Савремени аспекти дијагностике и лечења HIV инфекције П роф.др П.Чановић

1. Савремени аспекти дијагностике и лечења HIV инфекције Проф.др П.Чановић Факултет медицинских наука у Крагујевцу 1

2. ИСТОРИЈАТ 1980. - GRID (Gay Related Immunodeficiency), 1984. - AIDS(Acqvired Immunodeficiency Sindrom). EТИОЛОГИЈА СИНДРОМА СТЕЧЕНЕ ИМУНОДЕФИЦИЈЕНЦИЈЕ 1983. - LAV (Lymphadenopathy Associated Virus), 1984. - HTLV III (Human T-Lymphotropic Virus type III), 1986. - HIV (Human Immunodeficiency Virus). 2

3. HIV (RNA virus, Retroviridae) 3

4. Дијагноза HIV инфекције и AIDS-a • Kлиничка слика, • Eпидемиолошки подаци, • Лабораторијске анализе (имунолошке и вирусолошке анализе). 4

5. I. Неспецифична имунодијагностика HIV инфекције • Лимфопенија (L < 1 500/mm3), • Смањен апсолутни број CD4лимфоцита (< 500 /mm3), • CD4/CD8 < 1, • Хипергамаглобулинемија, • Смањена активност NK ћелија, • Смањен одговор T лимфоцита на митогене и антигене, • Kожна анергија, • Повећана концентрација ß2микроглобулинаи1тимозинау серуму. 5

6. II. Специфична имунодијагностика HIV инфекције • 1. Доказивање антитела HIV (anti HIV) • Anti HIV се појављује најчешће између 6 недеља и 6 месеци, • За њихово доказивање се најчешће користи имуноензимски (ELISA), • Western - bloot test (потврдни тест). • 2.Доказивање HlV-antigena (HIV-p24) • HIV-Ag се појављује 2 недеље након инфекције, перзистира 3-5 недеља, а затим нестаје, • Позитиван HIV-Ag тест указује на HIV инфекцију, • Негативан HIV-Ag тест не искључује HIV инфекцију. 6

7. 3. Изолација вируса (култивисањем) • HIV се може изоловати из: • Лимфоцита периферне крви, • Лимфних нодуса, • Мозга. • 4. Доказивање генетског материјала HlV-a • PCR (Polymerasa Chain Reaction). 7

8. Комбинованa антиретровируснa терапијa HAART(eng. Highly Active AntiRetroviral Treatment) • Нуклеозидни и нуклеотидни инхибитори реверзне транскриптазе (NIRT) • Ненуклеозидни инхибитори реверзне транскрипитазе (NNIRT) • Инхибитори протеазе (PI) • Инхибитори интегразе (II) • CCR5 антагонисти • Инхибитори фузије 8

9. САВРЕМЕНИ СТАВОВИ У ВЕЗИ АНТИРЕТРОВИРУСНЕ ТЕРАПИЈЕ • Антиретровирусну терапију треба укључити код свих HIV позитивних пацијената који имају број CD4+<350 /mm3, • Стања код којих се започињање антиретровирусне терапије препоручује са бројем CD4 + >500mm3: • Симптоматска HIV инфекција (CDC B или C) • Трудноћа • Обољење бубрега повезано са HIV –ом • Неурокогнитивно оштећење повезано са HIV –ом • Хочкинов лимфом • Малигнитети повезани са HIV –ом • Хронична хепатитис Б вирусна инфекција

10. НУКЛЕОЗИДНИ ИНФИБИТОРИ РЕВЕРЗНЕ ТРАНСКРИПТАЗЕ (NIRT) Место деловања NIRT је ензим реверзна транскриптаза, Механизам дејства: конкурентна инхибиција, Први антивирусни лекови, зидовудин се користи од 1987.године, Нежељена дејства: мијелотоксичност, лактатна ацидоза, полинеуропатија, панкреатитис. 10

11. НЕ-НУКЛЕОЗИДНИ ИНФИБИТОРИ РЕВЕРЗНЕ ТРАНСКРИПТАЗЕ (NNIRT) Место деловања NNIRT је ензим реверзна транскриптаза, Механизам дејства: неконкурентна инхибиција, Ова група лекова се користи од 1997. године, Главни недостатак је брзо развијање резистенције. 11

12. ИНХИБИТОРИ ПРОТЕАЗЕ (IP) Mесто деловања IP је ензим протеаза, Регистровани су у Европи 1995. године, Токсичне интеракције са другим лековима, Нежељена дејства: хипергликемија, хиперлипидемија, липодистрофија, срчане аритмије, Комбинација са ритонавиром: висока доза лека у крви, мања резистенција. 12

13. ИНХИБИТОРИ ИНТЕГРАЗЕ (II) Место деловања II је ензим интеграза, Инхибитори интегразе не делују на биолошке процесе у ћелијама домаћина, Нежељена дејства су ретка, Регистровани су 2007.године. 13

14. АНТАГОНИСТИ КОРЕЦЕПТОРА (CCR5 ANTAGONISTI) Mесто дејства је хидрофобни део трансмембранског CCR5 рецептора, Први лек из ове групе је регистрован 2007.године, Делује на HIV-1 вирус, Препорука је да антагонисте CCR5 рецептора треба увести у асимтоматској фази инфекције. 14

15. ИНХИБИТОРИ ФУЗИЈЕ (IF) Место дејства ове групе лекова je gp 41 (трансмембранска субјединица), Лек из ове групе, Т-20, је регистрован 2003. године, Нежељена дејства: периферна неуропатија, инсомнија, депресија. 15

16. AКТУЕЛНЕ ПРЕПОРУКЕ КОМБИНОВАНЕ АНТИРЕТРОВИРУСНЕ ТЕРАПИЈЕ(HAART) 16

17. НЕЖЕЉЕНИ ЕФЕКТИ АНТИРЕТРОВИРУСНЕ ТЕРАПИЈЕ 1. Синдром липодистрофије • Јавља се у 20 do 80 % пацијената који су на ART, и то годину дана након почетка терапије, • Карактерише се променама у количини масног ткива у појединим деловима тела: смањује се поткожно масно ткиво на образима, ногама и рукама (липоатрофија), а накупља се у пределу трбуха, на задњој страни врата, у пределу дојки (липохипертрофија), • Патогенеза овог синдрома није разјашњена, али се вероватно ради о узајамном деловању нуклеозида и инфибитора протеазе (липоатрофија се повезује са токсичним оштећењем митохондрија), • Нема ефикасног лечења: препоручује се промена комбинације антиретровирусних лекова. 17

18. 2. Mетаболички поремећаји a) Промене у метаболизму глукозе • смањена толеранција глукозе, • хипергликемија, • дијабетес мелитус, • дијабетесна кетоацидоза и погоршање постојећег дијабетеса. • Углавном се промене у метаболизму глукозе јављају током лечења инхибитора протеазе и то након 2 месеца од почетка примене ових лекова, • Због тога болесници који узимају терапију треба редовно да контролишу гликемију, а код дијабетичара размотрити могућност замене инхибитора протеазе другим антиретровирусним лековима. 18

19. б) Хиперлипидемија • Као последица примене антиретровирусне терапије може доћи до повећане концентрације триглицерида и холестерола (укупног и LDL-холестерола), • Једна проспективна студија показала да је током првих шест месеци ART који укључује инхибиторе протеазе дошло до просечног повишења концентрације холестерола и триглицерида за 1 mmol/l, • Инхибитори протеазе чешће изазивају хиперлипидемију (нарочито ритонавир) у односу на остале антиретровирусне лекове, • Хиперлипидемија повећава ризик од развоја коронарне болести, можданог удара, панкреатитиса, холелитијазе и стеатозе јетре. 19

20. в) Имунореконструктивни синдром • Појављује се обично у прва три месеца антиретровирусне терапије, а настаје као резултат имунске реакције на дотад притајене узрочнике, • Описани су: жаришни лимфаденитис узрокован MAK-om, погоршање криптококног менингитиса у смислу изражене плеоцитозе у ликвору, појава прогресивне мултифокалне леукоенцефалопатије, појава CMV-nogретинитиса, активација туберкулозних жаришта, појавахерпес зостера. 20

21. 3. Oстали нежељени ефекти изазвани ART-om • Аваскуларна некроза костију (најчешће захваћена глава фемура), • Сви антиретровирусни лекови могу изазвати токсични хепатитис, • Лактатична ацидоза са стеатозом јетре. 21

22. Терапија опортунистичких инфекција

23. ХВАЛА НА ПАЖЊИ