PROCENA KVALITETA ŽIVOTA OBOLELIH OD HRONIČNIH REUMATSKIH OBOLJENJA

2. PROCENA KVALITETA ŽIVOTA OBOLELIH OD HRONIČNIH REUMATSKIH OBOLJENJA Sekcija opšte medicine SLD-a Prim.dr Mirjana Lapčević

3. UVOD Bol je najčešći simptom obolelih od hroničnih reumatskih bolesti. Kod mladih on smanjuje radnu sposobnost i socijalno funkcionisanje, kod starijih vodi u depresiju, a ona ubrzava demenciju. Bol smanjuje kvalitet života ovih bolesnika.

4. UVOD Ispitivanje kvaliteta života i mogućnosti za njegovo unapređenje su posebno važni imajući u vidu povećanje očekivanog trajanja života, porasta učestalosti faktora rizika i hroničnih nezaraznih oboljenja sa kojima su mnogi ljudi prinuđeni da žive.1

5. UVOD Iz perspektive zdravlja (ili bolesti) kvalitet života se odnosi na socijalno, emocionalno i fizičko blagostanje bolesnika nakon lečenja4, odražavajući definiciju zdravlja Svetske zdravstvene organizacije, kao i na uticaj bolesti i lečenja na nesposobnost i svakodnevno funkcionisanje.5

6. UVOD Iako lekari i drugi zdravstveni radnici mogu dati sveukupnu kliničku procenu težine oboljenja bolesnika ili stepena pogoršanja, procenjeno je da je neprikladno da lekari učestvuju u ocenjivanju kvalitea života bolesnika. Informacija o kvalitetu života se može dobiti samo od bolesnika, jer samo oni imaju direktan uvid u svoja osećanja i misli.8

7. UVOD Da bismo pratili određeno oboljenje, tj. imali dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje odgovarajući ishodi njenog praćenja i njene kontrole.9 Konvencionalni pokazatelji oboljenja (npr. simptomi, znaci, laboratorijsko-biohemijski i funkcijski nalazi) veoma su značajni za određivanje efekta leka na ciljni organ, ali ne ukazuju na to kako bolesnici funkcionišu u svakodnevnom životu i koliko bolest ograničava njihove aktivnosti.

8. UVOD Sa druge strane, poznato je da hronična degenerativna, kao i akutna zapaljenska reumatska oboljenja menjaju kvalitet života bolesnika.10,11 Bol, promene raspoloženja, ograničena pokretljivost kao i niz drugih simptoma i poremećaja koji prate reumatska oboljenja na različite načine remete kvalitet života bolesnika sa reumatskim oboljenjima.

9. PACIJENTI I METODI Istraživanje je sprovedeno kao epidemiološka studija, u vremenskom periodu od 12. do 16. aprila 2010.godine u organizaciji Sekcije opšte medicine SLD-a. Studiju su sproveli izabrani lekari opšte medicine zaposleni u 26 DZ u Republici Srbiji, Niška Banja, Mladenovac “Selters”, Jodna Banja, Specijalna bolnica za rehabilitaciju,Ivanjica, Udruženju obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbija

10. Instrumenti merenja Za merenje kvaliteta života korišćen je standardizovani upitnik EQ-5D kao instrument za merenje kvaliteta života u vezi sa zdravstvenim stanjem pojedinca.11

11. Rezultati

12. Tabela 2 Prikaz frekvencija uključenih pacijenata po Ustanovama U istraživanje je uključeno 3475 bolesnika, 1277 mškaraca i 2198 žena .

13. Najviše je bilo penzionera (N=1840), zatim domaćica (N=521) pa radnika (N=466). Mali broj ispitanika se izjasnio kao nezaposlen (N=185). Najvećibroj ispitanika bio je oženjen, odnosno udat (N=2406). Prosečna starost ispitanika je 62. godine

14. Podatak o tome da ima jednu bolest dalo 3475 bolesnika, Podatak da ima i drugu bolest dalo je 2104 bolesnika 1414 boluje od zapaljenskih RB - 1310 bolesnika izjasnilo se da ima RA, - 57 bolesnika je imalo ankilozirajući spondilitis, - 47 psorijazni artritis, preostali bolesnici imali različita hronična degenerativna reumatska oboljenja. Od hroničnih degenerativnih oboljenja, najviše je bilo bolesnika sa spondilozom vratne kičme (N=953) i spondilozom lumbalne kičme (N=1065).

15. Tabela 3 Deskriptivni statistici za celokupnu ispitivanu populaciju po obeležjima starosti, trajanje bolesti, kvaliteta života, zamora i zdravstvenog stanja

16. Takođe je pokazano da se ometajući uticaj starosti visoko značajno ravnomerno odrazio na svih pet obeležja kvaliteta života (pokretljivost, briga o sebi, uobičajene aktivnosti, bol-nelagodnost, briga potištenost).

17. Tabela 6 Procenjene srednje vrednosti obeležja kvaliteta života po kategorijama ima/nema evidentiranu drugu bolest preračunata na prosečnu starost pacijenta od 62 godine

18. DISKISIJA imajući u vidu da je skala upitnika EQ-5D gradirana od 1-3 naši bolesnici imaju za 1,5 gradus niži kvalitet života (od 1.99-2.02) u poređenju sa bolesnicima iz studija sprovedenih u SAD (od 0,45-0.57 ).

19. DISKUSIJA Na kraju ovog upitnika bila je prikazana vizuelna skala (u obliku termometra) od 0-100 gde su se pacijenti izjašnjavali o svom zdravstvenom stanju. Stanje 0, bilo je nalošije, dok je stanje 100, bilo najbolje zdravstveno stanje. Prosečna ocena zdravstvenog stanja naših bolesnika bila je 53.75. a u bolesnika u SAD bila je 63.

20. Zaključak Naši bolesnici kako sa zapaljenskim, tako i sa degenerativnim oboljenjima imaju 1,5 gradus niži kvalitet života izmeren upitnikom EQ-5D u poređenju sa bolesnicima iz SAD I drugih evropskih zemalja. Visoko značajno lošiji kvalitet zivota imali su bolesnici sa hroničnim zapaljenskim reumatizmom u odnosu na degenerativni. Visoko značajno lošiji kvalitet zivota imali su bolesnici udruženim hroničnim zapaljenskim reumatizmom i degenerativni reumatizmom. Procenjeno je da postoji visoko značajan uticaj kovarijate starost na kvalitet života (F=20.147; p<0.01). Procena zdravstvenog stanja merena vizuelnom skalom od 0 do 100 kod naših bolesnika iznosi 53,7466.

21. Zaključak Možemo da zaključimo da je upitnik EQ-5D pouzdani osetljiv upitnik za procenu kvaliteta života u populaciji reumatskih bolesnika. Veza opšte ocene zdravstvenog stanja sa ocenama kvaliteta života korišćenjem upitnika EQ-5D je uporediva kroz različite obolele populacije, nezavisno od regiona gde se istraživanje sprovodi, pa smo mišljenja da je on jednostavan, informativan, senzitivan intrument merenja koji omogućava procenu kvaliteta života u širokom spektru različitih zdravstvenih sistema.