Download
1 / 16
1.3k likes | 3.31k Views
Доситеј Обрадовић. велики српски просветитељ. Живот Доситеја Обрадовића. рођен у Чакову, банатском селу око 1740. године у породици занатлија крштен као Димитрије Обрадовић рано остао без родитеља 1757 одлази на Фрушку гору, манастир Хопово, где се замонашио и добио име Доситеј.
E N D
Доситеј Обрадовић велики српски просветитељ
Живот Доситеја Обрадовића • рођен у Чакову, банатском селу око 1740. године у породици занатлија • крштен као Димитрије Обрадовић • рано остао без родитеља • 1757 одлази на Фрушку гору, манастир Хопово, где се замонашио и добио име Доситеј
Одлазак у свет • 1760 напушта Хопово • одлази у Загреб, па у Далмацију • У Книну 1763 пише “Буквице”, свој први рад • затим одлази на Крф, па на Свету гору, у Хиландар
Путовања 1768 • борави у Грчкој, у Смирни похађа Дендринову филозофску школу • даље иде на Крф, у Епир, Венецију, Далмацију, Трст • у Бечи борави дуже вријеме • предаје грчки а он сам учи латински, француски, њемачки
Радови • Књига Мезимац , штампана у Будиму 1818 године
Велика школа • Велику школу, данас Музеј Вука и Доситеја, основао је Доситеј 1808 године, а Вук је био један од првих 30 ученика (снимак између два свјетска рата)
Споменик Доситеју • рад Рудолфа Валдеца, данас краси Студентски парк у Београду
Radovi Slovo poučiteljno Gosp. Georg. Joakima Colikofera, Leipzig, 1774, 31 pp. Pismo Haralampiju, 1783 Život i priključenija D.O., Leipzig, 1783, 1788 Sovjeti zdravago razuma, Leipzig, 1784, 119 pp. Ezopove i pročih raznih basnotvorcev basne, Leipzig, 1788, 451 pp. Pesme o izbavleniju Serbije, Beč, 1789, 4 pp. Sobranije raznih naravoučitelnih veščej, Pécs, 1793, 2 + 316 pp. Etika ili filozofija naravnoučitelna, Venice, 1803, 160 pp. Vostani Serbije, 1804. Mezimac I Budim, 1818, 230 + 11 pp. Ižica, 1830 Pisma Budim, 1829, 126 pp. Prvenac Karlštat, 1930, 17 + 168 pp. Jastuk roda moga (lost), 1813
Prevodi Slovo poučitelno, 1784. Istina i prelest, (short story), 1788 Put u jedan dan, (short story), 1788 Hristoitija Bukvica Etika Venac Damon Ingleska izrečenija
Востани Сербије • Востани Сербије, такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду) била је химна Устаничке Србије. Написао ју је Доситеј Обрадовић током Првог српског устанка. Ова позната родољубива химна је била потенцијални кандидат за химну Србије, која је требало да замени Хеј Словени. Востани Сербије има три музичке верзије.
Востани Сербије Босна Сестра твоја на тебе гледаи не жели теби никакова вреда.Ко тебе ненавиди, не боји се БогаOд којег теби иде помоћ многа. Херцегова земља и Чернаја ГораДалеке државе и острови мора -сви теби помоћ небесну желе,Све добре душе теби се веселе. Востани Сербие!Давно си заспала,У мраку лежалаСада се пробудиИ Сербље возбуди! • Востани Сербие! Востани царице!И дај чедом твојим видет твоје лице.Обрати серца их и очеса на се,И дај њима чути слатке твоје гласе. • Востани Сербие!Давно си заспала,У мраку лежалаСада се пробудиИ Сербље возбуди! • Ти воздигни твоју царску главу горе,Да те опет позна и земља и море.Покажи Европи твоје красно лице,Светло и весело, како вид Данице.
Literal English translation: Arise, Serbia Your sister Bosnia looks upon youAnd she doesn't wish you any offenseWho doesn't love you, he isn't afraid of GodFrom whom much help arrives your way Herzeg's Land (-- Herzegovina) and Montenegro)Faraway countries and sea islandsThey all want heavens help to youAll good souls are joyful for you Arise, Serbia! Arise, empress! and let your children see your face. Make them turn their hearts and eyes on you and let them hear your sweet voice. Raise high your imperial head, So that land and sea may recognize you again.Show Europe your delightful face,As bright and cheerful as that of Venus (-- the morning star). Arise, Serbia!You fell asleep long ago,And have lain in the dark.Now wake upAnd rouse the Serbs!
