Žilogriz Capnodis tenebrionis

1. ŽilogrizCapnodis tenebrionis Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac

2. Žilogriz je izuzetno opasnaštetočina,koji se pojavljuje u zasadima koštićavih voćaka,izazivajuči ogromne štete-sušenje i propadanje pojedinačnih stabala ili celih zasada. Mnogi su krajevi ostali bez voćaka upravo zbog žilogriza. Žarišta su zaražena stara,obamrla stabla trešanja,bresaka i drugih koštićavih voćaka.

4. Žilogriz kao odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje.

5. Larva je bledo žute boje bez nogu, topuzastog izgleda, tj. najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se naglo sužava prema kraju tela. Telo larve se sastoji od 13 članaka rasporedjenih u lanac i jasno odeljenih. Poseduje snažno razvijeni crni usni aparat. Kada odraste, može biti dugačka oko 7 cm. Razvoj larve traje 1-2 godine

7. Treba razlikovati žilogriza od potkornjaka koji pričinjava štete neposredno ispod kore praveći hodnike.

8. Žilogriz prezimi kao odrastao imago ili kao larva. Obično se početkom marta imago aktivira i odlazi na biljke okolne korovske flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke. Nakon toga napušta korove i prelazi na voćke. Jedno vreme hrani se peteljkom lišća koštićavih voćaka, grize drške listova, a onda dolazi do kopuliranja, nakon čega ženka odlaže jaja (200-600 jaja) (juni-avgust). Za parenje i polaganje jaja potrebna je temepratura preko 24 stepena.

9. Od početka juna do kraja avgusta ženka jaja odlaže na koru donjeg dela stabla ili plitko u zemljište do 35 cm udaljenosti od debla, gde odloži oko 95 % jaja, a ostala jaja odloži u zemljište na udaljenosti do 1 m. Mesto na koje ženka odlaže jaja potrebno je poznavati zbog provođenja efikasne, a ujedno i ekonomične zaštite.

10. Nakon 10-20 dana od polaganja jaja dolazi do izlaska larvi koje se kreću prema korenu gdje se ubušuju ispod kore. Bušeći hodnike prelazi iz tanje u deblje korenje, a mogu dospeti i u korenov vrat i stablo iznad površine zemlje. U jednoj voćki može se naći 10-15 i više larvi. Posle 12-14 meseci razvija se odrasli imago. Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju. Što je napadnuto stablo mlađe, to pre dolazi do njegovog propadanja.

11. Suzbijanje • Žilogriz se mora suzbijati primenom različitih mera: • mehaničkih, • agrotehničkih i • hemijskih. • Sve navedene mere imaju preventivni karakter.

12. Mehaničke mere Sastoji se u sakupljanju odraslih štetočina ili u sprečavanju ženki da jaja odloži u neposrednu blizinu voćaka odnosno na prizemni deo stabla. U tu svrhu donji deo stabla i zemljište oko njega prekriva se crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža sa otvorima prečnika do 2 mm. Jače zaražena stabla treba iščupati sa korenom i obavezno spaliti, a mesto tretirati zemljišnim insekticidom.

13. Agrotehničke mere Ćešća površinska obrada, a posebno češće navodnjavanje doprinose smanjenju napada žilogriza.

14. Hemijske mjere Koriste se za suzbijanje odraslih štetočina u vreme njihove ishrane s peteljkom listova, primjenom preparata: Confidor, Volley,, Mospilan, Actara, Chromorel D, Rotor Nomolt ili nekog drugog insekticida koji ima slično delovanje –polovinom jula meseca (kod šljive je to na primer kada se ova voćna vrsta tretira protiv druge generacije šljivinog smotavaca, u vreme početka promene boje ploda).

15. Hemijske mjere Larve se suzbijaju primenom zemljišnih insekticida (Gamit, Galition, Foksim, Geocid, Counter i dr. – samo za stabla koja nisu u rodu) rasipanjem oko voćaka u prečniku do 1 m oko debla s tim da se insekticid unese plitko u tlo - u vreme polaganja jaja u junu mesecu (treba imati u vidu činjenicu da ženka polaže jaja od početka juna do kraja avgusta meseca)