1 / 13

УПОТРЕБА Интелектуалне својине у србији

УПОТРЕБА Интелектуалне својине у србији. “У ПОЧЕТКУ БЕШЕ ЛАМПЕК”. ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА. Устав Краљевине Србије 1888. КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ (1872-1889). Краљевина Србија била је једна од 11 земаља потписница Париске конвенције

wan
Download Presentation

УПОТРЕБА Интелектуалне својине у србији

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. УПОТРЕБА Интелектуалне својине у србији “У ПОЧЕТКУ БЕШЕ ЛАМПЕК”

  2. ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА Устав Краљевине Србије 1888. КРАЉ МИЛАН ОБРЕНОВИЋ (1872-1889) • Краљевина Србија била је једна од 11 земаља потписница Париске конвенције • за заштиту индустријске својине из 1883. године. • Заштита индустријске својине, према Париској конвенцији, има за предмет: • патенте, • корисне моделе (“мале патенте”), • индустријске узорке и моделе, • жигове, трговачко име и ознаке порекла, • сузбијање нелојалне конкуренције.

  3. КАРТА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

  4. ПРОНАЛАСЦИ, НАРОДНА НОШЊА И УЛИЦЕ 1883. ГОДИНЕ

  5. ЗАКОНИ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ Године1884. донети су први закони из области индустријске својине: *Закон о фабричким и трговачким жиговима *Закон о индустријским мустрама и моделима На билатералној основи регулисана су питања са Великом Британијом, Аустроугарском, Сједињеним Америчким Државама и Немачком. Закон о заштити мустара и модела од 30. маја 1884. године: Уредба о заштити индустријске својине из 1920. године је под мустром подразумевала сваку слику или цртеж који може да служи за углед и да се пренесе на неки индустријски или занатски производ. Модел је дефинисан као свако пластично дело које представља неки индустријски или занатски предмет или који се употребљава на неком индустријском или занатском производу.

  6. Краљевом уредбом,15. новембра 1920. године, основана је Управа за заштиту индустријске својине која се бави признавањем права индустријске својине и издаје службени гласник у којем та права објављује. Зграда Завода у улици Књегиње Љубице Завод се у својој историји бавио пословима индустријске својине који се односе на патенте, жигове, индустријске моделе и узорке, а временом је проширио надлежност и на географске ознаке порекла, топографију интегрисаних кола и ауторска и сродна права. До сада је укупно регистрован 50.061 патент, од тога мање од трећине су домаћи. Завод је регистровао и 54.900 жигова. ЗАВОД ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ

  7. У почетку беше казан за ракију Први патент у Србији је “Казан за печење ракије” који је регистрован 14.децембра 1909. године. Проналазач је Милан Т. Јовановић из Новог Сада. Овај патент је 15. новембра 1920. годинепренет у новоосновану Управу за заштиту интелектуалне својине

  8. Први изуми у Србији Први изуми у Србији били су: “апарат за туширање”, “направа за ондулирање косе”, “распоред везивања за радио пријемнике у циљу отклањања сметњи”, “чекрк, нарочито за моторна возила”, “наливно перо”, “поступак за уништавање или сузбијање гамади или других штетних организама и за справљање за ово подесне материје”, “џепна писаћа машина”... чекрк наливно перо

  9. У архиви Завода за интелектуалну својину налази се документ који нам открива да је први регистрован жиг у Србији био жиг „dictaphone“ (диктафон), чији је власник „Dictaphone Corporation“из Сједињених Америчких Држава. Овај жиг је регистрован 1921. године и још увек је у важности. Осим њега, у употреби је и дан-данас још доста жигова из двадесетих и тридесетих година прошлог века: „Mercedes“, „Varta“, „Singer“, „Ford“, „Kolinos“, „Merima“, „Pepsi-Kola“ … “Мерима”грамофонжиг „Koka-Kole“ У свету жиг „Koka-Kole“ или „Microsofta“ вреде више од 60 милијарди долара, а код нас се у вредне и познате између осталих убрајају “Штарк”, “Бамби”, “Вода вода”, “Јелен”...

  10. ЗАКЉУЧАК Србија је међу првим земљама која је препознала неопходност правилне употребе и заштите интелектуалне својине. Интелектуална својина доноси корист друштву, а нарочито потрошачима да направе разлику између роба и услуга разних произвођача. У Србији постоји правни основ за регистрацију, заштиту и употребу интелектуалне својине.

  11. “Без обзира шта ми настојали да чинимо, ми зависимо од проналазача. Наши економисти могу предлагати економичније методе управљања, наши правници стварати мудрије законе, али без проналазача, ми не можемо боље живети. Да би смањили сиромаштво, потребно је да обезбедимо више проналазака. Са довољно проналазака на располагању, можемо задовољити многе жеље и пружити гаранције за безбедан и удобан живот свима”. (Никола Тесла, 1897. година)

  12. Литература http://www.zis.gov.rs http://www.izdavackicentar.ds.org.rs http://hr.wikipedia.org http://www.scribd.com http://www.politika.rs http://www.danas.rs google images

  13. Економска школа “Ваљево”, Ваљево, 2013. АУТОРИ: Пословни администратори, ученици одељења IV-3 и IV-4 Деспотовић Бојана Жујевић Катарина Лазаревић Слађана Лелићанин Дарко Лукић Катарина Марковић Кристина

More Related