Социјална психологија одабране теме

1. Социјална психологијаодабране теме

2. Проблеми социјалне психологије • Утицај социјалних фактора на развој психичких процеса, психичких особина и социјалних ставова (социјализација) • Проблеми социјалне интеракције (опажање других особа, интеракције у различитим друштвеним групама)

3. Опажање других особа • Прва импресија (хало-ефекат): ствара се целовит утисак о личности, зависи од контекста и мотивационих и емотивних стања особе која опажа, отпорна на промене, утиче на понашање особе која опажа,а повратно и на понашање особе која се опажа • Вербална и невербална комуникација • Експеримент Келија:разлике у процењивању одлика личности и у активном учешћу на предавању ако је исти професор једној групи представљен као“хладан,марљив,практичан, критичан,одлучан”, а другој као “топао,марљив,практичан, критичан, одлучан”

4. Суђење и социјални фактори: дефиниција суда • Суд је закључни део процеса мишљења којим долазимо до сазнања или уверења о постојању одређених односа међу појавама, уз доживљај уверености о тачности или нетачности суда.

5. Врсте судова Према врсти података или психолошкој структури на којој почивају, према Н. Роту, судови могу да буду засновани на: 1. Перцептивној евидентности- 2. Логичкој евидентности 3. Научном ауторитету 4. Субјективном искуству 5. Афективном односу

6. Социјални фактори који утичу на суђење • Мишљење ауторитета • Схватање већине • Судови групе

7. Утицај суђења већине и суђења ауторитета експеримент Мура • Испитаници процењују које су у 18 парова тврдњи мање граматички исправне и у којим се од 18 парова тврдњи у већој мери крше етичке норме. • Кроз 3 месеца процењују поново.Једној групи се износи како је ове тврдње наводно проценила већина,а другој-како су их проценили експерти. • Резултати:У обе групе долази до промене судова у 63% (у односу на прве процене)за граматичку исправност, а у 50% за процену кршења етичких норми.

8. Друштвене групе • Притисак групе на чланове да прихвате групне норме, ставове и вредности, некад и против сопствених убеђења • Ситуациони чиниоци подлегању притиску групе:величина, састав и кохезија групе, јачина притиска, јасноћа ситуације, значај групе за појединца и могућност задовољења потреба • Лични чиниоци конформисања:интелигенција, самопоуздање, снага ега, сугестибилност, флексибилност,толерантност,одговорност, низак степен страха од различитости • Врсте конформизма: спољашњи (практични разлози приклањања већини) и унутрашњи (промена уверења)

9. Перцептивно процењивање под притиском-Ашов експеримент • Довођење испитаника у конфликт између очигледности сопствене перцепције и недвосмислених процена групе, намерно погрешних, по налогу експериментатора (у 12 од 18 задатака дају очигледно погрешне процене) • Резултати: 68% одговора независних од процена групе, а 32% зависних; само 13 од 50 “наивних” испутаника никад није подлегло притиску групе)

10. Категорије независних процењивача • Независност базирана на поверењу у сопствено искуство (доживљавају конфликт али се опиру притиску групе) • Независност базирана на уверењу у неопходност постојања индивидуалности (не реагују емоционално) • Независност базирана на уверењу да је неопходно радити у складу са задатком (испољавају значајну тензију и сумњу)

11. Категорије зависних процењивача • Искривљеност перцепције: судове већине сматрају тачним (мали број) • Искривљеност суђења: убеђеност да им процена није тачна, код субмисивних и несамопоузданих испитаника (рацинализације:гледају из другог угла, исправност вида, погрешно схватање инструкције) • Искривљеност акције: због јаке потребе да се не разликују

12. Поводљивост за групним проценама или независност у суђењу нису психолошки хомогени феномени.

13. Варијације Ашовог експериментa • Увођење истомишљеника: Проценат грешака опада. • Повлачење истомишљеника: Проценат грешака расте са 5,5 на 28,5. • Увођење истомишљеника касније: смањење грешака за 8,7%. • Увођење “компромисног” партнера (даје други погрешан одговор, не већински): Проценат грешака се не смањује значајно. • Величина групе: Ефекти групног притиска се не мењају значајно од групе са 3 члана до групе од 15 чланова. • Величина разлике (2-4 цм) између дужи:Не утиче значајно.

14. Експеримент о конформисању (Крачфилд) • Електронским путем експериментатор шаље тобожње одговоре (погрешне) других испитаника. • Код једноставних аритметичких задатака групном притиску подлеже 30%, а код тешких 80% испитаника. • Са тврдњом “Оправдано је да друштво ограничи слободу говора ако се осети угроженим” сагласило се 58% испитаника под притиском,а 19% контролних. • Испитанике који не подлежу притиску одликује: виши IQ, оригиналност, снага ега, толеранстност, одговорност, одсуство анксиозности, независност у односима.

15. Фактори од којих зависи степен конформисања • Одлике личности појединца • Како се опажа конкретна групна ситуација • Значај групе за испитаника • Какве се последице предвиђају за опирање групном притиску • Каква је природа задатка који се изводи • Колика је снага уверења појединца • Кохезивност групе и јачина притиска

16. Послушност ауториттуексперимент Милграма • Након пристанка за учешће у експерименту о учењу тзв. Учитељи примењују за сваку следећу грешку тзв ученика (инструисаних да глуме бол) све јачи електрични шок (од 15 до 450 волти, означен као “опасан шок”). Ученици-жртве су у другој просторији,али се оглашавају, вербално (молбама да се престане, стењањем, јауцима) • Резултати: 65% наивних испитаника (учитеља) иде до краја, до примене најинтензивнијег шока.

17. Варијације Милграмовог експеримента • Жртва у истој соби:мањи % иде до краја • Експериментатор излази из собе-послушност опада • Експеримент се изводи не на Јејлу него у непознатој фирми: До краја иде 48% испитаника. • Два експериментатора код првог оглашавања жртве дају противречне наредбе: Испитаници одустају. • Два ауторитета,један постаје ученик због недостатка ученика:ауторитет-жртва губи моћ, кажњава се као и други ученици. • Три учитеља; двојица (инструисани) се буне.36 од 40 наивних субјеката одустаје. • “Учитељ” само чита парове речи,други притиска тастер. 37 од 40 иде до краја.

18. Одбрамбени механизми у моралном конфликту (у Милгарамовом експерименту) • Избегавање (скретање пажње са жртве) • Порицање (оговорности) • Изврдавање (нпр.нагласе тачан одговор) • Физичка конверзија (дрхтање, знојење, анксиозни смех) • Вербално неслагање • Рационализација (трагање за научном истином, осећање дужности) • Обезвређивање жртве (“Био је глуп и тврдоглав...”)

19. Одлике послушности (покоравања) • Изведени поступак се не поклапа са мотивима актера • Осећају дужност да изврше непријатан задатак • Нестаје осећање одговорности • Користе механизме одбране и образлажу своје понашање у ширем (друштвено прихватљивом контексту) • Постају интегрисани у групну структуру

20. Објашњења покоравања • Поштовање ауторитета – основно правило друштвеног живота, интернализовано у детињству • Послушност – предуслов организованости друштва унутар хијерархијских структура група • Непослушност захтева реформулисање односа појединца према ауторитету • Задовољење потребе за сигурношћу

21. Начини изазивања покоравања • Стварање става о оправданости прихватања захтева ауторитета • Структурисање улоге која обавезује појединца да ради оно што се од њега очекује • Групни притисак • Кажњавање и награђивање • Оперисање с осећањем кривице • Деловање на психолошке факторе (стварање обавезе према добронамерном подносиоцу захтева)

22. ЈЕДНА ТИПОЛОГИЈА • Тип људи који поштује правила (“Кажи ми шта треба да радим”)................30% • Бунтовнички тип (“Нећеш ти да ми кажеш шта да радим.”)....................15% • Опрезни тип (“Шта мислиш, шта би требало да урадим?”).......................20% • Самоусмерени тип (“”Прикупићу довољно информација и сам ћу да одлучим шта да урадим.”)...............5-7%

23. Џорџ Орвел • Док ово пишем, високо цивилизована људска бића прелећу изнад моје главе покушавајући да ме убију. Они не осећају никакво непријатељство према мени лично, као ни ја према њима. Они само “врше своју дужност”, како се то каже. Већина њих, у то не сумњам, добродушни су људи који поштују закон, и који у приватном животу не би никога убили ни у сну. С друге стране, ако неки од њих успе да ме прецизним поготком разнесе на комаде, то му сигурно неће кварити сан.