BILANSIRANJE ZALIHA Predavanje VIII

1. BILANSIRANJE ZALIHAPredavanje VIII Dr Jovica Lazić, redovni profesor Mr Marija Vuković, asistent Maja Ilić, asistent Novi Sad, 01.12.2010. godine

2. Današnji sistem poslovanja i nacionalnog i međunarodnog povezivanja poslovnih subjekata proizvod je dugotrajnog razvoja pojedinačnih i međusobno povezanih segmenata organizovanih u pravne i ekonomske oblike privrednih i trgovačkih društava, banaka, berzi, osiguravajućih organizacija i individualnih preduzetnika samostalnih radnji. • Neprestalno se razvija i utemeljuje privredno poslovni sistem na nivou delatnosti, nacionalnog i međunarodnog tržišta ponude i potražnje robe, usluga i kapitala.

3. 1. Pojam i oblici sistema informisanja i izveštavanja • U literaturi i u poslovnim komunikacijama pojavljuje se poistovećivanje pojma informisanje i izveštavanje. • Mada imaju zajedničke osobine, ipak su to dva različita pojma, kao leksički tako i sadržajno. Produkt informisanja je određena informacija, dok je produkt izveštavanja konkretni izveštaj.

4. Etimološko/leksičko poimanje informacije podrazumeva vesti, saopštenja, mišljenja za informisanje javnosti štampom, slikom, rečju, zvukom, intervjui, konferencije za štampu i slično. • Na podlozi informisanja i informacije razvila se naučna oblast informatika, odnosno nauka o informacijama, njihovom oblikovanju, prenošenju, evidentiranju, obrađivanju i upotrebi primenom elektronike i računara.

5. Na toj osnovi obrazuju se i informacioni sistemi za određena područja (opština, grad, republika), za određene sektore i asocijacije poslovnih sistema (bankarstva, osiguranja, trgovine, Narodne banke Srbije i dr.), kao poslovno povezivanje radi ostvarenja određenih ciljeva informacione prirode. • Takođe se može sresti nepoznavanje sadržine termina „podatak“ i "informacija“, što ima za posledicu pogrešnog tretiranja jednog i drugog termina.

6. Međutim tekuće tumačenja termina podatak shvata se kao saopštenje, obaveštenje, saznanje o stanju i promeni određenog sistema, događaja bez obzira na formu u kojoj je primljen, predat, saopšten organu, javnosti, dok se informacijom smatra dokumenat jednog ili više podataka datih u određenoj formi, vremenu i mestu.

7. Leksički termin „izveštaj“, odnosno izveštavanje podrazumeva davanje iskaza o stanju i promenama u nekoj pojavi, radnji, popisu imovine i obaveza, poslovanju entiteta, blagajničkom poslovanju i dr. u obliku pisanog dokumenta zasnovanog na podlozi zakonske, profesionalne ili interne regulative entiteta, koji se podnosi periodično organima unutar entiteta i izvan, radi pravdanja određenih radnji i rezultata u radu i poslovanju, u propisanoj formi i sadržaju u zavisnosti od izveštavanja o finansijskom, tehničkom, kadrovskom, organizacionom potencijalom ili na buduće mere i radnje u unapređenju rada i poslovanja entiteta.

8. Prema tome, zakonodavstvo, praksa i stručna uopštavanja koriste termine informacija i izveštaj kod određenih iskaza stanja i kretanja uopšte, a posebno u finansijama, računovodstvu, radnim odnosima i dr. gde informacije imaju kraći sadržaj, a izveštaj potpune i dokumentovane iskaze.

9. Institucionalni sistem izveštavanja, stanje i razvoj • Današnji sistem institucionalne regulative u pogledu obima i vremena izveštavanja u državnim organima, rezultat je dugogodišnje transformacije institucionalne /deregulative u privrednom sektoru, pa u i sektoru bankarskog obaveštavanja i izveštavanja.

10. Institucionalno zakonodavstvo, po pravilu, ostaje u zakonodavnoj regulativi kod uslova za osnivanje banke, odgovornosti banke za njene obaveze, zaštite osnivača banke i klijenata banke i podnošenje periodičnih i godišnjih računovodstvenih i finansijskih izveštaja državnim statističkim organima i ugovornim asocijacijama banaka.

11. Zakonom o računovodstvu i reviziji, za sva privredna društva, pa i za banke, propisana je obaveza da sastavljaju finansijske godišnje izveštaje sa stanjem na dan 31.12. svake godine i da ih prezentiraju i obelodanjuju široj javnosti sa ciljem uvida u njihovo poslovanje i bonitet. • Ovi izveštaji čine izveštaje o prihodima i rashodima, stanju i promenama u imovini, kapitalu i obavezama, tokovima gotovine i poseban statistički aneks - zasnovani na računovodstvenim podacima.

12. Sva pravna lica imaju obavezu da usvojene godišnje finansijske izveštaje dostavljaju Narodnoj banci Srbije (NBS) na statističku obradu u skladu sa MRS/MSFI i prezentaciju obrađenih izveštaja zainteresovanim organima i organizacijama na njihov zahtev, radi izrade određenih analiza i istraživanja kretanja privrednog razvoja.

13. Instrumenti finansijskog izveštavanja • Osnovni instrumenti finansijskog izveštavanja su Međunarodni računovodstvenistandardi / Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, Međunarodni standardirevizije, Međunarodni standardi kvaliteta, Međunarodni obrazovni standardi, • Međunarodni etički standardi i Međunarodni standardi elektronskog prikupljanja, obradei distribucije informacija, ali i smernice za njihovu implementaciju.

14. Pojam obrtne imovine • Prema konceptualnom okviru obrtnom imovinom se smatra imovina: - od koje se očekuje da bude realizovana, odnosno koja se drži radi prodaje ili potrošnje u toku poslovnog ciklusa, - koja je na zalihama radi trgovine i za koju se očekuje da će biti prodata u roku od godinu dana od dana bilansa, - koja je u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta čija upotreba nije ničim ograničena.

15. Međunarodni računovodstveni standardi • Poslednjih godina sve više dolaze globalni ulagači, povećava se razmena robe i usluga na globalnom tržištu i zbog toga se posebna pažnja pridaje upoređivanju domaćegekonomskog stanja sa inostranim. • Zbog toga je nezaobilazno poznavanje i primenaMeđunarodnih računovodstvenih standarda / Međunarodnih standarda finansijskogizveštavanja (MRS/MSFI).

16. Povećanje uporedivosti računovodstvene prakse upravoomogućavaju Međunarodni računovodstveni standardi koji su projektovani instrumentiprocesa internacionalizacije finansijskog izveštavanja. • Uloga međunarodnihračunovodstvenih standarda sastoji se u smanjivanju razlika u pripremi i prezentacijifinansijskih izveštaja poslovnih subjekata iz pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanjabarijera na putu međunarodnom razumevanju i komuniciranju.

17. Međunarodni računovodstveni standardi su razvijeni da bi investitori iz različitihzemalja mogli da razumeju finansijske izveštaje u svim zemljama u kojima ulažu i da bimogli da donose razumne odluke kako bi multinacionalne kompanije, prilikom vođenjaposlova svojih zavisnih preduzeća u različitim zemljama, mogle pri izradi finansijskihizveštaja da primene ista računovodstvena pravila, bez obzira na zemlju u kojoj se nekood zavisnih preduzeća nalazi.

18. Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde -IASC, kasnije Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde – IASB godinama većrade na harmonizaciji međunarodnih računovodstvenih standarda.

19. Rasčlanjavanje obrtne imovine 1. Zalihe 2. Potraživanje 3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

20. Zalihe (MRS 2) 2.1 PREDMET • Cilj MRS-a 2 je da propiše računovodstveni postupak za zalihe. • Standard obrađuje obračun troškova zaliha, koji se trebaju priznati kao imovina, utvrđivanje troškova, priznavanje zaliha kao rashoda i otpisa do neto realizovane vrednosti. 2.2 DELOKRUG STANDARDA • Standard se primenjuje na sve zalihe imovine: koje se drže za prodaju u uobičajenom toku poslovanja; • u procesu proizvodnje radi prodaje; • u obliku materijala ili delova koji će biti utrošeni u procesu proizvodnje; • kod pružanja usluga.

21. Bilansiranje zaliha • Pod zalihama se saglasno paragrafu 4 MRS-2 Zalihe podrazumevaju sredstva: - koja se drže radi prodaje tokom obračunskog perioda, - koja su rezultat proizvodnje, a namenjena su prodaji, - koja se nalaze u obliku osnovnog ili pomoćnog materijala koji se troši u proizvodnom procesu ili procesu pružanja usluga.

22. Rasčlanjavanje zaliha 1. Osnovni, pomoćni i pogonski materijal; 2. Nedovršeni proizvodi i usluge, 3. Gotovi proizvodi i roba, 4. Dati avansi

23. Koji materijal je osnovni? • Materijal koji čini glavnu supstancu proizvoda, kao što je brašno pri proizvodnji hleba, na primer. • Koji će materijal biti osnovni zavisi od njegove uloge u proizvodnji konkretnog proizvoda, a ne od prirodnih svojstava materijala.

24. Kakva je uloga pomoćnog i pogonskog materijala? • Pomoćni materijal ulazi u sastav novog proizvoda, ali ne čini njegovu osnovu supstancu, so pri proizvodnji hleba, na primer. • Pogonski materijal ne ulazi u sastav novog proizvoda, ali omogućava njegovu proizvodnju. Primera radi,električna energija koja se koristi za pokretanje mašina za mešenje i oblikovanje testa, i pećnica pri proizvodnji hleba.

25. Nedovršena proizvodnja – zalihe imovinskih predmeta koji još nisu spremne za prodaju, proizvodni proces na njima nije završen. • Neizvršene usluge – započet, a nezavršen proces pružanja usluga, na primer, započeta, a nezavršena popravka osnovnih sredstava.

26. Odvojeno bilansiranje zbog različitog stepena likvidnosti u odnosu na zalihe nedovršene proizvodnje.

27. Proizvodnja po osnovu dugoročnih ugovora se takođe iskazuje u okviru ove pozicije. • Gotovi proizvodi i roba su zalihe namenjene prodaji. • Ako se gotovi proizvodi daju u lizing, na primer transportna sredstva, tada se oni iskazuju u okviru posebne pozicije – gotovi proizvodi dati u lizing. • Avansi-pretvaraju se u zalihe što je razlog da se bilansiraju u okviru ove pozicije.

28. Procenjivanje zaliha • Inicijalno procenjivanje: - po nabavnoj vrednosti za zalihe stečene kupovinom i - po ceni koštanja za zalihe sopstvenih učinaka. • Primenjuje se princip pojedinačnog prosenjivanja.

29. Metod specifične identifikacije • Za zalihe koje nisu zamenjive (slike, dragulji, unikatni nakit, proizvodi koji su proizvedeni po osnovu specifično identifikovanog projekta ili zahteva konkretnog kupca) procenjuju se u visini cene koštanja koja sadrži troškove direktne troškove, posebne pojedinačne troškove i opšte troškove proizvodnje.

30. Slabost metoda: mogućnost svojevoljnog izbora zaliha koji se prodaju i onih koji ostaju na zalihama.

31. Metoda se koristi kod proizvoda visoke vrednosti i kod proizvoda koji se iz pravnih razloga smatraju nezameljivim kao što su automobili, teška oprema, unikatni nakit, krzno i sl.

32. Nabavna vrednost i cena koštanja predstavljaju gornju granicu procenjivanja.

33. Naknadno procenjivanje zaliha • Ako na dan bilansa nabavna vrednost i cena koštanja ne mogu biti nadoknađene tada se procenjivanje vrši po neto ostvarivoj vrednosti. • Neto ostvariva vrednost predstavlja iznos koji se može ostvariti njihovom prodajom ili upotrebom.

34. Utvrđivanje vrednosti zamenjivih i poluzamenjivih zaliha • Za utvrđivanje vrednosti zamenjivih zaliha koriste se prema MRS -2 paragraf 21 i 23 sledeći postupci, koji polaze od pretpostavljenog redosleda trošenja i to: • Osnovni postupci: Fifo metod i metod prosečne nabavne cene i • Dopunski – alternativni postupak LIFO metod.

35. Fifo metod • Pretpostavka: materijal se troši onim redosledom kako je nabavljan, što znači da na zalihama ostaje materijal koji potiče iz poslednjih nabavki. • Ako se pretpostavljeni redosled potrošnje poštuje tada ova metoda odgovara principu pojedinačnog procenjivanja po nabavnoj vrednost.

36. Pogodna za preduzeća koja posluju u uslovima deflacije, jer daje realan rezultat, budući da se vrednost utrošenih zaliha utvrđuje po cenama prvih nabavki, što onemogućava precenjivanje periodičnog rezultata, a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki.

37. Primena Fifo metode se smatra naročito pogodnom: - za preduzeća koja imaju visok koeficijent obrta zaliha - za preduzeća sa širokim asortimanom materijala ili roba, - za industrijska preduzeća kod kojih se često menjaju zalihe materijala i gotovih proizvoda, - za preduzeća gde učešće zaliha u ukupnoj aktivi nije značajno.

38. Metoda prosečne cene • Pretpostavka od koje se polazi – utrošeni materijal kao i materijal koji se nalazi na zalihama potiču podjednako iz svih izvršenih nabavki. - periodično utvđivanje prosečne cene - permanentno utvrđivanje prosečne cene tzv. klizajuća prosečna cena.

39. Klizajuća prosečna cena može biti utvrđivanja u određenim vremenskim razmacima, na kraju svakog meseca, na primer, ili nakon svake nove nabavke.

40. Alternativni postupak LIFO metoda • Pretpostavka od koje se polazi: prve se troše zalihe koje su poslednje nabavljene ili proizvedene, a ostaju zalihe koje potiču iz prvih nabavki. - permanentna LIFO metoda i - periodična LIFO metoda

41. Permanentna LIFO metoda obračun utrošenih ili prodatih zaliha se vrši primenom cena poslednjih nabavki. • Periodična LIFO metoda procenjuje samo zalihe na kraju perioda.

42. Ako su krajnje zalihe nekog materijala ili robe na kraju godine jednake po količini početnim zalihama, vrednost zaliha na kraju godine bi bila jednaka njihovoj početnoj vrednosti, a to znači da će vrednost utrošenih zaliha biti jednaka vrednosti izvršenih nabavki u toj godini.

43. Ako je količinsko stanje zaliha na kraju godine više od početnog tada su krajnje zalihe su jednake početnom stanju uvećanom za ovu razliku /Ks –Ps/. • Razlika između viših krajnjih i nižih početnih zaliha može biti procenjena po: stvarnim nabavnim cenama, po ceni poslednje nabavke ili po prosečnoj nabavnoj ceni.

44. Ako je količina zaliha na kraju niža od početne tada se zalihe na kraju procenjuju po onim cenama po kojima su obračunate početne zalihe.

45. Lifo metoda se preporučuje za preduzeća koja posluju u inflatornim uslovima. • Kao prednost ističe se da ova metoda dovodi do povezivanja rashoda obračunatih po tekućim cenama sa tekućim prihodima.

46. Dopustivost metoda sa fikcijom redosleda potrošnje • U određenim okolnostima dopustivost metoda se određuje posledicama koje njena primena ima po realnost utvrđenog rezultata i koje nisu u suprotnosti sa načelom niže vrednosti. • Zalihe istih ili sličnih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. • Pažnja: zahteva se dosledna primena odabrane metode

47. Kada ulaganja u zalihe postaju rashod? • Prilikom prodaje vrednost zaliha se priznaje kao rashod, jer je u tom periodu ostvaren sa njima povezan prihod. • Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali.

48. Bilansiranje potraživanja • Potraživanja prema MRS-39 paragraf 9 predstavlja primarni finansijski instrument. • Potraživanje se najčešće definiše kao pravo na naplatu određene sume novca ili drugog finansijskog sredstva.

49. Prema dospelosti • Kratkoročna sa rokom dospeća do godine dana – obrtna imovina • Dugoročna sa rokom dospeća dužim od godine dana- stalna imovina • Prema bonitetu • Punovredna potraživanja • Dubiozna potraživanja • Zastarela potraživanja

50. Klasifikacija potraživanja • Prema poreklu potraživanja se dele na: - potraživanja iz isporuka, - potraživanja iz odnosa sa povezanim preduzećima, - potraživanja iz plasmana i - ostala potraživanja. • Isporuke proizvoda i usluga i kratkoročne pozajmice su osnova ovih potraživanja.