1 / 22

1-4 juli, 2004, Kumbor, Crna Gora

BEOGRADSKI FOND ZA POLITIČKU IZUZETNOST GODIŠNJI SEMINAR (II DEO) STABILNOST, BEZBEDNOST I REGIONALNA SARADNJA NOVA POLITIKA EVROPSKE UNIJE PREMA ISTOČNIM I JUŽNIM SUSEDIMA. 1-4 juli, 2004, Kumbor, Crna Gora. ČLANICE EU I KANDIDATI. ČLANICE NATO I PFP.

yagil
Download Presentation

1-4 juli, 2004, Kumbor, Crna Gora

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. BEOGRADSKI FOND ZA POLITIČKU IZUZETNOSTGODIŠNJI SEMINAR (II DEO) STABILNOST, BEZBEDNOST I REGIONALNA SARADNJANOVA POLITIKA EVROPSKE UNIJE PREMA ISTOČNIM I JUŽNIM SUSEDIMA 1-4 juli, 2004, Kumbor, Crna Gora

  2. ČLANICE EU I KANDIDATI

  3. ČLANICE NATO I PFP

  4. Faze u napredovanju zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji

  5. 1. 1. KONCEPT ŠIRE EVROPE • 1.maja 2004. novo, istorijsko proširenje EU. S novim članicama EU ima 25 zemalja sa 454 miliona stanovnika i oko 10.000 mlrd US$ BDP – povećanje političke, geografske i ekonomske težine EU i evropskog kontinenta. • Podsticaj za približavanje novim susedima sa 385 miliona stanovnika – Rusija, ZND (Ukrajina, Moldavija, Belorusija) i južnom Mediteranu. • Interes EU za bezbednost, stabilnost i održivi razvoj u susedstvu – politička i ekonomska medjuzavisnost (trgovina i investicije, borba protiv terorizma, zaštita prirodne sredine, razmena ljudskog kapitala, ideja, znanja, kulture i dr.)

  6. 1.2.KONCEPT ŠIRE EVROPE • cilj – Evropa bez novih granica podele, zona prosperiteta i prijateljskog susedstva, „prsten prijatelja“ • nudi im se udeo na internom tržištu EU, dalja integracija i liberalizacija kako bi se podstala sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi • dugoročni pristup u podsticanju reformi, održivog razvoja i trgovine • zapadni Balkan nije obuhvaćen jer mu je već otvorena perspektiva članstva u EU preko PSP

  7. 2.1. SUSEDI – RAZLIČITE ZEMLJE, ZAJEDNIČKI INTERESI • član 49 Ugovora o EU: svaka evropska zemlja može postati član EU ako ispuni kriterije (demokratija, vladavina prava, ljudsla prava, poštovanje manjina; funkcionalna tržišna privreda i kapacitet da se suči sa konkurentskim pritiscima; sposobnost da se delotvorno primene EU pravila i politike • perspektiva članstva veliki podsticaj reformama – proširenje najuspešniji spoljnopolitički instrument EU • za neevropske mediteranske zemlje nije predvidjeno članstvo, a za evropske zemlje koje su izrazile tu želju pitanje ostaje otvoreno • postavlja se pitanje krajnjih granica širenja EU • za sada, Nova politika susedstva daje okvir za razvoj novih odnosa bez pokretanja pitanja članstva na srednji rok

  8. 2.2. SUSEDI – RAZLIČITE ZEMLJE, ZAJEDNIČKI INTERESI • promene u geografiji, politici i kulturi u XX veku nisu vodile konvergenciji medju sadašnjim susedima EU • ni intenzitet odnosa sa EU nije isti: sa Belorusijom nema napretka, sa Rusijom se ubrzano razvija dijalog i politička, bezbednosna, energetska, naučno-tehnološka i saradnja u zaštiti prirodne sredine - nova politika susedstva samo jedan od stubova strateškog partnerstva EU-Rusija • sa Rusijom, Ukrajinom i Moldavijom Sporazumi o partnerstvu i saradnji bez prefepencijalne trgovine i programa pravnog prilagodjavanja • mediteranska politika EU podstiče stvaranje šireg mediteranskog tržišta koje bi doprinelo političkoj i ekonomskoj stabilnosti regiona – slobodna trgovina i sa EU i Turskom i medju zemljama južnog Mediterana (regionalna integracija)

  9. 2.3. SUSEDI – RAZLIČITE ZEMLJE, ZAJEDNIČKI INTERESI • Barselonski proces predvidja da se sadašnji sporazumi o slobodnoj trgovini sa mediteranskim zemljama prošire i na usluge, podstiče se pravno prilagodjavanje • Nova politika susedstva, dakle, ne predstavlja istovetnu politiku prema svima – različito napredovanje u reformama i ekonomskom razvoju odredjivaće intenzitet odnosa sa EU

  10. 3.1. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • Blizina • Barselonska deklaracija iz 1995. i SPS instrumenti podrške procesu tranzicije, posebno putem postupnog približavanja EU i partnerskih zemalja i stvaranja šire zone saradnje • blizina ističe značaj upravljanja novim spoljnim granicama i prekograničnim tokovima (kretanje ljudi, granična kontrola, carinska procedura) • povezivanje transportnih, energetskih i telekomunikacionih mreža preduslov za ekspanziju medjusobne trgovine i investicija • pretnje sigurnosti prekograničnog karaktera – ekološke, zdravstvene, ilegalna imigracija, trgovina ljudima, organizovani kriminal, terorističke mreže – potreban zajednički pristup i odgovor

  11. 3.2. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • Prosperitet i siromaštvo • stabilnost i prosperitet vs. politička nestabilnost, ekonomska ranjivost, instucionalna nerazvijenost, konflikti, siromaštvo i socijalna marginalizacija • većina južnih i istočnih suseda EU ima BDP po stanovniku manji od 2000 EUR (u Rusiji za 1/3 niži nego 1989, u Moldaviji sada 417 EUR, tj. niži za 1/2 ) • od mediteranskih suseda, samo Egipat, Izrael i Tunis imali u proseku veće stope rasta od 2% od 1975. • gotovo sve zemlje „novog susedstva“ imale su autokratske i nedemokratske vlade i slabu zaštitu ljudskih prava – u Rusiji i zapadnim ND uspostavlja se demokratija i tržišne institucije, dok je proces političkih reformi na južnom Mediteranu sporiji

  12. 3.3. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • trgovina i investicije bitni za ekonomski rast i zaposlenost – u novom susedstvu neophodna velika ulaganja u energetski sektor, ali i u radno intenzivne industrije i uslužni sektor koji kreiraju zaposlenost • EU dominantno uvozi energiju (Rusija) i tekstil i poljoprivredne proizvode – iz čitavog „novog susedstva“ u 2001.g. uvezeno 60 mlrd EUR, a izvezeno oko 30 mlrd – iste godine samo Madjarska je uvezla iz EU za 25 mlrd EUR i isto toliko izvezla u EU • niske direktne inostrane investicije – u Rusiji, samo 1/6 od per capita investicija u Poljskoj, uz godišnji odliv kapitala od oko 20 mlrd US$ u poslednjih 10 godina

  13. 3.4. ODREDNICE ZAJEDNIČKIH INTERESA • potrebne odgovarajuće politike u obrazovanju, zdravstvu, obuci, stanovanju, ekologiji i dr. da bi se povećala socijalna kohezija, kao i efikasnije korišćenje prirodnih resursa • potreban funkcionalni pravni sistem, jake regulatorne vlasti koje ga sprovode i delotvorno i nezavisno pravosudje koje štiti svojinska prava, kako bi se maksimizirale privredne aktivnosti i ubrzao ekonomski rast • negativni efekti konflikata na ekonomski rast su više nego evidentni (Zapadna Sahara, Palestina). Nerešen status Transdnjestra magnet za organizovani kriminal i izvordestabilizacije, koji koči izgradnju države, političku konsolidaciju i održivi razvoj

  14. 4.1. PODSTICANJE REGIONALNE I MEDJUREGIONALNE SARADNJE • Evro-mediteransko partnerstvo i Barselonska deklaracija iz 1995. osnov stalnog dijaloga i partnerstva • Sporazumi o pridruživanju kao i Sporazumi o partnerstvu i saradnji predstavljaju isti osnovni okvir: politički dijalog, MEDA/TACIS programi, sporazumi o specifičnim pitanjima (readmisija, ribarstvo i dr.) • jedina razlika regionalna dimenzija za Mediteran: politička i bezbednosna, ekonomska i finansijska, socijalna, kulturna i vezana za ljudske resurse – od 1995. 7 sastanaka MIPova 15+12 i 16 sastanaka sektorskih ministara (inicijative finansirane iz MEDA programa)

  15. 4.2. PODSTICANJE REGIONALNE I MEDJUREGIONALNE SARADNJE • u odnosima sa Rusijom i zapadnim ND nije forsirana regionalna saradnja mada ona postoji iz vremena SSSR • jedino Rusija učestvuje u prekograničnim i transnacionalnim programima u okviru Severne dimenzije EU odnosa sa susedima • snažno će se podržavati regionalna i subregionalna saradnja zemalja južnog Mediterana, a razmotriće se isti pravac i za Rusiju i istočne susede

  16. 5. NOVA VIZIJA I NOVA PONUDA • širenje prednosti proširenja i pomoć u smanjivanju razvojnog jaza – dugoročna i srednjoročna vizija saradnje sa susedima zasnovana na medjusobnom produbljivanju integracije, političkih i kulturnih odnosa, prekogranične saradnje i prevenciji sukoba • različiti okviri ponude koristi i preferencijalnog tretmana, zavisno od napretka u političkim i ekonomskim reformama • stvaranje panevropskog otvorenog i integrisanog tržišta koje funkcioniše na bazi kompatibilnih ili harmonizovanih pravila i dalje liberalizacije doneće značajne ekonomske i druge koristi i EU i susedima (podrška ekonomskom rastu, tehnološkom progresu, reformama, funkcionalnom tržištu i unapređivanju administrativnih kapaciteta)

  17. 6. INICIJATIVE EU PREMA SUSEDIMA • Proširivanje unutrašnjeg tržišta i regulativnih struktura • Preferencijalni trgovinski odnosi i otvaranje tržišta • Perspektive za legalne migracije i kretanje ljudi • Intenzivirana saradnja na prevenciji i borbi za očuvanje zajedničke bezbednosti • Veće involviranje EU u sprečavanje konflikata i upravljanje krizama

  18. 6. Veći napori da se unaprede ljudska prava, kulturna saradnja i poveća medjusobno razumevanje 7. Integracija u transportne, energetske i tekekomunikacione mreže i Evropski istraživački prostor 8. Novi instrumenti za promociju i zaštitu investicija 9. Podrška za uključivanje u globalni trgovinski sistem – STO 10. Povećana pomoć prilagodjena potrebama 11. Novi izvori finansiranja

  19. 7. DIFERENCIRAN, PROGRESIVNI PRISTUP, VEZAN ZA ISPUNJENJE STANDARDA • Nova politika prema susedima neće ugroziti postojeći okvir, već će ga dopuniti i dograditi postojeće politike i aranžmane • mada EU nastoji da obezbedi koherentan pristup nudeći svima iste mogućnosti i tražeći za uzvrat iste standarde ponašanja od svih suseda, diferenciran tretman će ostati osnov politike u skladu s različitim stupnjevima prilagodjavanja • Opšti cilj jačanje reformi, bliža integracija i održivi razvoj, politička podrška i pomoć – uslov, odlučnost u gradjenju administrativnih, institucionalnih i zakonodavnih kapaciteta

  20. od suseda se očekuju Akcioni planovi po zemljama i/ili regionalno koji predstavljaju političke dokumente sa ciljevima i odrednicama u njihovom izvršavanju koji su jači od uslovljavanja i pomažu evaluaciji • pored regulatornih i administrativnih aspekata, ratifikacija i implementacija medjunarodnih obaveza (standardi UN, OEBS, Saveta Evrope, ILO, IFIs) koji treba da pomognu u postavljanju standarda i u podršci odgovarajućim reformama • treba ispuniti sve odredbe postojećih ugovornih i institucionalnih aranžmana da bi se išlo dalje • sledeći korak možda Sporazumi o susedstvu

  21. 8. SLEDEĆI KORACI • trostepen proces za razvoj i primenu Akcionih planova • Dijalog u postojećim okvirima i analiza dostignuća i neuspeha Sporazuma o asocijaciji i Sporazuma o partnerstvu i saradnji • Zajedničko skiciranje Akcionog plana sa zajedničkim ciljevima i odrednicama za njihovo ispunjenje • Godišnji izveštaji o napretku u primeni AP i preuzimanje obaveza EU o daljoj pomoći reformama

  22. U budućoj budžetskoj politici EU osmisliće se finansijski instrumenti nove Politike susedstva • Biće osmišljeni novi instrumenti politike koji će pomoći regulatornom približavanju, daljem otvaranju tržišta i preferencijalnim trgovinskim odnosima • EU će otvoriti politike, programe i instrumente u kojima susedi još ne učestvuju • Proširiće mandat EIB, uz pomoć EBRD i drugih IFIs na Rusiju i ZND • Formiraće Euro-Med Banku sa većinskim EIB učešćem

More Related