1 / 33

Sadr aj predavanja

5. Prinosni pristup. 5. Prinosni pristup (Sadr

zenda
Download Presentation

Sadr aj predavanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

    1. Sadržaj predavanja Uvod u postupak procene Metodologija procene Aktivnosti koje prethode proceni Prikupljanje i analiza podataka Prinosni pristup Tržišni pristup Troškovni pristup Završne aktivnosti u proceni Izveštaji o proceni Primeri

    2. 5. Prinosni pristup

    3. 5. Prinosni pristup (Sadržaj) Uvod Diskontna stopa i stopa kapitalizacije Metod “razvoja” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (“build-up method”) Metod “CAPM” (“Capital Asset Pricing Model”) u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije Metode kapitalizovanih prinosa Metode diskontovanih buducih prinosa

    4. Uvod (1) Osnovni princip Vrednost vlasnickog interesa u preduzecu jednaka je sadašnjoj vrednosti buducih koristi od vlasništva Iako ne spore logiku ovog principa, mnogi procenjivaci smatraju da je njegova primena vrlo komplikovan zadatak, jer nije lako identifikovati i kvantifikovati nivo rizika povezan sa buducim koristima od posedovanja preduzeca Mnoge metode procene zasnivaju se na oceni sadašnje vrednosti buducih koristi od vlasništva – neke direktnije od drugih. Najpoznatije metode procene, koje direktno koriste ovaj princip Metode diskontovanih buducih prinosa Metode kapitalizovanih prinosa

    5. Uvod (2) Preduslovi za korišcenje metoda diskontovanih buducih prinosa ili metoda kapitalizovanih prinosa Dva važna uslova za primenu ovih metoda Procenjivac mora biti u stanju da projektuje buduce prinose (neto novcani tok ili neto dobit) Trebalo bi da postoji razumna verovatnoca da ce se poslovanje preduzeca nastaviti sa predvidivom stopom rasta Ako je poslovanje preduzeca toliko promenljivo da nije moguce predvideti kakvo ce ono biti u buducnosti, procenjivac bi trebalo da razmotri da li je bilo koji od ovih metoda pogodan U takvim situacijama, mogu biti pogodnije druge metode, kao što su metod neto sredstava (imovine) ili metod likvidacione vrednosti

    6. Uvod (3) Važne karakteristike metoda diskontovanih buducih prinosa ili metoda kapitalizovanih prinosa Vrednost koja se dobije primenom ovih metoda, predstavlja vrednost kontrolnog ili vrednost manjinskog interesa, što zavisi od korekcija koje se izvode na kraju (dodavanje kontrolne premije ili oduzimanje diskonta zbog manjinskog interesa) Vrednost koja se dobije primenom ovih metoda predstavlja utrživu vrednost (sa kojom se može slobodno trgovati) Ukoliko je preduzece zatvoreno akcionarsko društvo, vrednost se koriguje oduzimanjem diskonta zbog neutrživosti njegovih akcija Ove metode se obicno koriste za procenu vrednosti sopstvenog kapitala (“equity”) preduzeca U pojedinim angažmanima moguce je procenjivati i vrednost ukupnog investiranog kapitala (sopstveni kapital i krediti)

    7. Uvod (4) Koji metod je pogodniji? Metod kapitalizovanih prinosa je pogodniji ako se može pretpostaviti da ce se tekuce poslovanje nastaviti i ubuduce (uz normalnu stopu rasta) Metod diskontovanih buducih prinosa je pogodniji ako se može pretpostaviti da ce ocekivani buduci prinosi biti znacajno razliciti od prinosa u tekucem poslovanju Znacajno razlicit znaci materijalno vece ili manje od normalne stope rasta U nekim slucajevima, poželjno je koristiti obe metode prilikom procene vrednosti preduzeca

    8. Uvod (5) Pregled metoda kapitalizovanih prinosa Formula za ove metode Novcani tok (ili Neto dobit) : Stopa kapitalizacije = Procenjena vrednost Najvažniji koraci u primeni ovog metoda Pribavljanje (ili priprema) finansijskih izveštaje za reprezentativan period (najmanje pet godina) Normalizacija (iskljucivanje vanrednih prihoda i rashoda) i korigovanje finansijskih izveštaja (prema medjunarodnim racunovodstvenim standardima) Odredjivanje stope kapitalizacije prema toku koristi koji ce se kapitalizovati (neto dobit, bruto ili neto novcani tok) Odredjivanje perioda poslovanja ciji ce prinos biti kapitalizovan (poslednja fiskalna godina, prosek prethodnih nekoliko godina i dr.) Izracunavanje vrednosti (deljenjem prinosa sa stopom kapitalizacije) Korigovanje vrednosti (kontrolna premija, diskont zbog neutrživosti i diskont zbog manjinskog interesa)

    9. Uvod (6) Pregled metoda diskontovanih buducih prinosa U primeni ovih metoda, diskontuju se buduci novcani tokovi ili dobit iz projektovanog poslovanja (ukljucujuci terminalnu vrednost preduzeca u poslednjoj godini projekcije) na sadašnju vrednost Najvažniji koraci u primeni ovog metoda Pribavljanje (ili priprema) finansijskih projekcija Odredjivanje diskontne stope za specifican tok koristi koji se diskontuje (neto novcani tok ili neto dobit) Izracunavanje terminalne vrednosti Izracunavanje vrednosti diskontovanjem buducih prinosa (ukljucujuci i terminalnu vrednost) Korigovanje vrednosti (kontrolna premija, diskont zbog neutrživosti i diskont zbog manjinskog interesa)

    10. Diskontna stopa i stopa kapitalizacije (1) Definicije (1) Termini diskontna stopa i stopa kapitalizacije koriste se cesto tako da se može pomisliti da se radi o identicnim stopama ili da se jedna stopa može zameniti drugom Diskontna stopa U teoriji procene, diskontna stopa predstavlja stopu prinosa (izraženu kao procenat) koju ce kupac (ili investitor) tražiti na kupovnu cenu vlasnickog interesa, imajuci u vidu nivo rizika koji je svojstven tom vlasnickom interesu Na primer, investitor može biti zadovoljan sa 5% prinosa na kupovinu državnih obveznica koje su relativno bezrizicne. Medjutim, isti investitor ce tražiti znatno višu stopu od, na primer, 25% na kupovinu vlasnickog interesa u nekom proizvodnom preduzecu koje je zatvoreno akcionarsko društvo.

    11. Diskontna stopa i stopa kapitalizacije (2) Definicije (2) Diskontna stopa (i stopa kapitalizacije) se ne primenjuje direktno (kao delilac ili množilac) prilikom izracunavanja vrednosti preduzeca, vec se prvo izracunavaju diskontni faktori (ili faktori sadašnje vrednosti), pomocu kojih se diskontuju buduci prinosi na sadašnju vrednost Primena diskontnih faktora podrazumeva da su prethodno napravljene projekcije poslovanja zakljucno sa terminalnom godinom (prva godina posle dostizanja stabilnog nivoa rasta) Primer, na narednoj strani, ilustruje primenu diskontne stope (od 23%) u proceni vrednosti preduzeca Kasnije ce ovaj isti primer biti ponovo korišcen za detaljniji opis tehnike diskontovanja

    12. Diskontna stopa i stopa kapitalizacije (3) Definicije (3) Procenjena vrednost preduzeca primenom diskontne stope (ds) od 23% na novcani tok Projektovani x Diskontni faktor = Sadašnja vrednost novcani tokovi za stopu od 23% buducih novcanih tokova Godina 1 $ 26.900 x 0,81301 = $ 21.870 Godina 2 35.200 x 0,66098 = 23.266 Godina 3 38.100 x 0,53738 = 20.474 Godina 4 46.700 x 0,43690 = 20.403 Terminalna vrednost na kraju Godine 4 291.200 x 0,43690 = 127.225 $ 213.238 Napomena: Diskontni faktor se izracunava prema formuli 1/(1 + ds/100)n

    13. Diskontna stopa i stopa kapitalizacije (4) Definicije (4) Stopa kapitalizacije Odredjuje se na osnovu diskontne stope, tako što se od diskontne stope oduzme ocekivana prosecna stopa rasta Diskontna stopa – g = Stopa kapitalizacije Prema tome, stopa kapitalizacije je obicno niža od diskontne stope Koristi se kao delilac ili množilac kada se izracunava vrednost na osnovu prinosa u samo jednom periodu (godini). Na primer, ako je prinos u jednoj godini 30.000$, a stopa kapitalizacije 20%, vrednost se može proceniti na sledece nacine: a) Deljenjem: 30.000$ / 20% (ili 0,2) = 150.000$ b) Množenjem: 30.000$ x 1/0,2 (ili 5) = 150.000$

    14. Metod “razvoja” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (“build-up method”) (1) Osnovne karakteristike (1) Metod se zasniva na pretpostavci da je diskontna stopa (kao i stopa kapitalizacije) sastavljena od odredjenog broja faktora rizika (ili prinosa) koji se mogu identifikovati i koji, kada se posmatraju zajedno, cine ukupan prinos koji ce investitor ocekivati od kupovine preduzeca Diskontna stopa se odredjuje generalno u dva koraka, a posle sprovodjenja tih koraka moguci su i dodatni koraci, što zavisi od specificnosti preduzeca koje se procenjuje

    15. Metod “razvoja” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (“build-up method”) (2) Osnovne karakteristike (2) Korak 1 - Odredjivanje stope investiranja bez rizika na dan procene Stopa investiranja bez rizika predstavlja prinos na ulaganje koje ima vrlo nizak rizik, na primer, investiranje u državne obveznice Na ovu stopu se dodaje premija rizika koju ce prosecan investitor sopstvenog kapitala (“equity investor”) tražiti iznad stope bez rizika Korak 2 - Odredjivanje premije rizika na ulaganje sopstvenog kapitala Premija rizika na ulaganje sopstvenog kapitala predstavlja dodatni prinos na ulaganje sopstvenog kapitala (iznad prinosa na ulaganje koje ima vrlo nizak rizik)

    16. Metod “razvoja” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (“build-up method”) (3) Osnovne karakteristike (3) Primer: Utvrdjivanje prosecnog prinosa na tržištu na dan procene Stopa bez rizika (prinos na državne obveznice) 8% + Premija rizika na ulaganje sopstvenog kapitala u akcije (iznad prinosa na ulaganja u obveznice) 7,5% = Prosecan prinos na tržištu na dan procene 15,5% (S&P 500)*__________________________________ * Za preduzeca sa liste Standard & Poor 500

    17. Metod “razvoja” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (“build-up method”) (4) Osnovne karakteristike (4) Ostali faktori rizika Pošto se u prethodna dva koraka odredi prosecan prinos na tržištu, na dan procene, u trecem koraku se odredjuju faktori rizika koji su posledica specificnosti preduzeca koje se procenjuje (proizlaze iz razlika izmedju tog preduzeca i prosecnog preduzeca * na tržištu) U odredjivanju ovih rizika, prosudjivanje (profesionalni sud procenjivaca) ima veci znacaj nego prilikom odredjivanja ostalih komponenti diskontne stope Najcešce se u ostale faktore rizika ubrajaju: Velicina preduzeca Delatnost preduzeca Diverzifikacija delatnosti Finansijsko stanje Kvalitet menadžmenta * Prosecno preduzece je preduzece sa liste Standard & Poor 500, koja sadrži preduzeca iz raznih privrednih oblasti i grana

    18. Metod “razvoja” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (“build-up method”) (5) Osnovne karakteristike (5) Primer: Odredjivanje diskontne stope i stope kapitalizacije Stopa bez rizika 8,0% + Premija rizika na ulaganje sopstvenog kapitala 7,5% = Prosecan prinos na tržištu na dan procene 15,5% + Premija rizika zbog velicine preduzeca 6,0% + Premija zbog ostalih faktora rizika 1,0% = Diskontna stopa na neto novcani tok 22,5% + Razlika izmedju diskontne stope na neto dobit i diskontne stope na neto novcani tok 5,0% = Diskontna stopa na neto dobit 27,5% - Prosecna stopa rasta (“g”) 6,0% = Stopa kapitalizacije neto dobiti (primenljiva na sledecu godinu) 21,5% : 1 + g 1,06% = Stopa kapitalizacije neto dobiti (primenljiva na tekucu godinu) 20,3%

    19. Metod “CAPM” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (1) Osnovne karakteristike (1) Prilikom odredjivanja diskontne stope i stope kapitalizacije koriste se podaci o uporedivim preduzecima Ukoliko su raspoloživi validni podaci o uporedivim preduzecima, procenjivaci bi trebalo da koriste ovaj metod, a ne metod “razvoja” Da bi utvrdio koja preduzeca mogu biti uporediva sa preduzecem cija se vrednost procenjuje, procenjivac bi trebalo da ima u vidu sledece Slicnost delatnosti (proizvodi, tržišta, potrošaci, itd.) Finansijski rizik (strukturu kapitala, likvidnost, itd.) Velicinu (obim prodaje, dobit, broj pogona ili prodajnih mesta, itd.) Geografsku diverzifikaciju Identifikacija uporedivih preduzeca može zahtevati puno vremena i prosudjivanja (korišcenja profesionalnog suda procenjivaca)

    20. Metod “CAPM” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (2) Osnovne karakteristike (2) Metod “razvoja” je korisna polazna osnova za objašnjavanje “CAPM” metoda “CAPM” se izvodi skoro na isti nacin kao i metod “razvoja”, a jedina razlika je što se umesto prosecnog prinosa na tržištu (S&P 500) koristi prosecan prinos uporedivih preduzeca Odredjivanje prosecnog prinosa uporedivih preduzeca Stopa bez rizika (prinos na državne obveznice) 8% Premija rizika na ulaganje sopstvenog kapitala u akcije (iznad prinosa na ulaganja u obveznice) 7,5% x Prosecna Beta uporedivih preduzeca x 1,40 + Prosecna premija rizika na ulaganje sopstvenog kapitala uporedivih preduzeca 10.5% = Prosecan prinos uporedivih preduzeca na dan procene 18,5% (Sve ostalo odredjuje se na nacin koji je vec prikazan na str. 17)

    21. Metod “CAPM” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (3) Osnovne karakteristike (3) Beta je mera nestabilnosti ukupnog prinosa na akcije preduzeca kojima se trguje na berzi Ukupan prinos obuhvata dividende i povecanja ili smanjenja cene akcija u odredjenom periodu Ukupan prinos na akcije preduzeca poredi se sa ukupnim prinosom na sve akcije na tržištu Za ukupan prinos na sve akcije na tržištu koristi se indeks S&P 500 Prosecna Beta na sve akcije na tržištu je 1,0 Ukoliko je ukupan prinos na akcije odredjenog preduzeca nestabilniji u odnosu na ukupan prinos na sve akcije na tržištu, Beta je veca od 1,0, a ako je manje nestabilan, Beta je manja od 1,0 Akcije odredjenog preduzeca koje imaju Beta = 1,0, smatraju se rizicnim u meri u kojoj je rizicno i tržište akcija u celini (diverzifikovani portfolio akcija kakav je S&P 500) Ako je Beta veca od 1,0 akcije imaju rizik veci od prosecnog, a ako je manja od 1,0, rizik je manji od prosecnog (ako je Beta bliska nuli, onda akcije imaju prinos po stopi bez rizika)

    22. Metod “CAPM” u odredjivanju diskontne stope i stope kapitalizacije (4) Osnovne karakteristike (4) Izracunavanje prosecne vrednosti Beta Uporediva preduzeca Beta Preduzece 1 1,40 Preduzece 2 1,40 Preduzece 3 1,60 Preduzece 4 (nema podatka) Preduzece 5 (nema podatka) Medijana* 1,40 * Srednja vrednost (prosek)

    23. Metode kapitalizovanih prinosa (1) Najvažniji koraci u primeni ovih metoda navedeni su na str. 7 Posle sprovodjenja koraka koji se odnose na normalizaciju i korigovanje finansijskih izveštaja i odredjivanje stope kapitalizacije, procenjena vrednost se izracunava na sledeci nacin Prinos (novcani tok ili dobit Stopa Procenjena iz normalizovanih i korigovanih : kapitalizacije = vrednost finansijskih izveštaja) $ 276.387 : 20,3% = $ 1.361.512

    24. Metode kapitalizovanih prinosa (2) Dve opcije za kapitalizovanje prinosa Primer: Diskontna stopa = 25% g = 4% Prinos u tekucoj godini = 25.000$ Prinos u narednoj godini = 26.000$ Izracunavanje vrednosti na osnovu prinosa u narednoj godini 26.000$ : (0,25 – 0,04) = 123.810$ Izracunavanje vrednosti na osnovu prinosa u tekucoj godini (0,25 – 0,04) : (1 + 0,04) = 20,1923% (stopa kapitalizacije za tekucu godinu) 25.000$ : 20,1923% = 123.810$

    25. Metode diskontovanih buducih prinosa (1) Najvažniji koraci u primeni ovih metoda navedeni su na str. 8 Posle sprovodjenja koraka koji se odnose na normalizaciju i korigovanje finansijskih projekcija, odredjivanje diskontne stope i stope rasta u procenjena vrednost se izracunava na sledeci nacin Procenjena vrednost Procenjena vrednost Procenjena u periodu na koji se + u terminalnom = vrednost odnose finansijske (rezidualnom) periodu preduzeca projekcije

    26. Metode diskontovanih buducih prinosa (2)

More Related