Racunar

1. Računarske komunikacije

2. Način komunaikacije Da bi računari mogli da komuniviraju treba da budu ispunjeni sledeći uslovi: -da postoji komunikacioni medijum -da postoji komunikacioni uređaj -da postoji komunikacioni softver

3. Komunikacioni medijum Služi za povezivanje računara sa drugim računarom sa drugim računarem. Od njega zavisi brzina prenosa podataka. Brzina prenosa između dve jedinice meri se brojem prenetih kilobita ili megabita(zbog toga što je danas broj prenetih bitova uvek većio od 1000). Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični.

4. Komunikacioni uređaj Dodatak, koji se u vidu kartice stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. Služi da električno usaglasi uređaje koji su povezani i da podatkekoji se prenose pretvori u oblik u kome su bili uskladišteni u računaru.

5. Komunikacioni softver Čine ga programi koji omogućavaju komunikaciju dva uređaja korišćenjem komunikacionog medijuma i uređaja. Postoje dve vrste programa: veznici i aplikacini programi. Veznici omogućavaju da komunikacioni uređaj prihvati i izvrši komande koje su zadate. Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija među računarima.

6. Komunikacioni medijum Specijalni kablovi za povezivanje: koriste se za direktno povezivanje, na maloj udaljenosti. Uporedna parica: glavni medijum za lokalni i mesni telefonski saobraćaj. Koaksijalni kabl: koristi se za povezivanje uređaja na većoj daljini Optički kabl: nije osteljiv na električne i elektromagnetene smetnje Veze pomoću radio talasa

7. Komunikacioni uređaji Modem- uređaj koji konvertuje digitalne signale u analogne i obrnuto. Modem može biti inertan uređaj(ugrađuje se u računar) i spoljni(priključije se spolja). Savremeni modemi su integrisane i faks kartice i govorne kartice(FMV).

8. Krtice mrežnih adaptera Predstavljaju vezu između mreže i računara. Ugrađuju se u računar i stvaraju se priključne tačke na koje se mogu priključiti mrežni kablovi. Mrežna kartica ima malu količinu memorije.

9. PC card(PCMCIA) Ova kartica može da ima mrežni adapter, modem ili može da se sastoji od oba uređaja. Koristi se u notebook računarima.

10. Računarske mreže Lokalne računarske mreže: ograničena je na samo jednu ili grupu zgrada. Računari su tu obično povezani kablovijma. Globalne računarske mreže: povezuju računare koji su međusobno geografski razdvojeni.

11. Mreža tipa klijent-softver Ima dve vrste čvorova: klijente i srvere. Klijent je računar koji koristi resurse mreže. Server je računar koji ima resurse koje stavljana raspolaganje.

12. Ravnopravna mreža (peer to peer) Svaki računar može da funkcioniše kao kljient i kao server. To znači da svaki računar može da koristi svoje resurse zajedno sa drugim računarima.

13. Topologija računarskih mreža Nastaje geometrijskim uređenjem veza i čvorova koji čine mrežu. Veza predstavlja komunikacioni put između dva čvora. Čvor je krajnja tačka neke grane mreže. Čvorovi međusobno komuniciraju na osnovu određenih fizičkih i logičkih veza. Fizičku vezu čine neki od komunikacionih medijuma. Logičku vezu čine dva čvora koja mogu da komuniciraju bez obzira da li između njih postoji fizička veza.

14. Zvezdasta topologija Postoji centralni čvor, na koji su vezani svi drugi čvorovi. Prednost ovog tipa topologije je to što je lako dodati nove računare u mrežu, kao i isključiti ih, tako da ne utiču na rad odtalih čvorova. Ali, u slučaju kvara na centralnom čvoru čitava mreža ne funkcioniše.

15. Prstenasta topologija Svaki čvor je povezan sa dva susedna čvora, tako da čine kružnu konfiguraciju. Prednosto su što poruka automatski putuje do sledećeg čvora u njoj. Mane su što je tesko ubaciti nove čvorove, jer tako dolazi do prekida do prekida rada mreže) i kvar na jednom od čvorova, može dovesti do prekida rada cele mreže.

16. Topologija magistrale Svi čorovi su povezani pojedinačno na magistralu, preko koje se uspostavlja komunikacija među njima. Prednost je što je lako dodavati ili uklanjati čvorove i što prestanak rada nekog čvora ne utiče na rad celokupne mreže. Mreža prestaje sa radom jedino ako dođe do kvara na magistrali.

17. Hibridna topologija Kod ove topologije postoje dodatne veze među nekim čvorovima. Danas se u lokalnim mrežama najčešće koristi kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije.

18. Internet Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (mreža svih mreža). Internet nema vlasnika, nijedna država ili institucija nemaju vlast nad celinom. Na Internetu je svako vlasnik svog računara i imaneograničeno pravo da ga koristi kako želi i da na njemu drži sadržaj koji želi. Svaki vlasnik računara bira način na koji će se priključiti u mrežu i koje će njene sadržaje prenositi.

19. Adrese i protokoli Da bi se obezbedilo komuniciranje između računara na Internetu, treba da budu ispunjena dva uslova: -svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži -računari za međusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstven jezik-protokol.

20. Pristup Internetu Postoje četiri načina pristupa: -preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom -preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom -preko telefonski linije sa biranjem -preko kabla za kablovsku televiziju

21. Povezaivanje preko LAN mreže stalno povezane sa Internetom Svaki korisnik koji je priključen na ovakvu mrežu ima u svakom trenutku pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa. Način pristupa određuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko kojeg je mreža priključena na Internet. Ovaj način povezivanja je predviđen za oraganizacije koje imaju lokalne računarske mreže.

22. Povezivanje preko LAN mreže povremeno povezane sa Internetom Uslovi za priključivanje su isti kao i prilikom povezivanja preko LAN mreže koja je stalno povezana na internet. Jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena za Internet.

23. Povezivanje preko telefonske linije Na ovaj način se povezuju pojedinačni korisnici (pristup od kuće). Oni biraju provajdera- organizaciju koja ima jedan ili više računar povezanih na Internet i telefonske linije kojima se preko modema može pristupiti ovim računarima.

24. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju Ovakvo priključenje daje pun pristup Internetu i svaki računar se ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega. Podaci se prenose mnogo brže nego preko telefonske linije uz korišćenje modema.