Дигитализација завичајне грађе и извора

1. Дигитализација завичајне грађе и извора Драган Стојменовић етнолог/антрополог, библитекар у Народној библиотеци Бор

2. Завичајна одељења представљају специфичну разлику у окружењу јавних библиотека. Основу посебног статуса завичајних одељења чини специфичност фондова и разноврсност библиотечке грађе, чије прикупљање одређују смернице о раду завичајних одељења (Д. Стаматовић, Методско упутство за формирање и вођење завичајних фондова у општинским народним библиотекема, 1982) и Закон о библиотечко-информационој делатности.Планирање стратегије рада врши се на основу структуре завичајних фондова.Одржавање континуитета библиотечке делатности подразумева истраживачки, активан и конструктиван критички однос према самом фонду и локалој зајеници.

3. Звичајна одељења се формирају у јавним установама као јавне градске институције са фокусом на доступности грађе свима који то желе и чија је то потреба, уз поштовање правилника о коришћењу грађе. • Сам појам јавне градске установе везан је за урбане средине чија је карактеристика мултикултуралност, са својим динамичним потребама и често непрепознатим потенцијалима “искуства разлике”.

4. ОСНОВЕ ПЛАНИРАЊА Локалне особености и специфичности завичајних фондова: Универзални потенцијали делатности устнова културе: природне, културно-историјске, културолошке, социјалнеипроизводно-економске разноврсност медија и потенцијали актуелизовања грађе завичајних фондова и специфичност самих фондова прикупљање, обрада, заштита, чување, представљање и давање на коришћење грађе и извора систем умрежавања библиотека,музеја и архива; размена искустава у струковним удружењима и међуинституционална сарадња

5. Врсте грађе и извора(Дејан Вукићевић, Завичајни фондови, Београд Инђија, 2011.) • монографске публикације (књиге у најширем смислу, сепарати, старе, ретке књиге); • легати и библиотеке целине (у чијем саставу могу бити разнородне врсте грађе, најчешће и у највећем броју то су монографске публикације); • периодичне (или серијске) публикације, штампане, руком писане или умножене било којом врстом технике (листови, новине, часописи и периодика на годишњем или вишегодишњем нивоу – годишњаци, алманаси, календари); • рукописи (аутографи писани руком, откуцани на писаћој машини или одштампани на штампачу; књиге са маргиналијама аутора);

6. некњижна грађа • аудиовизуелна грађа (у ширем смислу), • аудио грађа (магнетофонске траке, грамофонске плоче, аудио касете, музички CD-и), • визуелна грађа (микрофилмови, дијафилмови, слајдови), • аудиовизуелна грађа (видео касете, филмови, DVD-и), • мултимедијална или вишеврсна грађа (комплет), • музикалије (рукописне или штампане ноте), • картографска грађа (атласи, карте, мапе, глобуси), • плакати и леци, • графичка грађа (графички листови, графичке мапе, гравире), • фотографије (појединачне и у склопу албума), • разгледнице, • ситан документациони материјал, или маловредни материјал, или ефемерна грађа.

7. Дигитализација као вид техничке репродукције не представља коначно решење приоритета чувања али је свакако један од најбољих начина презентовања завичајне грађе и извора. Дигитализација визуелне грађе је посебно важна због саме природе фотографске технике и садржаја који производи; због документарне, културно историјске или уметничке вредности али и због репрезентативних својстава медија. У том смислу дигитализована грађа добија посебну вредност у стратегијама презентације и набавке завичајне грађе.

8. Примери дигитализације завичајне грађе и извора • Монографске публикације: http://registar.nb.rs/scc/zapis.php?ID=1 • Службена документација: http://www.bibliotekasabac.org.rs/www/digitalna.php?d=47 • Серијске публикације:http://www.gbns.rs/ • Каталози: http://www.nbpi.org.rs/wordpress/wp-content/uploads/2011/03/Pirotski-cilim-srednje.pdf • Плакати: http://www.kraljevcani.rs/index.php/plain_site/Neknjizhna-gradja/Plakati/2013-03-04-Vodich-kroz-nasha-sela-Gledic-A3 • Разгледнице: http://nbks.org.rs/digital2/displayimage.php?album=lastup&cat=10&pos=0 • Позивнице:http://www.kraljevcani.rs/index.php/plain_site/Neknjizhna-gradja/Pozivnice/1971-05-13-Knjizhevni-program-Babovic-Miroslav • Значајне завичајне личности: http://digitalnakolekcijadrainac.blogspot.com/ • Мултимедија:http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/ • Споменичко наслеђе: http://www.biblioteka-ljubovija.org.rs/spomenicko-nasledje-azbukovice.html • Картографска грађа: http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/Webbook.jsp?entry=30675 • Легати: http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/Webbook.jsp?entry=32409 • Музикалије и фонодокументи: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=745 • Уметност: http://nadrealizam.rs/rs/page/naslovna • Архивирање интернет садржаја и ретроспективно сакупљање дигиталних садржаја – веб архивириње: http://archive.org/web/

9. Зашто је важна дигитализација фотографских негатива? • Бележење фотоапаратом је најраспрострањеније визуелно бележење и начин документовања појединаца и институција у протеклом веку. • Развијени негативи у свом основном облику нису читљиви и за њих је неопходна израда позитива, односно фотографије на фото папиру, израда дијапозитива или дигитализовање које омогућује пројекцију или штампу. • Кратак век фотографских негатва. • Процес производње фотографија подразумева избор, а негативи приликом дигитализације омогућавају најшири могући избор по најразличитијим критеријумима. Овакав најшири избор отвара могућност нових селекција, читања и контекстуализација фотографија. • Дигитализација решава проблем безбедног, лакшег и једноставнијег коришћења... Дигитализовани садржај чува оригинал, штеди простор, може се приказивати, пројектовати и размењивати. • Дигитализацијом се производи нови електронски медиј који захтева посебу збирку, обраду, каталогизацију и повезивање са оригиналним извором који сам по себи није читљив.

10. Негативи 35 mm Најчешће заступљени формати фотографских негатива

11. Негатив 9 x 6 cm

12. Негатив 6x6 cm

13. Афирмативни приступ је јако важан приликом набавке а омогућава га изнад свега развијен систем у библиотекарству и библиотекарство као научна дисциплина... Посебно поверење потенцијалном дародавцу улива развијен библиотечко-информативни систем, развијен систем обраде и каталогизације, као и поштовање жеља дародаваца у погледу публиковања и поштовања ауторских права.

14. АКТИВАН ОДНОС ПРЕМА САМОМ ФОНДУ И КОРИСНИЦИМА КРОЗ ПРОГРАМЕПОПУЛАРИЗАЦИЈЕ ФОНДА И БИБЛИОТЕЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ МОЖЕ ДА ПРОДУКУЈЕ НОВУ ЗАВИЧАЈНУ ГРАЂУ Активан однос према фонду подразумева критички приступ према самој грађи кроз научно-истраживачки рад, програме промоције и програме контекстуализације грађе, као и путем стварања могућности за све ширу доступност грађе. Активан однос према корисницима подстиче научно-истраживачки рад, културно и уметничко стваралаштво.

15. Драган Стојменовић belakva@gmail.com