Проф. др Стана Смиљковић мр Буба Стојановић

1. Компаративни приступ Методици српског језика и књижевности предшколског и основношколског рада у европском простору Проф. др Стана Смиљковић мр Буба Стојановић

2. Образовање код нас, у Европи и свету

3. Са образовањем деце се почиње у предшколским установама. Деца се уписују у основну школу са шест или седам година. Основно образовање у Србији је обавезно. Основна школа траје осам година и подељена је на два периода, на ниже разреде (од 1. до 4. разреда) и на више разреде (од 5. до 8. разреда). У нижим разредима деца имају једног учитеља и наставника енглеског језика. Ученици у нижим разредима имају следеће предмете: српски језик, математику, ликовну васпитање, музичку културу, физичко васпитање и свет око нас. Однедавно је обавезно учење енглеског језика од 1. разреда. У вишим разредима ђаци добијају нове предмете: Од 5. разреда: биологију, географију , историју, други страни језик и техничко образовање. Од 6. разреда: физику. Од 7. разреда: хемију и информатику. Ђаци се оцењују бројчаним оценама од 1 до 5 и тај систем важи и за средње школе, осим за први разред основне где је уведено описно оцењивање. Када ученик заврши основну школу може да бира да ли жели да настави образовање. Основно образовање у Србији

4. Основна школа је обавезна. Основни циљ је развој личности појединца, односно равномерни развој свих аспеката његове личности. У први разред се уписују деца са шест година, обавезно школовање траје девет година. Десета година обавезног образовања остварује се у општеобразовним и техничким средњим школама као прва година. Уместо нумеричког оцењивања у први разред је уведено описно оцењивање. Неки религијски садржаји су уведени у одређене предмете државних школа, а о учењу религије одлучују родитељи који децу шаљу у приватне школе. Словеначки образовни систем се састоји од предшколског образовања, основног образовања (9 година) , средњешколског образовања (стручног и општег), вишег стручног образовања и високог образовања. Посебни делови образовања су образовање одраслих, музичко и плесно образовање, образовање за људе са посебним потребама и разни програми за људе у етичким подручјима. Образовање у Словенији

5. Деца са три године живота могу, добровољно, посећивати обданиште (kindergarten). Основна школа почиње са шестом годином живота и траје девет година. Образовни пут сваког детета почиње са четворогодишњом основном школом–Volksschule. За децу која имају шест година, али нису зрела предвиђен је предшколски степен образовања. Ученици у школи добијају свеобухватно опште образовање с циљем да се подстакну њихове социјалне, емоционалне, интелектуалне и физичке способности и вештине. Деца са посебним потребама могу похађати посебну школу-Sonderschule, прилагођену њиховим потребама. Образовање у Аустрији

6. Предшколско образовање је добровољно за децу од пет до шест година. Вртићи нуде различите концепте са тежиштем на страним језицима, уметности, природним наукама и био – производима. Деци са пет или шест година отварају се врата основне школе. Основно образовање остварује се у основној школи –Grundschule, у четворогодишњем или шестогодишњем трајању зависно од покрајине. Диплома обавезне школе стиче се са девет година. Недељно оптерећење је 22 часа у првом, 24 у другом и 27 часова, плус два часа физичког у трећем и четвртом разреду. Сви разреди су разредне заједнице које имају два часа недељно друштвено-корисног рада. Наставни план и програм садржи: религијско образовање, основну наставу – немачки језик, математику, упознавање домовине, музику и динамику покрета и уметничко васпитање. Ученици којима немачки није матерњи језик могу да уче и свој матерњи језик. Образовање у Немачкој

7. Школске 1959/60. уведено је десетогодишње образовање. Француски школски систем је дуални, чине га јавне школе (владине) и приватне школе (невладине). Први ступањ образовања обухвата два дела: Предшколско образовање и Основношколско образовање Предшколско образовање обухвата: дечје вртиће узраста од 2. до 5. године и почетну школу (образовање од 5. до 6. године). Предшколско образовање није обавезно за сву децу. У склопу предшколског образовања постоје три циклуса: нижи од 2. до 3. године живота, средњи циклус од 3. до 5. године живота и виши циклус од 5. до 6. године живота. Основно школство траје од 6. до 11. године живота, а састоји се од следећих разреда: Припремни разред од 6. до 7. године живота Основни курс, прва година траје од 7. до 8. године, Основни курс, друга година, траје од 8. до 9. године живота. Ученик своје држање прилагођава ситуацијама у којима није сам, сарађује са другима, препознаје, слуша и поштује ритам колектива, испољава своје наклоности према естетским вредностима. Образовање у Француској

8. Средњи курс основног образовања, прва година траје од 9. до 10. године живота. Средњи курс основног образовања, друга година траје од 10. до 11. године живота. Деца продубљују своја знања, слушају друге, говоре осмишљено, богате своја сазнања о уметности, развијају своје стваралачке способности. Други ступањ образовања у Француској обухвата два нивоа образовања. Први ниво образовања, односно образовање у колеџу, траје од 11. до 15. године живота. Одвија се у неколико типова школа: јединствени colleges, који обухвата 6. и 5. разред као период опсервације, а затим 4. и 3. разред као период оријентације. Остале средње школе чине први ниво средњег образовања. Други ниво образовања, образовања у средњој школи, одвија се у циклусу средњег школства. Образовање у Француској

9. Предшколско образовање, није обавезно, постоје установе за децу са 5 година. Осим боравка у вртићима пре поласка у школу деца могу бити укључена у курсеве за најмлађе, у оквиру редовне школе. Постоје дечји центри за децу од 3 до 5 година за породице које имају социјалне проблеме, породични центри у којима се води брига о деци и играонице као предшколске установе где и мајке помажу у организацији дечјег дана. Основно образовање се остварује у тзв. дечјим школама (infant school)за децу од 5 до 7 година живота и у школи за млађе ученике (junior school) за децу од 7 до 11 година. Прве две године прелаз су између предшколског и школског узраста где се рад са децом заснива на игри. У школи за млађе ученике програм се заснива на садржајима појединих предмета као што су: основне вештине (енглески и математика), креативни рад (драма, цртање, моделирање, музика и говорништво), природне и друштвене науке (историја, географија и религијско васпитање), телесно васпитање (музика и покрети игре). Оцењивање се заснива на подацима о напредовању ученика. На овом ступњу школовања нема понављања разреда. Образовање у Великој Британији (Енглеска)

10. САД имају високоразвијен, разгранат и сложен образовни систем. Свака држава има бесплатно образовање које чине предшколско образовање петогодишњака и 12 година основног и средњег образовања. Школовање је обавезно од 6. до 17. године живота. Предшколско образовање обухвата: -Јаслице (nursery school) -Центре за дневну негу (day care) -Програме предшколског образовања намењене приватном сектору (early education) и -Програме за депривилеговану и неприлагођену децу. Основно и средње образовање су организационо и садржајно повезани. Основна школа траје до 8. разреда, до 4. разреда су нижи разреди основне школе. Највише времена се троши на читање, писање, аритметику или математику. Од трећег разреда се уче садржаји из историје, географије, науке, као и здравственог и телесног васпитања. Школски систем у САД

11. Основне школе се могу поделити на традиционалне, које још увек одолевају променама, модернизоване традиционалне, иновативне и алтернативне школе. Традиционалне школе трају шест година. Садржаји су по разредима исти за све ученике. Деца која нису успешна понављају разред. У иновацијску школу могу се сврстати отворене школе, школе без разреда, компјутерски иновирана настава, индивидуализована настава и појединачно вођена настава. Заједничке карактеристике алтернативних школа су: запошљавају диференцирано наставно особље, учестало је хетерогено груписање деце, а програми имају специфичне циљеве, често више васпитне него образовне. Средња основна школа обухвата 5, 6, 7. и 8. разред. У овим школама се сачињавају посебни програми намењени друштвеним и образовним потребама такве деце -програми по мери ученика. Школски систем у САД

12. Предшколско образовање: До поласка у школу образовање се остварује кроз две врсте предшколског програма: Устројен рад вртића за децу са 3 и 4 године живота, они су већином приватни, мада има и државних. Мале школе (kindergarten) за петогодишњаке које се користе као припрема деце за полазак у школу па су уз њу и организоване. Основно образовање: Покрајине су различито законски дефинисале старост детета за упис у основну школу, са шест или седам година. Рад у основној школи реализује се по моделу разредне наставе од првог до четвртог разреда, где ради један учитељ уз помоћ учитеља ликовног и музичког васпитања и по специјалном (предметном) моделу у коме раде учитељи различитих предмета у специјализованом простору. Постоји тенденција напуштања принципа напредовања ученика “година за годином” и понављања разреда, па се уводи облик континуираног напредовања и тзв. “отвореног плана”. Посебна пажња се поклања ученицима са посебним потребама. Образовање у Канади

13. Подразумева институције предшколског васпитања, девет година основног образовања: 6 година основне школе и 3 године ниже средње школе и опционо 3 или 4 године вишег образовања, универзитетско образовање. Прва предшколска установа основана је 1876. године у Токију, што сведочи да јапанско друштво поклања велику пажњу васпитању и образовању деце од најранијег узраста. Предшколско васпитање намењено је деци до 6 година старости. Похађање није обавезно, ни бесплатно, а основни циљ је помоћи деци у њиховом телесном и духовном развоју обезбеђујући одговарајуће окружење. Систем предшколског васпитања је двојак, са једне стране постоје обданишта тј. центри за дневну бригу о деци (под управом Министарства за социјална питања), а с друге стране су дечји вртићи (под управом Министарства за образовање, науку и спорт -Monbusho). Сличност је у циљу васпитања, мада постоје и разлике међу њима, у узрасту деце коју обухватају, материјалним трошковима, броју деце у групи и временском боравку деце. Школски систем у Јапану

14. Циљ основног образовања је развој личности ученика како би се обезбедио равномерни развој појединих аспеката дечје личности као и усаглашавање потребе детета са потребама друштва. Основна школа (SHO GAKKO) траје шест година - од 6. до 12. године и представља део обавезног образовања. Образовање у јавним основним школама је бесплатно, а родитељи морају деци да обезбеде униформу, сет за математику и калиграфски сет. У једној општини постоји само једна јавна школа па групе деце пешаче током године некад дуг пут до школе. Основно школски курикулум подељен је у три главне категорије: основни предмети, морално образовање и специјалне активности. Девет основних предмета су: јапански језик, социјалне науке, аритметика, природне науке, науке о животној средини, музичка култура, уметност и рукотворине, домаћинство и физичко образовање. Доста пажње се посвећује музици, уметности и физичкој рекреацији. Циљ наставе физичког васпитања је да култивише способности ученика за бављење спортом (ка којем ученик показује наклоност), као и да избалансира ментални и физички развој који морају пратити један други. Школски систем у Јапану

15. Литература Смиљковић, С., Жугић, Р., Стојановић, С. (2009): Настава српског језика на дијалекатском подручју, Учитељски факултет у Врању, Врање. Смиљковић, С., Милинковић, М.(2008): Методика наставе српског језика икњижевности, Врање. Смиљковић, Стана (2002): Настава српског језика и књижевности I, огледи, студије, истраживања у области методичке науке, Учитељски факултет Врање. Николић, Милија (1992): Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Максимовић, И.(2000): Европско образовање на прагу новог столећа, Перспективе образовања, Петница. Стевановић, М., Петров, Н., Петров, М.( 2004): Креативно вођење у вртићу и школи, RiS, Тузла. Влаховић, Б. (2001): Путеви иновација у образовању, Тражење новог образовања, Стручна књига, Едука, Београд. Delors, J.( 1998): Učenje blago u nama, Educa, Zagreb. Stoll, L., Finlk, D.(2000): Menjajmo naše škole, Educa, Zagreb. Марјановић, А.(1987): Дечји вртић као отворени систем, Предшколско дете, бр.1-4, Београд. Ненадић, М.(1997): Нови дух образовања, Просвета, Београд. Димитријевић, В.(2005): Нови школски поредак, Легенда, Чачак. Електронски извори: www.tesla.rcub.bg.ac.yu/japan/ www.bic.at/downloads/hr/brftipps/ Приредила www.vrtic-zepce.com/sustav_obrazovanja_u_svijetu.docмр Буба Стојановић www.infopankki.fi/sk-SK/osnovno_skolovanje