Зашто проучавамо зоологију?

2. Зашто проучавамо зоологију?

3. Историјат развоја цитологије

4. ĆELIJA Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalna jedinica živih organizama. Ćelija je najmanji organizovani oblik u kome se može javiti jedno živo biće. Ćelija je složeni, otvoreni biofizičko-hemijski sistem specifičnih svojstava, koji je u dinamičkoj ravnoteži i, uz posebnu sposobnost regulacije, obavlja sve životne funkcije. Ćelija predstavlja minijaturnu fabriku, koja radi sa ogromnom produktivnošću, maksimalnom usklađenošću i po zadatom programu. U njoj svakog minuta nastaju stotine složenih jedinjenja, uključujući i makromolekule (Egorov, 1987).

5. TIPOVI ĆELIJSKE ORGANIZACIJE

6. Prokariotska ćelija

7. Eukariotska ćelija

8. STRUKTURA ŽIVOTINJSKE ĆELIJE Osnovni strukturni elementi eukariotskih ćelija su protoplazma i ćelijska ili protoplazmatična membrana. Protoplazma je diferencirana na jedro i citoplazmu. Citoplazmu čine citoplazmatični matriks i ćelijske organele.

9. OBLIK ĆELIJE • Zavisi od niza činilaca: - nasleđa - funkcije - jedra - mehaničkog dejstva ostalih ćelija

10. OBLIK ĆELIJE

11. VELIČINA ĆELIJE

12. HEMIJSKI SASTAV PROTOPLAZME Makroelementi Mikroelementi Ultramikroelementi Elementarni hemijski sastav Ugljenik Kiseonik Vodonik Azot Natrijum Magnezijum Kalijum Kalcijum Hlor Fosfor Sumpor Jod Mangan Gvožđe Kobalt Bakar Cink Molibden 96% 3% 1% Hemijski elementi u ćelijama se retko javljaju slobodni, već su većinom vezani u različita neorganska i organska jedinjenja. Neorganska jedinjenja se javljaju u obliku vode i mineralnih soli.

13. ORGANSKE MATERIJE U ĆELIJI Organske materije se u ćeliji javljaju u obliku ugljenih hidrata, masnih materija, belančevina i nukleinskih kiselina. Belančevine i nukleinske kiseline, kao i molekuli nastali njihovimkombinovanjem sa drugim jedinjenjima, nazivaju se MAKROMOLEKULI. U ćelijama mogu imati gradivnu, energetsku, ulogu rezervnih materija, katalitičku i zaštitnu ulogu. BIOMOLEKULI se sintetišu u samim ćelijama

14. UGLJENI HIDRATI Monosaharidi Disaharidi Polisaharidi

15. MASNE MATERIJE - LIPIDI Masti su jedinjenja trohidroksilnog alkohola glicerola i viših masnih kiselina. Dele se na tečne (ulja), koje su sastojci biljnih ćelija, i čvrste, koje ulaze u sastav životinjskih ćelija. Voskovi se sintetišu u epidermalnim ćelijama, a izlučuju se na površinu epidermalnog tkiva i imaju zaštitnu ulogu. Složene masti (lipoidi) su jedinjenja masti i drugih organskih jedinjenja. fosfolipidi lipoproteidi biljni pigmenti karotinoidi lipohromi hromolipidi

16. BELANČEVINE - PROTEINI Belančevine imaju gradivnu, katalitičku i retko ulogu rezervnih materija (aleuronska zrna u ćelijama plodova nekih biljaka). Prema obliku molekula mogu biti globularne (loptaste) i fibrilarne (končaste). Prema strukturi mogu biti proste i složene (proteidi). Proteini koji podstiču hemijske reakcije tokom metabolozma ćelije i utiču da se one odvijaju brzo i efi-kasno nazivaju se enzimi. Sastoje se iz aktivne jedinice koja deluje na supstrat (apoenzim) i proste-tične grupe koja je aktivira (koenzim).

17. NUKLEINSKE KISELINE DNK-helix Watson, Crick 1953 Osnovna strukturna jedinica nukleinskih kiselina je nukleotid. DNK dezoksiriboza RNK riboza Purinske baze adenin i guanin Pirimidinske baze citozin, timin i uracil

18. RNK Prema strukturi i funkciji postoje informaciona, ribozomalna i transportna RNK.