УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ХЕМИЈСКИ ФАКУЛТЕТ

1. УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУХЕМИЈСКИ ФАКУЛТЕТ Драгица Тривић

2. rs • 174 запослена члана: наставно особље (85) и ненаставно особље (89) • Наставно особље (85): • редовни професори - 18 • ванредни професори - 14 • доценти - 15 • асистенти 30 • асистенти-приправници -1 • сарадници у настави -2 • научни сарадници - 4 • виши научни сарадници - 1

3. rs • План и програм научно-истраживачког рада на Хемијском факултету Универзитета у Београду обухвата фундаментална и примењена истраживања из различитих области хемије: • аналитичке хемије, • неорганске хемије, • органске хемије, • индустријске хемије и хемије животне средине, • биохемије и • наставе хемије.

4. rs • Пројекти подржани од стране Министарства науке РС: • Историја хемије и настава хемије - од 1995. до 2000. • Развој програма хемије за основну школу и средње школе. Историја наставе хемије у Србији – од 2002. до 2005. • Настава хемије и историја науке и наставе хемије у Србији – од 2006. до 2010. • TEMPUS пројекaт: • Science Teacher Education Revision and Upgrading.     

5. rs Настава хемије и историја науке и наставе хемије у Србији Реконструкција развоја науке и наставе природних наука у Србији у 19. и 20. веку. Истраживање архивске грађе, праћење развоја институција, анализа закона и других аката, анализа научних и стручних радова, уџбеника и биографија научника и наставника.

6. rs Развој наставе хемије у гимназијама у Србији у 19. и 20. веку Настава хемије до Првог светског рата Хемија је у гимназијску наставу уведена 1853. најпре у оквиру физике, а од 1874. као самосталан предмет. Децембра 1881. донесен је наставни план и програм. Програм је обухватао општу, неорганску и органску хемију и садржавао је нове, тек усвојене теорије. Хемија је реализована са пет часова недељно, од којих је бар један час недељно било обавезно демонстрирање огледа. Период 1881-1888. био је најнапреднији, најзначајнији хемичари су расправљали о програму, вођена је стална брига о експериментаном раду и снабдевању школа училима и написано је неколико средњошколских уџбеника.

7. rs Настава хемије између два светска рата Због специфичних прилика, уједначавања и обједињавања различитих школских законодавстава, заједнички Закон донет је тек 1929/30. Задатак гимназије је био да “складно развија способности ученика”, кроз очигледну наставу, стицање знања сопственом активношћу и радом, уз складно развијање интелектуалних, душевних, моралних, естетских и других способности. Године 1929. уведена су три типа средње школе: реална гимназија (општи тип гимназије), реалка и класична гимназија. Инсистирало се на експерименталној настави и активности ученика, али у школама није било учила, и наставници нису били стручно и методички дорасли захтевима.

8. rs • Настава хемије после Другог светског рата • После увођења обавезног осмогодишњег школовања 1952/53. донесени су нови планови и програми за ниже разреде гимназије (односно осмогодишњу школу). • Законом из 1958. у гимназију су уведена два смера, друштвено-језички и природно-математички. • Реформама из 1965. и 1969. програми хемије обогаћени су теоријским садржајима. • Заједничке основе средњег усмереног образовања уведене су 1977. и важиле су за целокупну популацију ученика. • У јесен 1979. започела је друга фаза средњег усмереног образовања, која је за циљ имала истовремено припрему за рад и за даље образовање. • Реформом из 1987. враћено је усмеравање од прве године, а 1990. у систем је враћена гимназија као општеобразовна средња школа у којој се стиче опште образовање из друштвених и природно-математичких наука као припрема за наставак образовања.

9. rs • Циљне групе и корисници • професори хемије, • истраживачи, • школе, • универзитети, • Завод за унапређивање образовања, • Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, • Национални просветни савет, • Министарство просвете, • Министарство за науку и технолошки развој, • установе науке и културе (САНУ, Матица српска)

10. rs Снежана Бојовић, Хемија у гимназијама у Србији у 19. и 20. веку, Београд, Хемијски факултет, 2009. ISBN 978-86-7220-037-9 Снежана Бојовић и Драгица Шишовић, Усмерено образовање и промене у настави хемије, Настава и васпитање, 1 (2005) 47-64 Снежана Бојовић, Драгица Тривић, Биљана Томашевић, Развој гимназијских програма хемије у Србији у 19. и 20. веку, Настава и васпитање, 4 (2008) 552-566

11. rs • Настава хемије и историја науке и наставе хемије у Србији • Истраживања која се односе на унапређивање наставе хемије • анализирање курикулума природних наука и хемије и других докумената у различитим образовним системима; • испитивање утицаја реализације наставе хемије различитим методама на ниво постигнућа ученика; • испитивање начина унапређивања процеса праћења и вредновања постигнућа ученика у учењу хемије (развијање начина формативног проверавања и унапређивање сумативног проверавања).

12. rs • Висока сагласност у различитим образовним системима: • Учење природних наука и хемије треба да развије интересовање за посматрање и изучавање окружења, да развије разумевање међусобне повезаностиприродних наука и њихове повазаности са свим сегментима друштва и делатностима, сагледавање позитивних и негативних ефеката научног и технолошког развоја на животну средину, домета и ограничења науке са становишта индустрије, етике и заштите животне средине. • Формирање писмености у области природних наука: разумевање процеса из свакодневног живота, развијање потребног научног речника, разумевање научних и стручних чланака/информација у медијима, образовање за доношење прихватљивих одлука у области науке и технологије од локалног или националног значаја. • Акценат је на процесу конструисања знања кроз једноставна истраживања, на развоју способности проналажења, прикупљања и обраде информација, постављању хипотеза, планирању експеримената за проверавање хипотеза, примени претходно стечених знања у објашњавању експерименталних резултата и извођењу закључака.

13. rs • На основу резултата истраживања дефинисани су: • Стандарди процеса наставе и учења хемије и • Стандарди процеса праћења и процењивања постигнућа ученика. • Ови стандарди служе као водич наставнику хемије да креира наставу која као резултат даје постигнућа описана у • Образовним стандардима за крај обавезног образовања(Министарство просвете, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, 2009).

14. rs • Циљне групе и корисници • професори хемије, • школе, • Завод за унапређивање образовања, • Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, • Национални просветни савет, • Министарство просвете.

15. rs 1. Б. Томашевић, Д. Тривић, С. Бојовић, Курикулум као подршка истраживачком приступу у учењу хемије, Зборник Института за педагошка истраживања, 41, 2 (2009) 477-495, ISSN 0579-6431, COBISS.SR-ID 9911298 2. Д. Шишовић (Тривић), Р. Јанков, Г. Зиндовић, Стандарди за ученичка постигнућа у настави хемије (1. део), Настава и васпитање, 2-3 (2004) 168-179 3. М. Ранђеловић, Д. Шишовић (Тривић), Р. Јанков, Г. Зиндовић-Вукадиновић, Стандарди за ученичка постигнућа у настави хемије (2. део), Настава и васпитање, 2-3 (2005) 171-184 4.Драгица Тривић, Миомир Ранђеловић, Мирјана Марковић, Ратко М. Јанков, Гордана Зиндовић-Вукадиновић, Стандарди ученичких постигнућа у настави хемије –визија о хемијски писменим младима, Настава и васпитање, LVI, 1 (2007) 30-39 5. Драгица Тривић, Мирјана Марковић, Миомир Ранђеловић, Гордана Зиндовић-Вукадиновић, Ратко Јанков, Стандарди за процес наставе и учења хемије, Педагогија, LXI 4 (2006) 512-522 6. Мирјана Марковић, Миомир Ранђеловић, Драгица Тривић, Снежана Бојовић и Гордана Зиндовић-Вукадиновић, Ефикасност различитих метода наставе и учења хемије у основној школи, Настава и васпитање, 4 (2006) 398-413 7.Биљана Томашевић, Драгица Тривић, Снежана Бојовић, Циљеви образовања у области природних наука и хемије у средњој школи – I део, Педагогија, LXII 4 (2007), 644-656 8.Биљана Томашевић, Драгица Тривић, Снежана Бојовић, Циљеви образовања у области природних наука и хемије у средњој школи – II део, Педагогија, LXIII 2 (2008), 261-273 9.Д. Тривић, М. Ранђеловић, М. Марковић, Проверавање усмерено на циљеве и исходе учења хемије, Педагогија, LXIV, 1 (2009) 158-170 10. М. Марковић, Стандарди процеса наставе и учења хемије у основној школи, Магистарска теза, Хемијски факултет, Београд, 2010.

16. rs 1. D. Šišović (Trivić), S. Bojović, On the Use of Concept Maps at Different Stages of Chemistry Teaching, Chemistry Education: Research and Practice in Europe, 1 (2000) 137-145 2. D. Šišović (Trivić), S. Bojović, Approaching the Concepts of Acids and Bases by Cooperative Learning, Chemistry Education: Research and Practice in Europe, 2 (2000) 263-275 3.D. Šišović (Trivić), S. Bojović, The elaboration of the salt hydrolysis concept by cooperative learning, Journal of Science Education (REC), 1 (2001) 19-23 4. D. Šišović (Trivić), N. Šišović, Simple demonstrations of the energy exchange between system and its surrounding, Chemistry Education: Research and Practice in Europe, 3 (2001) 329-332 5. D. Šišović (Trivić), D. Bošković, Interdisciplinary Instructional Approach to the Theme "Air, Water, Soil And Food Pollution And Its Prevention", Journal of Science Education (REC), 2 (2005), 100-102 6. D. Trivić and M. Randjelović, Fireworks on school bench, Journal of Science Education (REC), 2 (2007), 96-99

17. ХВАЛА НА ПАЖЊИ