390 likes | 530 Views
Регионалне интеграције. Општи и теоријски приступ. Регионалне интеграције – различити облици фузија националног, регионалног и међународног нивоа, које се стварају између држава или региона.
E N D
Регионалне интеграције Општи и теоријски приступ
Регионалне интеграције – различити облици фузија националног, регионалног и међународног нивоа, које се стварају између држава или региона. • Суштина интеграција: унапређење трговине кроз либерализацију између чланица интеграције и увођење ограничења према трећим земљама.
Федерални облик интеграција карактерише постојање наднационалних институција тамо гдје постоји могућност ефикаснијег функционисања федералног нивоа. • Функционалисти - залажу се за институције заједнички вођене од стране земаља и у којима ће се реформе ка снажнијим интеграцијама одвијати постепено (висок степен толеранције, комунитарности и право на вето). • Националисти – преферирају задржавање високог степена суверенитета и националног идентитета чланица заједнице (супротстављени су федералистима и функционалистима).
Теоријски постоји пет основних облика економских интеграција. • Баласа је поставио концепт од пет фаза регионалног удруживања (Мид, Тимберген): • Зона слободне трговине; • Царинска унија; • Заједничко тржиште; • Економска и монетарна унија; • Економска и политичка унија.
Зона слободне трговине • Преференцијални је споразум између држава и односи се на уклањање свих царинских и квантитативних ограничења у трговини између чланица зоне. • Државе задржавају царинске тарифе према трећим земљама. • Недостатак: појава тзв. скретања трговине (увоз из трећих земаља одвија се преко земље са најнижим царинским оптерећењем).
Земља чланица зоне са најнижим царинама послије ће аутономно формирати цијене и имати најконкурентнији положај у цијелој зони слободне трговине, чиме се нарушавају тржишни односи у самој зони. • Trade creation – ефекат раста увоза у зону слободне трговине због утицаја партнерске земље. • Trade diversion – ефекат губитка за референтну земљу јер сав увоз послије уласка у зону долази из земље партнера, а не више са свјетског тржишта.
Царинска унија • Овај облик економске интеграције представља сложенију варијанту зоне слободне трговине. • У оквиру царинске уније земље чланице према трећим земљама формирају заједничку царинску тарифу. • Предности: нема скретања трговине, стварање великог тржишта и његова конкурентност.
Заједничко тржиште • Карактерише га укидања преосталих трговинских баријера у трговини међу чланицама интеграције. • Сви тржишни актери на заједничком тржишту имају једнака права и обавеза, обезбјеђена је слободу кретања фактора производње, роба и услуга, капитала и људи.
Економска и монетарна унија • Најкомплекснија интеграциона структура у којој све чланице прихватају јединствену валуту и вођење заједничке монетарне политике, • Захтијева хармонизацију код усаглашавања фискалне и кредитне политике. • Настаје као наставак заједничког тржишта (ЕМУ).
Економска и политичка унија • Ова унија је најсвеобухватнија интеграција федерације и њених чланица. • Формирају се заједничке политичке и демократске институције које рјешавају наднационална питања и управљају заједницом. • Суверенитет чланица у овој унији је маргинализован (САД).
Модификације међународних економских интеграција • Споразум о преференцијалној царинској тарифи - ниже царинске стопе у међусобној трговини међу потписницама у односу на остале земље. • Дјелимична царинска унија – карактеристична за ране фазе еволуције царинске или економске уније. • Задржавају се постојеће царинске тарифе на међусобну трговину, а прихвата се заједничка царинска политика у односу на треће земље.
Модели регионалних интеграција Статички модел регионалних интеграција • Представник ове теорије је познати економиста Вајнер. • Теорију заснива на два концепта: Trade creation и Trade diversion. • Ефекат стварања трговине (Trade creation) је позитивни ефекат интеграција на благостање, јер се умјесто производње неког добра, оно набавља из земље која га ефикасније и јефтиније производи.
Ефекат скретања трговине (Tradediversion) се односи на реалокацију трговине од трећих ка земљама царинске уније које производе скупље производе. • Овај ефекат је негативан јер смањује благостање у интегрисаној зони (фактори се користе с мањом ефикасношћу), а положај трећих земаља се погоршава. • Вајнерове претпоставке: нееластична тражња, константност трошкова производње, релативно еластична понуда , нема робних супституција.
Мид је у теорију увео анализу ефеката царинске уније на потрошњу што значајно повећава њену употребну вриједност и научни кредибилитет. • Новостворену трговину мјери падом трошкова по јединици производа, а одвраћање трговине растом трошкова по јединици производа. • За објашњење статичке теорије користи се примјер европских интеграција.
Мидови закључци: • Trade diversion може бити корисније од стварања трговине за потрошњу у држави А која даје преференцијални третман одређеним добављачима; • Ако не повећа извоз према партнерима држава чланица интеграције неће имати користи од Trade creation у интеграцији. • Таква ситуација са становишта партнера може представљати скретање трговине.
Динамички модел регионалних интеграција • Динамички ефекти економских интеграција су значајни за интеграције на свјетском нивоу. • Ова теорија је подударна са европским интеграционим процесима. • Овј модел се концентрише на односе према кључним субкомпонентама размјене: економији обима,расту конкурентности, ефектима односа размјене и ефектима блиске међудржавне сарадње.
Економија обима. Основна предност интеграција је што обезбијеђују веће тржиште, које самим тим постаје ефикасније и боље алоцира производне факторе. • Компаративне предности компанија које послују на великим тржиштима проистичу из специјализације (падају просјечни фиксни трошкови, расту капацитети, и сл.). • Раст конкурентности је од кључног значаја на интегрисаном тржишту и стога је увијек присутан на великим тржиштима.
Ефекти односа размјене. Односи размјене су релације између увозних и извозних цијена. • Царински системи утичу позитивно на јачање конкурентности и смањење цијена. • Ефекти блиске међудржавне сарадње. Многе предности: ефикасније инвестирање, заједничка улагања, истраживање и развој, нове технологије, трансфер производних фактора, итд.
Теоријске основе царинске уније Анализа царинске равнотеже • Царинска оптерећења дјелују на економске параметре, па и на конкурентност тржишта и реалокацију националних ресурса.
Стање прије увођења царине • S – домаћа понуда • S1 – понуда из остатка свијета (бесконачно еластична) • D – домаћа тражња. • Ако нема царинских оптерећења цијена на домаћем једнака је свјетској цијени (P1). • 0Q1 – домаћа потрошња (од чега је 0Q2 -производња домаћих фирми, а Q2Q1 – увоз).
Стање послије увођења царине • S2 – нова инострана понуда (дјелује на смањење потрошње и повећање производње) • Q3 – потрошња након увођења царина. Потрошња ће се смањити, јер потрошачи имају губитке због повећања цијене услијед царина. • На страни понуде настаје произвођачев вишак јер су цијене из оностранства увећане за царину и износе P2. • Домаћа производња расте за Q2Q4 (укупна домаћа производња је 0Q4.
Увоз производа пада са Q2Q1 на Q4Q3 (домаћа потрошња је опала, а производња порасла). • Губитак потрошачевог вишка је површина P1P2CB, а произвођачки вишак површина P1P2DA. • Површина DCFE – раст буџетских прихода од царинских даџбина (може се расподијелити у потрошњу или субвенционирање производње). • Нето губици су површине ADE (додатни трошкови за раст аутпута за Q2Q4) иBCF(губитак потрошачевог вишка због смањења потрошње за Q1Q3).
Промјене које доносе споразуми о слободној трговини • Вајнерова анализа показује да се производња увијек дислоцира са подручја виших на подручје нижих трошкова производње у оквиру интеграционе зоне. • Овај ефекат представља ефекат стварања производње и ефекат стварања трговине. • Ефекти на увоз робе из земље која је потписала уговор о зони слободне трговине или царинске уније видљиви су на сљедећем графикону.
S1 – свјетска понуда (бесконачно еластична) • S2 – понуда државе чланице интеграције • S3 – понуда члана интеграције (партнера) кад постоји царинско оптерећење • P1 – свјетска цијена, P2 – цијена партнерске државе. • Чланица интеграције кад постоји царина (P3P2) нуди робу по цијени P3 , а понуда ове земље износи S3.
Прије царинске уније цијена на домаћем тржишту је формирана на свјетском нивоу 0P2 + износ царина • Домаћа потрошња износи 0Q3, а домаћа производња 0Q4 (увоз је Q3Q4); • Буџет се повећава за приходе д царина у вриједности четвороугла BCEF. • Послије формирања царинске уније смањују се цијене робе из партнерских земаља - 0P2 мање је од 0P3 колико износи цијена земље нечланице уније.
Количина увоза расте на Q5Q6, а то је ефекат скретања увоза у количинама Q4Q3 (цијели увоз се обезбијеђује од партнера уније). • Долази и до стварања трговине за количину Q6Q4 јер се роба купује у партнерским земљама. • Расте потрошња за Q3Q5 (потрошачев вишак је површина P2P3CD). • Губитак произвођачевог вишка је површина P2P3BA (смањује се домаћа производња).
Губе се и царински приходи за величину BCEF: • Површина BCHG је губитак прихода од царина које губи земља домаћин која је члан уније (јавља се потрошачки вишак због пада цијена); • Површина GHEF је губитак прихода од царина (ефекат скретања трговине са конкурентнијих произвођача из остатка свијета).
Ефекат стварања трговине (количина Q4Q1) се односи на производњу која се производи под повољнијим условима него у земљи домаћину. Домаћи произвођачи се орјентишу на производњу у којој имају конкурентске предности. • Ефекти производње и добит потрошача представљени су површином ABG. • Површина CDH представља ефекат потрошње настао стварањем трговине.
Eфекти стварања царинске уније • У земљи домаћину долази до пада цијена са Pmax на CET, а увоз посљедично растеса Q2Q1 на Q4Q3 (ефекат стварања трговине види се на шрафираним троугловима). • Ефекат на благостање проузрокован скретањем производње са свјетског тржишта на производе из партнерске земље представљен је шрафираним правоугаоником.
У земљи партнеру цијене расту због веће заштите, потрошачев вишак се смањује (CETBAP), а произвођачев вишак расте (CETCAP). • Ово одговара земљи партнеру - она извози производе у референтну земљу.
Регионалне интеграције у свијету • Поред интеграција у Европи , у свијету постоји велики број различитих регионалних интеграција. • Смисао интеграција је стварање конкурентских предности између економских агломерација, те су неке свјетске интеграције формиране да би се успоставила економска и спољнотрговинска равнотежа с ЕУ.
Америчке регионалне интеграције • Сјеверноамеричка регионалан интеграција САД и Канаде – односила се на зону слободне трговине у аутоиндустрији 1965. • Овај споразум је проширен на укупну трговину 1988. оснивањем CUSFTA. • CUSFTA претходи оснивању Сјеверноамеричке зоне слободне трговине 1994. којој је приступио и Мексико – настаје NAFTA као одговор јачању европских интеграција. • LAFTA - зона слободне трговине између земаља Латинске Америке.
Aзијске регионалне интеграције • Асоцијацију југоисточних азијских земаља - ASEAN основале су 1965. Индонезија, Сингапур, Малезија, Тајланд и Филипини. • Интеграцији се 1985. прикључују Брунеји, 1995. Вијетнам, 1997. Лаос и 1999. Бурма. • Све земље иако су слабије развијене, задржале су високо учешће спољне трговине у BDP.
Иако је ASEAN настао као покушај одбране југоисточних азијских земаља од комунистичке експанизије, интеграција се ангажује и у области раста економско-социјалног благостања својих чланица. • ASEAN активно ради и на очувању мира у регији и јачању коегзистенције у асоцијацији, афирмацији људских права и демократских начела.
AFTA – Азијска зона слободне трговине иницијатива о повлаштеним тарифама из 1977. се трансформише у одлуку асоцијације о смањењу царинских стопа на индустријске производе у оквиру ASEAN-а од 0 до 5%. • Ово доводи до веће конкурентне способности чланица ASEAN-а и раста размјене са свијетом, те је и област ASEAN-а веома је привлачна за стране директне инвеститиције.