1 / 30

ARkTIK I ANTARTIK

ARkTIK I ANTARTIK. Arktik. Dobio je ime od gr č ke re č i ARKTIS  - sto zna č i sever. Arktik obuhvata severnu polarnu oblast unutar izoterme od 10°. Ovde spadaju i najseverniji delovi evropskog, azijskog i am er ičkog kopna, što iznosi oko 26 mil. km², zajedno kopno i more.

bairn
Download Presentation

ARkTIK I ANTARTIK

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ARkTIKI ANTARTIK

  2. Arktik Dobio je imeodgrčke reči ARKTIS  - stoznači sever. Arktik obuhvata severnu polarnu oblast unutar izoterme od 10°. Ovde spadaju i najseverniji delovi evropskog, azijskog i američkog kopna, što iznosi oko 26 mil. km², zajedno kopno i more.

  3. ArktikuključujedelovedržavaRusijeiKanade, zatimpodručjaAljaske, Grenlanda, Islanda, Laponije, SvalbardateArktički okean. Oko 2/3 arktičkihoblastizahvataSeverniledeniokean ,koji je najvećimdelomprekrivenrelativnotankimledenimslojem .

  4. Arktičkaklima je veomahladna. Najhladnije je u oblastiSibira do -78°C. Severniledeniokean je vecimdelom pod stalnimledompovršine oko 14 milona km², a debljine oko 3m. Topljenjem i lomljenjem leda tokom leta priobalnih kopnenih lednika nastaju ledeni bregovi.

  5. Slomljeneledenebregove nose morskestrujeivetrovi . Nekadasuteledenesantepredstavljalevelikuopasnostzaplovidbu ,jersu nošenehladnimpolarnimstrujamadopirale do severnogdelaAtlantika. Tako je u severnomAtlantikunastradaonekadanajvećiputničkibrod TITANIK 1912 godine, koji je prevozioputnikeizEvrope u Ameriku.

  6. Golfskastruja je morskastruja u severnomAtlantiku. Golfskastruja je sličnaogromnomgrejaču, zbogkogavelikidelovizapadneEvrope, kaoštosuEngleska, Irska, Skandinavijaimajumnogotoplijuklimunegošto bi se očekivalozbognjihovesevernelokacije.

  7. PlovidbusevernimpomorskimputemolakšavauticajtopleGolfskestruje,kojatemperaturuokeanaznatnoublažava do luke Murmansk.

  8. Brojneekspedicijesu u XX vekupokušale daboljeupoznajuovu oblast saciljemdadodju do Severnogpolaaliim to nijeuspelo. To je uspeoostvaritiameričkipomorskikapetan Robert EdvinPiri 1909 godine .U svomdnevnikuPiri je tadazapisao:"Okomenenema više severa , istokaizapada.U svimpravcima se nalazisamo jug. Jedanpolarnidanijednapolarna noćovde je čitavagodina ."

  9. Oblast Arktikaimasada 700.000 stanovnikauglavnompripadnikažuterase. Na ruskomkopnuživeraznalovačka plemena: Nenci, Aleuti, Jenisejci, Cukci, Tunguzi, EskimiiIndijanci. UzimskomperioduArktik je pretežno okovanledom pa stanovnici preživljavaju u kućamaodledakojenazivaju "iglo". Bave se lovomiribolovom, a u poslednjevrijemeirudarstvom, gdežive u savremenijeopremljenimkućama.

  10. Biljnisvettundri je prilagodjenvelikimhladnoćamaiplitkomzemljištukoje se u tokuletaotapa u površinskomsloju. Činegamahovine, lišajevi, niskatravaižbunastavegetacija.

  11. Odživotinjskihvrsta, u severnojEvropiživeirvasi, u SevernojAmericikaribu, polarnizečevi, lisice, vukovi, sibirskitigar, a tokomletaraznevrsteptica. NajvecaživotinjaArtika je belimedvedkoji se hranifokama.

  12. ZANIMLJIVOSTI O POLARNIM MEDVEDIMA: *Severni medved pri trčanju noge blago zakrivi u obliku slova "O" a prsti su okrenuti prema unutra.To mu pomaže da pri kretanju održi ravnotežu na klizavoj i zaleđenoj površini.Glatke i klizave padine medved savladava spuštajući se niz njih po snegu na stomaku raširenih nogu. *Kad se medved prikrada plenu,prekriva vrh njuške prednjim šapama da ga plen ne opazi prerano.*Severni medved može razviti brzinu do 40 km/h,ali će ga takva trka vrlo brzo iscrpiti.*Polarni medved na kopnu nema prirodnih neprijatelja,ali ga u vodi napadaju morževi koji mu se približavaju od dole i koji mu svojim kljovama mogu rasporiti stomak,a još opasniji su kitovi ubice - Orke.*Beli medvedi imaju posebno dobro razvijen njuh. Mogu nanjušiti uginulog kita na udaljenosti od 30 km,a pronaći će i sklonište foka i do 1 m ispod površinesnega.

  13. Svalbard je grupaostrva pod veličanstvenimpolarnimnebomkoja se nalaziizmedu 71. i 81. stepenasevernegeografskeširine, 900 kilometarasevernoodobaleNorveške, kojojinačepripada. ZavećinuposetilacaSvalbardaarktičkasvetlost (aurora borealis) ipolarnenoćisunajimpresivnijidoživljaji. Period "polarnihnoći", odnosno period neprestaneobdanice, trajeodsredineaprila do sredineavgustasvakegodine, dok je odkrajaoktobra do sredinefebruara period stalnenoći, kada se Sunceuopšte ne pojavljujeiznadhorizonta.

  14. ANTARTIK Antarktik je kontinentnakome se nalazizemljinJužni pol. To je najhladnijemestonaZemljiigotovouvek je prekrivenledom. Antarktik je otkriven u januaru 1820. godine. Antarktik je petipoveličinikontinentnaZemlji, alisadalekonajmanjimbrojemstanovnika. Zapravonanjemunemastalnihstanovnika.

  15. Najizrazitija geografska obeležja Antarktika jesu njegova udaljenost od naseljenih kontinenata, nepristupačnost i surovost prirode, oblik teritorije, velika nadmorska visina i ogromna površina pod ledom. Naziv Antarktik potiče od grčke reči anti što znači protiv i arkos – medved, tj. suprotno od Arktika, iznad koga kruže sazvežđa Veliki i Mali Medved. Ovaj kontinent najvećim delom teritorije koncentrisan je oko Južnog pola. Kružnog je oblika i ispunjava skoro čitav južni polarni krug.

  16. Antarktik je meridijanskipodeljennasektorekojipripadaju: VelikojBritaniji, Australiji, NovomZelandu, FrancuskojiNorveškoj. PremaVašingtonskomsporazumuiz 1959. godine, Antarktik je zanaučnaispitivanjadostupansvimdržavamasveta.

  17. Dugovremenakrozistoriju, Antarktik je bio bezikakvogznačajazačovečanstvo. Predstavljao je „ničijuzemlju“ (terra nullius). GlavnirazloziporastainteresovanjazaAntarktiksredinom XX vekabilisubogatstvokojedonosilovnakitove, otkrivanjerudnihnalazišta, apsolutnanenaseljenostkontinenta, pogodnostizačuvanježivotnihnamirnica, medicinskihsredstavailekovazbogodsustvabacila.

  18. Ledenipokrivač – inlandajsnaAntarktikuzahvatapovršinuod 13,5 miliona km2. Počeo se formirati pre oko 13 milionagodina, odnosno u miocenu, a svojemaksimalnoprostiranjedostigao je pre 4 milionagodina. Prosečnadebljinaledaiznosioko 1.500 m a maksimalna 4.335 m naBerdovojravnici u zapadnomdeluAntarktika.

  19. Tektonska rasedna linija koja se pruža od Viktorijine zemlje duž istočne obaleRosovog mora do Vedelovog mora, deli Antarktik na dva dela: istočni i zapadni. Rased je dug 2.000 km, širok 350-550 km i dubok 2.100-2.750 m. Njegovom zapadnom ivicom javljaju se vulkanske stene, ali i aktivni vulkani: Erebus (4.069 m), Teror (3.272 m) i Gausberg (381 m).

  20. Jezero Vostok je najveće od dosad identifikovanih 150 jezera ispod ledene kape Antarktika. Nalazi se na dubini od 3700 do 4100 metara ispod površine leda, ispod ruske polarne istraživačke stanice Vostok. Jezero Vostok je slatkovodno. Ruski i britanski naučnici otkrili su ovo jezero 1994. Njegovo postojanje je dokazano 1996. kombinovanim metodama radarskih merenja iz aviona, radarskih snimaka iz svemira i analizom seizmičkih talasa. Zbog svog položaja duboko u ledu ovo jezero se smatra najčistijim i nedirnutim jezerom. Voda u njemu je stara nekoliko miliona godina. I pored prosečne temperature vode od -3°C voda u njemu nije zaleđena, jer je pod pritiskom od 30-40 megapaskala ispod leda. Koncentracija kiseonika u jezeru je oko 50 puta veća nego u uobičajenoj slatkoj jezerskoj vodi.

  21. Fosili mikroba stari 200.000 godina ukazuju da u jezeru postoje (ili su postojali) uslovi za život. Godine 2005. istraživači su otkrili da se voda u jezeru pomera za 1-2 santimetra za vreme plime i oseke, što je uzrokovano položajem Sunca i Meseca. Ova mala pomeranja vode obezbeđuju minimalnu cirkulaciju vode koja je neophodan uslov za opstanak mikroorganizama.

  22. Zbog stalnog visokog vazdušnog pritiska uslovljenog niskim temperaturama, količina padavina je veoma mala. Prosečna količina padavina iznosi manje od 10mm padavina pri čemu sneg pada veoma retko. Najniža temperatura na Zemlji izmerena je 1983.god. Na ruskoj istraživačkoj stanici Vostok i iznosila je -89,2°C. Hladne i surove uslove znatno otežavaju veoma snažni, olujni vetrovi koji duvaju tokom cele godine. Globalno zagrevanje je veliki problem jer se led na Abtarktiku otapa čime se izdiže nivo svetskog mora.

  23. Zbog ogromnog ledenog pokrivača, na Antarktiku se javlja samo primitivna, samonikla vegetacijavrsta prilagođenih velikoj hladnoći. Za razliku od kopna, okolna mora su bogatija biljnim svetom. Flora je predstavljena znatno manjim brojem vrsta nego na Arktiku, mada se sastoji od ogromnog broja jedinki.

  24. More je bogato planktonom i ribom kojom se hrane foke, kitovi i pingvini. Na obalam Antartika žive osam vrsta pingvina od kojih je najveći Kraljevski pingvin.

  25. Pingvini često putuju tako što se ‘sankaju’ na svojim stomacima. Istraživači vjeruju da je ovo pingvinima efikasan, ali također i zabavan način kretanja. Svi pingvini žive u južnoj hemisferi, od Antarktika do toplijih voda Galapagosa u blizini ekvatora. Ni jedan pingvin ne živi na Severnom Polu. Pingvini su vrlo društvene ptice. Čak i na moru, pingvini obično plivaju ​​i hrane se u grupama. Neke kolonije na Antarktiku mogu sadržavati 20 milionapingvina! Od svih pingvina i svih ptica, Carski pingvin (Aptenodytes forsteri) živi u najhladnijem okruženju. Pingvini mogu ostati pod vodom 10-15 minuta (Carski pingvin može i do 20 minuta).Pingvini na Antarktiku nemaju kopnenih neprijatelja. Kraljevski pingvini mogu formirati kolonije gnijezda do 10.000 pingvina. Svaki pingvin u koloniji se nalazi na istoj i tačnoj udaljenosti od svog komšije. Pingvini vide bolje pod vodom nego na kopnu. Mnogi naučnici vjeruju da su pingvini ekstermno kratkovidni na kopnu.

  26. Budući da su velike i teške, orke nisu okretne, ali u lovu na manje životinje poput riba također imaju posebnu taktiku.  Konkretnije, kako bi preplašile ribe grupa orki u koordiniranoj akciji iskače iz vode i repovima snažno udaraju po njenoj površini. Preplašene ribe okupljaju se u jato te postaju lak plen.  Protiv orki  i njihovih deset centimetara dugih zuba te snažnih repova njihove žrtve nemaju nikakve šanse. Napomenimo da love samo odrasle orke, a mladunci uče od starijih. Nakon  što ulove plen, npr. tuljana s istim se ponekad igraju, bacajući ga u zrak. 

  27. Do kraja 19.veka o Antarktiku se ništanijeznalo. Jedino je biloutvrđenodaOgnjenazemljaAustralijai Novi ZelandnisudeoJužnenepoznatezemlje, a granicesu “pomerene” jošjuznije. 1819.g. počinjeinteresovanjezajužnikontinet. Ekspedicijesupredvodiliistraživačiizrazličitihzemalja. Velikidoprinosdao je engleskipomorac James Ross. Nakonznačajnihproučavanjaponovonastaje period odpolaveka, kadaopadainteresovanjezaistraživanjeAntarktika. Početkom 20.veka počinjenizekspedicijakojeprovodesveviševremenaokovaneledomisprovodeopsežnaistraživanja. Tada počinjeprvipokušajda se stigne do Južnogpola. PrvipokušajbritancaErnestaShekltonanijeuspelo, ali on je sa tri saputnikauspeodastigne do 88°23´ jgš. UbrzopotomkrećudveeksedicijeNorveška (stiglisu 14.12.1911.g.) iEngleska (stiglisu 17.01.1912.g.). Nažalostengleskaekspedicija se nijevratila, alisuostavilisvojdnevnik.

  28. Polarna svetlost – Aurora Borealis na severnoj polulopti i Aurora Australis na južnoj spadaju među najlepše prizore koji se mogu videti u prirodi. Ime Aurora Borealis je dobila po rimskoj boginji zore Aurori i grčkoj reči za severni vetar Boreas dok je Australis latinska reč za „južni“.Drugi uobičajeni naziv-polarna svetlost, dobila je jer se ova spektakularna pojava može videti samo u blizini polova. U stvari, polarna svetlost se vezuje za magnetne, a ne za geografske polove tako da Aurora Borealis svoj najveći sjaj ne dostiže iznad samog Severnog pola, već se najbolje vidi oko Hadsonovog zaliva u Kanadi,u severnoj Škotskoj, u južnoj Norveškoj i Švedskoj.   U periodima pojačane Sunčeve aktivnosti može se očekivati i pojačan intenzitet polarne svetlosti. To se naročito dešava tokom magnetnih oluja na Suncu koje su najintenzivnije tokom jedanaestogodišnjeg ciklusa Sunčevih pega.U takvim slučajevima je moguće ovaj fenomen videti i na nižim geografskim širinama.

  29. AutorprezentacijeStankoDamnjanovic

More Related