O P A Ž A NJ E

1. OPA Ž A NJ E

2. Pokušaj definisanja • Opažanje je složen i aktivan proces primanja, odabiranja, organizovanja, obrade i tumačenja draži koje deluju na čula i nervni sistem. Opažanje nije verna kopija već je subjektivni odraz, na izvestan način konstrukcija stvarnosti.

3. Proces opažanja • Opažanje je polazna tačka našeg saznanja sveta. • Za bebu koja se tek rodila svet je skup nepovezanih čulnih utisaka. • Postepeno, zahvaljujući iskustvu, utisci se organizuju u celine tako da prvenstveno opažamo objektekao celine, a ne njihova pojedinačna svojstva. • Bitne zakonitosti u procesu opažanja otkrili su začetnici geštalt psihologije, pre svega Verthajmer.

4. Aspekti proučavanja • Priroda energije koja izaziva čulne utiske • Odnos između draži kao fizičke realnosti i oseta kao psihološke realnosti • Mogući poremećaji procesa opažanja • Faktori opažanja • Fiziološki procesi koji učestvuju u procesu opažanja • Objektivnost opaženog

5. Opažanje: ključne reči • Kognitivni (saznajni) proces • Oset: subjektivni doživljaj pojedinih svojstava objekata • Opažaj:doživljaj celovitog objekta • Receptor: čulni prijemnik • Draž: promena u energiji koja deluje na naša čula • Pragovi osetljivosti: apsolutni (donji), diferencijalni i maksimalni (gornji) prag

6. Oset i opažaj - razlike

7. Odlike opažanja: ključne reči • Pojava sinestezije • Pojava kontrasta i asimilacije • Transpozicija • Selektivnost opažanja • Konstantnost opažanja • Reverzibilne slike

8. Kontrast i asimilacija • Iste draži možemo da opažamo kao različite zavisno od celokupnog opažajnog polja • Kontrast-tendencija ka povećanju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine • Asimilacija-tendencija ka smanjenju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine

9. Asimilacija

10. Kontrast

12. Transpozicija • Eksperimenti sa transpozicijom su pokazali da i životinje (pacovi, pilići, majmuni) reaguju ne samo na apsolutna svojstva draži već i na odnose između draži.

13. Reverzibilne slike

26. Faktori opažanja • Unutrašnji • Fiziološki • Psihološki • Socijalni • Spoljašnji • Karakteristike draži • Zakoni grupisanja draži • Opažanje figure na pozadini

27. Spoljašnji faktori opažanja

28. I Karakteristike draži • Intenzitet (iznad donjeg praga osetljivosti) • Trajanje (iznad nivoa subliminalne percepcije)

29. II Grupisanje draži u celine • U opažaju postoji tendencija da se lakše opažaju kao celina konfiguracije draži koje su simetrične, uravnotežene, skladne, potpune, stabilne. Prema shvatanju geštaltista, ova tendencija je urođena. Može da utiče i na proces rešavanja problema (primer: povezivanje 9 tačaka)

30. Zakonitosti grupisanja draži u celine • Princip blizine • Princip sličnosti • Princip dobre forme (principi simetričnosti i zatvaranja) • Princip zajedničke sudbine

31. Princip blizine i princip sličnosti

32. Princip dobre forme

33. Princip dobre forme

34. Princip zajedničke sudbine

35. III Figura i pozadina

36. Unutrašnji faktori opažanja

37. Psihološki faktori Opažanje nije pasivni odraz, već strukturisanje opažajnog polja. Zavisi od spremnosti da se opazi određena konstelacija draži. Svaki čovek iz gomile draži koje deluju na čula stvara svoj perceptivni red i konstruiše svoj opažajni svet.

38. Psihološki faktori • Perceptivna orijentacija: prethodno iskustvo (konstantnost opažanja), učestalost i pravilnost sklopa draži,direkcija • Motivacija (selektivnost opažanja) • Emocije • Odlike ličnosti • Grupni pritisak

39. Fiziološki faktori • Očuvanost čulnih prijemnika, nervnih puteva i centara u korteksu • Fiziološko stanje organizma (glad, umor, temperatura, stres, alkohol, droga, bolest, senzorna deprivacija, prejaka stimulacija...)

40. Senzorna i perceptivna deprivacija (posledice) • Slabi budnost korteksa (pojavljuju se sporiji alfa, delta i teta talasi) • Pojačava se ekscitabilnost autonomnog nervnog sistema (opada PGR-električni otpor kože) • Pojačava se osetljivost čulnih organa • Teže se odvaja figura od pozadine, teže se razlikuju boje • Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i halucinacije

41. Senzorna i perceptivna deprivacija • Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i halucinacije • Opada sposobnost usmerenog i logičkog mišljenja • Slabe verbalna i asocijativna sposobnost • Pojavljuju se strepnja i epizode straha

42. Senzorna i perceptivna deprivacija • Gubi se osećanje vremena i prostora i javlja osećanje dezorjentisanosti • Pojačava se sugestibilnost • Psihopatološki simptomi se pojačavaju • Jača “glad za stimulacijom”

43. Iluzije i halucinacije

44. Iluzije 1

45. Iluzije 2

46. Iluzije 3

47. Iluzije 4