1 / 15

ЦАР КОНСТАНТИН

ЦАР КОНСТАНТИН. Флавије Валерије Аурелије Константин познатији као Константин I Велики је био римски цар у периоду 306-337 . Рођен је у Нишу (тада се звао НАИСА) између 271. и 273.год .

bridie
Download Presentation

ЦАР КОНСТАНТИН

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ЦАР КОНСТАНТИН

  2. ФлавијеВалеријеАурелије Константин познатији као Константин I Велики је био римски цару периоду 306-337 . Рођен је у Нишу (тада се звао НАИСА) између 271. и 273.год. Наис-лат. Naissus је био антички град, ког су првог населили Дарданци у 3. вијеку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Наису су рођени будући римски цареви Константин Велики и Констанције III. Словенска племена су га освојила око 612.-614. године. На мјесту античког Наиса данас се налази град Ниш. Град Ниш -данас Цар Константин и царица Јелена

  3. У ТО ДОБА РИМСКО ЦАРСТВО ЈЕ БИЛО ПОДИЈЕЉЕНО НА ИСТОЧНО И ЗАПАДНО! ИСТОЧНИМ ЈЕ ВЛАДАО ЦАР КОНСТАНТИН ЗАПАДНИМ ЈЕ ВЛАДАО ЦАР МАКСЕНЦИЈЕ Уочи битке са Максенцијем цар Константин је видио крст на небу направљен од звијезда на којем је писало „ ОВИМ ЋЕШ ПОБИЈЕДИТИ“ . Послије ово виђења цар Константин је наредио да се на заставе (labarum)и штитове стави знак крста!

  4. Константинов крст - Христов монограм Христов монограм, или Лабарум (☧), се састоји од прва два грчка слова у речи Христ (грч. ΧΡΙΣΤΟΣ, или Χριστός), слова Х (Хи) и Р (Ро). Први пут га је употријебио римски цар Константин. Слово Р се често приказује тако да подсјећа на пастирски штап, а слово Х да подсјећа на крст, представљајући Исуса Христа као "доброг пастира своје пастве, хришћанске Цркве".

  5. Цар Максенције (рођен око 278, умро 28. октобра 312. године) био је цар Западног римског царства од 306. до своје смрти. Почетком 312. године, Константин Велики је прешао Алпе и упао у Италију. Побиједио је Максенцијеву војску у неколико битака и стигао је до Рима у октобру. До одлучујућег сукоба је дошло код Милвијског моста 28. октобра 312. године. Максенције се вјероватно одлучио за битку јер је тог дана био његов dies imperii, односно дан када је постао цар. Али, срећа га је издала. Максенције као август на новцу Максенцијева биста

  6. МИЛВИЈСКИ МОСТ - ДАНАС БИТКА КОД МИЛВИЈСКОГ МОСТА –близу РИМА

  7. МИЛАНСКИ ЕДИКТ 313.ГОД. У граду Милану Цар Константин је објавио слободу хришћанима 313.године Едикт (латински: edictum) је назив за документ којим се службено објављује неки закон или уредбу са законском снагом. Град МИЛАНО -главни градски трг - Пјаца дел Дуомо

  8. Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена вјерска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Статуа цара Константина Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповиједају своју вјеру а да за то не сносе никакве посљедице. Закон није само забранио прогоне хришћана, већ наређује да се онима којима је имовина по том основу била конфискована – врати, што укључује и имовину која је припадала Цркви. „Одлучили смо да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вјери којој би они желели... и да не треба апсолутно нико оодбијати право да следује и изабере побожност и веру хришћана

  9. А послије МИЛАНСКОГ ЕДИКТА цар Константин… • Укида смртну казну распеће на крсту • Укида гладијаторске игре • Наређује да се слави НЕДЈЕЉА као дан • Одмора • Хришћане поставља на најбоља мјеста • у царевини

  10. Флавија Јулија Хелена (лат. FlaviaIulia Helena), (рођ. око 249, умрла око 329. год.), познатија само као царица Јелена или св. Јелена, била је мајка римског цара Константина I Великог. По традицији, насталој већ у 4. вијеку, Јелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских реликвија Часни крст, па се због тога поштује као светитељкау Православној цркви. Бронзани новац са ликом Jелене Августе искован после 324. године. Царица носи дијадему као симбол владарског достојанства. На реверсу је симболично приказана Сигурност државе. Цар Константин и царица Јелена држе часни крст Пјеро дела Франческа, Проналажење и потврђивање Часног крста

  11. Цар Константин се крстио пред своју смрт 337.године. Српска православна црква слави цара Константина и царицу Јелену 21. маја по црквеном, а 3. јуна по грегоријанском календару. 380.год. Декретом цара цара ТЕОДОСИЈА хришћанство је постало званична религија империје.

  12. Цар Константин је сазвао први Васељенски сабор 325.године уНикеји. На почетку засједања обратио се сабору позивајући на слогу. Константин Велики, мозаик из Аја Софије у Цариграду Икона Првог сабора у Никеји.

  13. КОНСТАНТИНОВ ГРАД Цариград је данас ИСТАНБУЛ Константин је на мјесту древног Византа почео да подиже своју нову резиденцију. Нови Рим, или Константинов град Константинопољ. Грађен је шест година, и посвећен 11. маја 330. године. Постављен је на једном од главних копнених путева између Европе и Азије. Зидине Цариграда данас

More Related