КУЛТУРНИ И ЖИВОТНИ СТАНДАРД СТАНОВНИШТВА

1. КУЛТУРНИ И ЖИВОТНИ СТАНДАРД СТАНОВНИШТВА Проф. Мирослав Маркићевић

2. Културни и животни стандард становништва • Потреба човека јесте да за собом остави траг свога постојања. • У праисторији – цртежи по зидовима пећина, украшено посуђе, разни уметнички израђени предмети за свакодневну употребу и фигуре коришћене за религијске обреде. • Касније – фасцинантни архитектонски подухвати, од којих су многи сачувани и представљају заштићену светску културну баштину.

4. Цивилизације • Цивилизација, по Вилу Дуранту, је друштвени ред који промовише стварање култура. Конституишу је четири елемента: економија, политичка организација, морална традиција и потрага за знањем и уметношћу. • Савремени свет одликују бројне тековине материјалног и нематеријалног наслеђа, те изразита етно-културна разноликост. Народносно, језички, историјски и нарочито религијски слично становништво и простори у којима живе творе неколико великих светских цивилизација. • Културе и цивилизације се међусобно прожимају, али и оштро сукобљавају – нарочито у контактним зонама. Под утицајем најмоћнијих земаља и њихове медијско-пропагандне доминације, постоје покушаји културне унификације света и стварања интегралне глобалне цивилизације.

5. Географски размештај савремених светских културно-цивилизацијских ареала(према С. Хантингтону)

6. Писмо • Људски род на Земљи карактеристичан је по јединственом историјском феномену – међусобном комуницирању видљивим системом знакова који се назива писмо.

7. Историјски развој писма

9. Ћирилица • Ћирилица је настала крајем 9. или почетком 10. века, вероватно у историјско-географској области Македонији на југоистоку Европе. Користила се у старословенском и црквенословенском језику, брзо потиснувши претечу глагољицу. • Српска ћирилица (азбука) настала је у 12. веку и током готово 9 векова постојања се доста трансформисала. Данас има 30 слова и према Уставу (члан 10.) у Србији је службено писмо. У Европској унији, која од 2013. године има 28 чланица и где се користи 24 званична језика, ћирилица (бугарска) је једно од три званична писма (уз латиницу и грчки алфабет).

10. Животни стандард становништва • Културни напредак немогућ је без стабилног привредног развоја и економске снаге, тј. без високог животног стандарда становништва. Објективни показатељ животног стандарда је годишњи бруто-домаћи производ по становнику(БДП/стан.). • У најразвијенијим земљама света (ЕУ, САД, Јапан, Аустралија, неке нафтом и гасом богате земље у Персијском заливу) износи више десетина хиљада долара по становнику, а у најсиромашнијим државама Азије, субсахарске Африке и Кариба мање од 500 долара по становнику.

11. БДП по становнику у свету

12. БДП по становнику у СР Немачкој

13. Показатељи животног стандарда становништва • потрошња различитих прехрамбених артикала по становнику годишње (меса, шећера), • величина стамбеног простора по становнику, број лекара (специјалиста, стоматолога...) на 100.000 становника, • број прикључака на водоводну и електро мрежу на 1.000 домаћинстава... • цена тзв. потрошачке корпе неопходних намирница и средстава за хигијену за четворочлану породицу месечно (нарочито важно за стандард градског становништва).

14. Показатељи животног стандарда становништва • Добар индикатор животног стандарда јесте дневна енергетска вредност исхране (у калоријама, тј. џулима). Области где становништво уноси дневно мање од 2.600-2.700 калорија (10.000-11.000 џула) имају животни стандард испод „границе глади“. • Према подацима ФАО (Организација за исхрану и пољопривреду УН), број гладних у свету се смањује, али их је почетком друге деценије 21. века и даље било 868 милиона (12,5% светског становништва или сваки осми човек). Њихова концентрација највећа је у тзв. појасу глади – у деловима Латинске Америке, субсахарској Африци, јужној и југоисточној Азији. • На другој страни, постоји изобиље хране у развијеним земљама (САД, Европа, Аустралија), која је не само предмет извоза, већ и масовног уништавања ако јој се смањи цена на светском тржишту. Те земље се суочавају са другим проблемом – обилном, али неквалитетном исхраном која изазива гојазност, алергије, болести крвотока и органа за варење.

15. Свет гладних и ситих

16. Показатељи животног стандарда становништва • Почетком 21. века показатељи нивоа економског, научно-технолошког и културног развоја су модерна средства комуникације. • Број мобилних телефона у употреби достигао је у ЕУ 900 милиона (1,8 по становнику), у Кини 650 милиона (0,5 по становнику), у САД 300 милиона (1 по становнику), у Индији 270 милиона (0,2 по становнику), у Русији 180 милиона (1,3 по становнику)...

17. Индекс људског развоја • Индекс људског развоја, скраћено HDI, (енг. The UN Human Development Index), је формула којом се мери сиромаштво, писменост, образовање, животни век, и други фактори за земље света. Многи преко ове формуле сврставају земље у развијене (земље првог реда), у развоју (земље другог реда) и треће земље света. До ове формуле је дишао Пакистански економистa Махбуб ал Хак, а Програм Уједињених нација за развој је користи од 1993. године у свом годишњем извештају о развоју. • ХДИ мери просечна достигнућа у земљама по три основна параметра у људском развоју: • Трајање животног века и здравствено стање; • Знање, мерено пна основу писмености. Такође се узима у обзир основно, средње образовање, као и постотак уписа. • Пристојан стандард живота, мерено према БДП-у по становнику, према ППП-у у америчким доларима.

20. Крај предавања Хвала на пажњи!