Припремна настава за правосудни испит

1. Припремна настава за правосудни испит СТВАРНО ПРАВО Проф. др Драгор Хибер

2. Основна литература Уџбеник: • О. Станковић – др Миодраг Орлић, Стварно право, Београд, Номос, издања након 1996. године Закони: • Закон о основама свијинско-праних односа (Сл. листСФРЈ бр. 6/80 и 36/90, Сл. лист СРЈ, бр. 29/96) • Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар (Сл. гласник РС, бр. 57/03) • Закон о извршном поступку (Сл. гласник РС, бр.125/04) • Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (Сл. Гласник РС, бр.83/92, 53/93, 67/93, 48/94,12/96, 15/96, 34/01, и 25/01) • Закон о хипотеци (Сл. гласник РС, бр. 115/05) • ЗОО • Закон о изградњи и Закон о одржавању стамбених зграда (етажна својина)

3. Појам стварног права Стварно право у субјективном смислу је апсолутно право које за свој непосредан објект има ствар. Стварно право у објективном смислу чине правила гране права којима се уређују субјективна стварна права. • Као апсолутно право стварно право делује erga omnes • Обавеза на пасивно понашање свих (трећих); конкретизација по субјеку и садржини у случају повреде • Стварна права уживају право првенства • Стварна права дају право следовања • Стварна права за непосрдан објект имају ствар • Стварна права су претежно уређена императивним прописима (домет аутономије воље – дејство inter partes)

4. Врсте стварних права Врсте субјективних стварних права • Принцип numerus clausus-aстварних права • Својина и iura in re alliena(стварна права на туђим стварима Iura in re alliena: • Службености, стварне и личне • Заложна права? • Схватања о правној природи заложног права • Ручна залога праћена државином, бездржавинска залога на покретним стварима и хипотека

5. Врсте стварних права - (Законско) право прече куповине? Регистровно уговорно право прече куповине - Закуп? (Станарско право и закуп стана) - Право грађена Стварно право у објективном смислу Државина и Земљишни регистри и научно и школско изучавање ставрног права

6. Ствар као објект стварних права Стварна права дају непосредну правну власт на ствари. Ствар је: • део материјалне природе који може бити у људској власти • који је in commercio, или • који је in patrimonio • Ствар и својина • “бестелесна” ствар

7. Ствар као објект стварних права Јавна добра: • Добра у општој употреби • Посебна употреба (концесија) • Природна богатства, рудно благо и концесија.. • “Средства државних органа” и режим јавних добара • Културна добра Људско тело и делови тела Ствари у посебном (административном) режиму (дроге и лекови, оружје...)

8. Државина Претходни појам државине: Фактичка власт на ствари, која постоји независно од тога да ли држалац има или не (субјективно грађанско) право на ту фактичку власт и независно од тога да ли он зна или не да такво право има или нема (ако га нема).

9. Државина - појам Државина није право, али: • Ужива самосталну судску заштиту (разлози, оправдање – сигурност и правни ред). • Под одређеним условима може се претворити у право (одржај) • Претпоставка постојања права у корист држаоца (терет доказивања, примери) • Претпоставка савесности држаоца • Државина и стицање својине на плодовима (појам одвајања и прибирања),али... • Државина и објективна одговорност • BEATI POSSESSIONIS

10. Субјективна (римска) концепција државине • Corpus; појам апрехензионих радњи • Animus rem pro sibi habendi (разлика у односу на animus possendi) • Detentio Ко је држалац по субјективној концепцији, а ко детентор • Quasi possessio; фикција државине бестелесне ствари и државина права у савременом праву

11. Објективна (“модерна”, германска) концепција државине • Corpus • Animus possendi • Детентор по објективној концепцији (“Пуномоћник у вршењу државинске власти”): запослени... • Наше право: да ли је прелазак на објективну концепцију представљао крупну промену • Несавршеност решења Закона о основним својинско-правним односима

12. Врсте државине: непосредна и посредна државина Непосредни држалац је онај који фактичку власт на ствари врши сам или преко детентора. Посредна држвина постоји када је држалац ствар поверио неком другом у непосредну државину (али га право признаје за држаоца у функцији заштите његовог интереса). Посредна држвина је фикција (“спиритулизуована” државина). Имају је, нпр.: закуподавац, залогодавац, послугодавац...али и наследник, коме још није предата оставштина. Посредна државина и заштита државине. И непосредна и посредна државина уживају државинску заштиту, и према трећима и међусобно. Посредна државина и одржај.

13. Врсте државине: државина ствари и државина права Критеријум поделе: обим државинске власти коју држалац остварује. Државина ствари= својинска државина: држалац се према ствари понаша на онај начин на који се понаша власник, по обиму одговара власти коју даје право својине. Државина права: држалац се према ствари понаша као ималац неког права ужег од права од права својине; по обиму одговара власти коју даје неко стварно или облигационо право на ствар. Када на истој ствари постоји и непосредна и посредна државина, непосредна је увек државина права....

14. Врсте државине: искључива државина и судржавина Искључива: државинску власт над једном објекту остварује једно физичко или правно лице. Судржавина: државинску власт над једним објектом остварује два или више лице. Постоји ли заједничка државина, као посебан облик? Начини отваривањвања фактичке власти код судржавине: • Периодична искључива фактичка власт судржаоца • Истовремена фактичка власт • Непосредна државина једног, посредна другог • Непосредна државина трећег, посредна судржаоца Заштита према трећима, међусобна државинска заштита

15. Врсте државинепо квалитету:законита (и незаконита) државина Законита је државина стечена пуноважним правним послом (основом) подобним да пренесе право које држалац врши • Законита својинска државина • Ништав и рушљив основ • Законитост наследникове државине; универзални и сингуларни сукцесор • Значај поделе: оджај

16. Врсте државинепо квалитету:законита (и незаконита) државина Незаконита државина: • Ништав основ • Поништен рушљив основ • Неадекватан основ • Непостејећи основ (нема основа)

17. Врсте државинепо квалитету:савесна о несавесна државина Савесна је она државина код које држачац опаравдано церује да је ималац права које врши Несавесна: зна или може знати да нема право Савесност и потребна пажња: субјективно објективна процена

18. Врсте државинепо квалитету:савесна и несавесна државина • Савесност маследникове државине • Mala fide superveniens (non) nocet • Савесна и незаконита државина • Несавесна и законита државина

19. Врсте државинепо квалитету: права и манљива државина Манљива: државина стечена vi, clam или praecario Права: државина стечена предајом од стране претходног држаоца или узимањем у државину ствари која није у нечијој државини (res nullius)

20. Стицање државине Појам: успостављавање фактичке власти-апрхензионе радње + animus possendi Начини: • Непосредно (оригинарно, апсолутно) – стицање државине на ствари која није у нечијој државини (res nullius) Обим (врста по обиму): одређен вољом стицаоца (колико захвати)

21. Стицање државине Посрдно (релативно) – стицање држвине на твар која је објект туђе државине 2а. Самовласно (манљиво); обим као под (1) 2б. Пренос; обим одређен вољом преносиоца и радњама прибавиоца

22. Стицање државине - наставак Посрдно (релативно) – стицање држвине на твар која је објект туђе државине 2а. Самовласно (манљиво); обим као под (1) 2б. Пренос; обим одређен вољом преносиоца и радњама прибавиоца

23. Заштита државине – судска зштита • Ratio legis – забрана самовлашћа • Свака држвина ужива заштиту – ограничени изузетак код манљиве државине – нема постпуну заштиту против онога од кога је стечена на манљив начин • Циљ заштите – успостављање последњег стања мирне државине, оног које је постојало пре напада на државину Врсте повреде државине: (а) одузимање државине (б) сметање државине

24. Сметање државине - појам успостављање ограничене фактичке власти ометача без потпуног депоседовања (пример: прелазак преко туђе непокретности) – тенденција успостављања државине права (б) спречавање држаоца да остварује пуну фактичку власт (пример: онемогућавање пролаза) Сметање једном радњом = успостављање трајног стања (изручио шут у туђе двориште) Сметање понављањем радњи: када је сметање остварено (а) првом радњом (б) било којом радњом (ц) извесност да ће се понављање наставити

25. Врсте тужби за заштиту државине • Тужба због одузимања државине (за повраћај ствари) а. Тужилац: бивши држалац б. Тужени: садашњи држалац (in rem).... ..... који је одузео државину (in personam) ц. Захтев: повраћај ствари д. Доказ: да је тужени држалац који је одузео државину тужиоцу (да је тужилац имао државину) е. Приговори: општи приговори против државинске тужбе ф. Преклузија: субјективни рок 30,објективни годину дана г. Преклузија за тржење принудног извршења: месец дана по истеку париционог рока

26. Врсте тужби за заштиту државине 2) Тужба због сметања државине а. Тужилац: држалац б. Тужени: онај који смета, по чијем се налогу смета ц. Захтев: (ц1) престанак сметања, (ц2) повраћај у пређашње стање, (ц3) забранабудућег сметања под претњом новчане казне..... д. Доказ: државина, сметање е. Рок: исто (рок код “продуженог” сметања

27. Приговори • Приговор недостатка активне легитимације • Приговор недостатка пасивне легитимације • Приговор преклузије • Приговор одсуства недозвољености ............................. 5. Exceptio vitiosae possessionis ad adversario (приговор манљивости државине) 6. Exceptio petitorium absorbat possessorium (приговор примарности петиторне заштите...излишност двоструког извршења

28. Заштита непосредне и посредне државине (1) Непосредна државина ужива заштиту: • према трећим лицима • Према посредном држаоцу (2) Посредна државина ужива заштиту: • према трећима, када непосредни джалац пропусти подизање државинске тужбе; заштита се остварује у корист непосредног држаоца (последње стање мирне државине). Ствар се враћа посредном ако је непосредни неће • Према непосредном: а.ако одузме државину (почне да се понаша као држалац ствари) б. ако омета: ометање као прекорачење овлашћења – став нашесудске праксе; Рандина формула

29. Заштита судржавине • Заштита према трећима: тужба једног судржаоца • без ње судржалац нема државинску заштиту • Последње стање мирне државине је била судржавина (2) Заштита између судржаоца: • Због одузимања (један почне да се понаша ко исључив држалац) • Због сметања: проблем обима државинске власти судржаоца (правно питање) Став наше судске праксе и Рандина формула

30. Карактеристике судске заштите држвине • Провизорност; утврђује се и штити последње стање мирне државине; државинска заштита може противуречити петиторној • Нема расправљања правних питања • Скраћени поступак - рокови за подизање тужбе - рокови за извршење (3о дана по истеку рока за добровољно озбршење) - остали рокови • Решење а не пресуда • Приговори

31. Самопомоћ као облик заштите држвине • Појам: заштита државине сопственим снагама • Услови: (а) недозвољеност напада ( дозвољен: који се врши у окворима службених овлашћења) (б) примереност (непрекомерност) срестава самопомоћи (в) забрана напада на живот и тело (г) истовременост • Продужена самопомоћ – у роковима (30 д. – 1 г.) за подизaње државинске тужбе; разлози за и против

32. Право својине - појам и карактеристике каосубјективног грађанског права Право својине је право уживања и располагања стварима на најпотпунији (најапсолутнији) начин, које може бити ограничено само законом” . (члан 544 Code civil) Садржина права својине: • Ius possendi (овлашћење држања ствари) • Ius utendi (овлашћење употребе) • Ius fruendi (овлашћење прибирања плодова) • Ius abutendi (овлашћење фактичког и правног располагања) • Ius administratendi (овлашћење управљања)

33. Право својине - карактеристике • Апсолутност права својине а) деловање erga omnes б) право следовања ц) рекадентност (ius recadentiae) • Неограниченост (потупност) права својине • Недељивост • Неповредивост

34. Право својине - ограничења • Неограниченост и неповредивост права својине и ограничења • Општа гаранција неповредивости права својине= прaво на мирно уживање имовине • Легитимна ограничења – заштита истоврсних права • Легитимна ограничења – јавни интерес Експропријација Национализација ..................................................... Право својине на непокретностима и странци

35. Право својине- ограничења • Резервисани домен државе по Уставу Републике Србије • Право својине на непокретностима и странци: - ситеми - право својине на становима (реципроцитет) - право својине на пословном простору: (а) реципроцитет (б) делатност (регистрација) (ц) неопходна за обављање делатности - пољопривредно земљиште ?

36. Стицање права својине Апсолутно: на ставрима које нису објект ничије својине (окупација ничијих ствари, стицање својине на новој ствари...) Релативно: на стварима које су облик нечије својине = престанак својине претхоника 1. (а)Деривативно (б) Оригинарно (Критеријум разлике: својина претходника као одлучујућа правна чињеница) 2. (а) Вољом претходника (б) Без воље претходника (Критеријум разлике: воља претходникаа као одлучујућа правна чињеница) Дериватривно подразумева и својину и вољу претходника, оригинарно недостатак једног

37. Стицање својине на основу правног посласа претходним власником Потребне правне чињенице: • Да је претходник власник • Правни основ (Iustus titulus) • Начин стицања (modus acquirendi) Iustus titulus – пуноважан правни посао подобан да пренесе право својине: уговор (о купопродаји, размени, поклону, зајму, делу...), једнострани правни посао (тестамент, јавно обећање награде) Modus acquirendi – начин стицања у ужем смислу: моменат у коме је својина пренета, у коме је прешао ризик...правне последице Покретне стави = предаја Непокретности = укњижба, упис у регистар непокретности

38. Предаја као modus acquirendi (покретне ставри) Предаје је пренос државине на ствари која је предмет преноса права својине, материјални акт који има правне последице Услови (да предаја доведе до преноса права својине): (1) да је последица пуноважног основа (посебан услов?) (2) Акт воље продавца (а не да је купац сам узео ствар) (3) Управљена на пренос права својине (а не да је извршна из другог разлога) _____________________ Предаја и публицитет Стварна права трећих на продатој и предатој ствари опстају, али по немачком право само ако је прибавилац за њих знао или морао знати (Арг.: Nemo plus iuris...или претпоставка апсолутности својине )

39. Врсте предаје Traditio vera, traditio simboliцa i trditio fictiva • Traditio vera: прнос непосредне државине; зависи од осбина ставри; омогућавање стицаоцу да успостави (непосредну државину на ствари) • Traditiо simbolica: предаја знацима • Тraditio fictiva: (а) пренос посредне својинске државине уз привремено задржавање непос- редне државине права (constitutum posessorium) (б) пренос посредне својинске државине непосредном држаоцу права тако да се успоставља његова непосредна својинска државина (traditio brevi manu) (в) пренос посредне својинскедржавине, док је ствар привремено у државини права трећег (cessio vindicationis

40. Стицање својине на непокретностимаправним послом са претходним власником Услови (чињенични скуп): • Да је претходник влааник (уписан у регистар) • Пуноважан уговор (iustus titulus) • Упис у регистар, укњижба (modus acquirendi) Titulus: • Код нас строго формалан уговор (форма је улов и за облигациона и за стварно-правна дејства • У Немачком праву: уговор

41. Стицање својине на непокретностимаправним послом са пртходним власником • Модус код нас: (а) укњижба (у земљишно-књижном систему) (б) укњижба (у систему ктастра непокретности – јединствној евиденцији) (ц) пренос тапије (?) (д) упис у катастар земљишта (?) + предаја • У немачком праву: укњижба на основу стварноправне исправе, стварноправног уговора (титулус производи облигационоправно, укњижба на онову испрве стврноправно дејство)

42. Стицање права својине на непокретностима нас: (1) Постоји само уговор, не и предаја и упис: власник је продавац, а купац има само обллигционо правао (2) Постоји уговор и упис, не и предаја: власник је купац, ствар може да тражи било обл. било стварно правном тужбом; утицај плаћања цена на тужбе (3) Постоји уговор и предаја, не и упис: власник је продавац, купац је in status usucapiendi,али: • тужба продавца против купца - не • тужба новог власника против купца - савесност (одступања у од система нашој судској пракси)

43. наставак • (4) Уговор не испуњава формалне улове, имапредаје: по ставу суда (?) статус стицаоца одржајем (?)

44. Pactum reservati dominii u lizing Преносилац остаје власник и поред предаје ствари купцу, док купац не исплати цену у потпуности (Купопродаја са одложним и закуп са рскидним условом) Дествопрема трећим = њихова савесност Дејство према купчевим повериоцима – јавно оверена исправа Швајцарско право – обавеза упис у посебан регистар; Немачко право: упис у саобраћајну књижицу атомобила

45. Финансијски лизинг Финансијски лизинг (to lease, енг., закупити) Продавац предаје ствар купцу, лизинг компанија плаћа продавцу и задржава право својине док купац не исплати цену (и камату...)

46. Стицање од невласника Појам – оступање од начела Nemo plus iuris..., због сигурности промета, заштита интереса онога који је у доброј вери купио ствар Ставови законодавства у сукобу интереса власника и прибавиоца: • Систем потпуне заштите власника • Систем зашите промета (савесног прибавиоца) Међусистеми: (а) по врсти ствари (новац) (б) зависно од постојања псбних услова

47. Стицање од невласника Услови код нас: А. Општи (кумулативно) • да је ствар покретна • да је стицалац савестан • да је ствар стечена пуноважним теретним послом усмереним на пренос својине • да је ствар предата стицаоцу

48. Стицање од невласника Услови посебни (алтеранативно): • да је ствар стечена од власниковог повереника (повереников повереник?) • Да је ставр стечена од лица које се професионално (овлашћено) бави продајом такве врсте ствари (ко је то-пракса око аутомобила) • Да је ставр стечена на јавној продаји

49. Стицање од невласника Право власника на преузме ствар од стицаоца, под условима под којима ју је набавио стицалац, ако ствар за њега ина афекциону вредност.

50. Одржај (usucapio) Стицање права својине на основу узукапионе државине (државине која испуњава одређене квалитете) протеком времена. (Не)одрживост трајне несагласности (сукоба) између економске (фактичке) и правне власти на ствари решава се у корист фактичке. Одржајем престаје својина претходног власника, али одржај није застарелост. Одржај и трећа лица (поверење у државину-акцесија). Одржај и стицање других стварних права. Врсте; редовни, ванредни, (апсолутни)