280 likes | 860 Views
Phylum Platyhelminthes - Pljosnati crvi. Opšte karakteristike. Bilateralna simetrija Cefalizacija Tr oslojni Acelomate. Cefalizacija. Formiranje glavenog regiona Koncentracija čula u nervnih ćelija u glavenom regionu Usni otvor lokalizovan u glavenom regionu. ENDODERM. PARENHIM.
E N D
Opšte karakteristike • Bilateralna simetrija • Cefalizacija • Troslojni • Acelomate
Cefalizacija • Formiranje glavenog regiona • Koncentracija čula u nervnih ćelija u glavenom regionu • Usni otvor lokalizovan u glavenom regionu
ENDODERM PARENHIM EPIDERMIS
Javljaju se tri embrionalna sloja • Ektoderm daje telesni zid – epidermis • Endoderm daje crevnu duplju • Srednji sloj - MEZODERM • Kod pljosnatih crva mezoderm formira PARENHIM – vrstu gustog tkiva koje sadrži ćelije i vlakna
Acelomate • Životinje bez telesne duplje • Prostor između ektoderma i endoderma ispunjava parenhim
Nervni sistem • Nervni sistem je prvi put u evoluciji VRPČAST • Nervne ćelije su koncentrisane na prednjem kraju tela u obliku grudvica – GANGLIJA • Od ganglija polaze nervne vrpce i protežu se celom dužinom tela. Dve bočne su najrazvijenije oči ganglije nervne vrpce
Varenje • Neki pljosnati crvi poseduju sistem za varenje koji se sastoji od • usnog otvora i ždrela (prednje crevo) • i jako razgranatog srednjeg creva • Slepo se završava, što znači da analni otvor ne postoji
Disanje • Nema posebnih organa • Celom površinom tela Cirkulacija • Celom površinom tela
Izlučivanje ekskretorna cevčica • Protonefridije • Sistem kanalića koji se granaju kroz parenhim, a završavaju se jednom zvezdastom ćelijom • Od zvezdastih ćelija ka unutrašnjosti cevčice pruža se pramen trepalja koje se neprekidno pokreću i na taj način pospešuju izlučivanje ekskreta koji iz okolnih tkiva osmotskim putem dospevaju u cevčice • Sitni ekskretorni kanalići ulivaju se u krupnije koji se sabiraju u dva bočna kanala u telu, a oni se preko ekskretorne pore (nefridiopore) izlivaju u spoljašnju sredinu zvezdasta ćelija ekskretorna cevčica
Razmnožavanje • Većina je sposobna za neke forme bespolnog razmnožavanja • Mnoge turbelarije se razmnožavaju fisijom • Velika sposobnost regeneracije • Većina pljosnatih crva su hermafroditi.
Klasifikacija • Classis: Turbellaria • Classis:Trematoda - Metilji • Classis:Cestoda - Pantljičare
Classis: Turbellaria • Kretanje: većina se kreće pomoću trepalja i sluzi. • Ishrana: karnivore, hrane se drugim životinjama ili ostacima uginulih životinja. Izuzetno razvijeno srednje crevo.
Pseudocerosgoslineri Acanthozoonsp. Pseudocerosferrugineus
пљоснати црви која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене. • Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m. • предњи део је у облику сићушне главе (scolex); • иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону • низ проглотиса који се означава као ланац (стробила).
пантљичаре су изгубиле цревни тракт; храну узимају осмотским путем из црева домаћина преко целе површине тела; • органи за причвршћивање су у облику пијавки и кукица и налазе се само на сколексу; • полни систем је хермафродитан и добро је развијен ,сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;
Метиљи (Trematodes) су најбројнија група пљоснати црвих која води паразитски начин живота и нема трепљастепител. • Тело им је јако дорзовентрално спљоштено и листолико.
имају развијене органе за причвршћивање за тело домаћина; ти органи су мишићне, тањирасте пијавке које су код највећег броја смештене око усног отвора (усна пијавка), док неки имају трбушну или групу пијавки на задњем крају тела;
развиће се одвија преко низа ларвалних ступњева, тако да је њихов животни циклус веома сложен и укључује најмање два домаћина - домаћин у коме паразитира одрасла јединка (адулт) је трајни (примарни) домаћин, док онај у коме паразитира ларва је прелазни домаћин.
Развиће великог, говеђег метиља (Fasciola hepatica) одвија се преко два домаћина : неки сисар (говедо, овца, човек) и барски пуж. • Развиће је цикличан процес и одвија се на следећи начин: • из тела сисара се са изметом избаце оплођена јаја; • јаја доспевају у воду (најчешће нека бара) где се из њих развија ларва мирацидијум; она неко време плива по води док не пронађе домаћина – барског пужа; • у барском пужу се образује неколико ларвалних облика : од мирацидијума се образују спороцисте, од њих редије, а од редија постају церкарије; • церкарије напуштају тело барског пужа, пливају неко време, а затим се причврсте за неку барску биљку и ту се учауре (инцистирају) па се сада називају метацеркарије; • хранећи се тим биљкама, овца (говедо) унесе у црево инцистиране метацеркарије; • у телу сисара метацеркарије се развијају у активан ступањ – млади метиљ, који крвљу доспева у јетру где достиже полну зрелост и продукује оплођена јаја .