NEZAPOSLENOST I INFLACIJA

1. NEZAPOSLENOST I INFLACIJA Doc. dr Zoran Mastilo

4. NEZAPOSLENOST Puna zaposlenost predstavlja jedan od ključnih makroekonomskih ciljeva. Visoka stopa zaposlenosti u tržišnim uslovima privređivanja znaci per se ipotpuno korišćenje raspoloživih kapaciteta, rast životnog standarda kao i lakše rešavanje brojnih socijalnih konflikata u društvu.

5. MAKROEKONOMSKO ODREĐIVANJE PRIRODNE STOPE ZAPOSLENOSTI Podaci koji se odnose na stopu zaposlenosti i nezaposlenosti koriste se za sticanje slike o zdravlju neke makroekonomije, odnosno, oni u znatnoj meri govore o kvalitetu makroekonomske performanse. Stavljajući u odnos ukupan broj zaposlenih i ukupno stanovništvo, dobija se procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu. Stopa nezaposlenosti (unemployment rate) predstavlja odnos ukupne nezaposlenosti i ukupne radne snage tj. stopa nezaposlenosti predstavlja odnos između broja zaposlenih i zbira zaposlenih i nezaposlenih osoba u makroekonomiji.

6. * Cenu rada određuje zakon ponude i tražnje. Na tržištu potpune konkurencije broj angažovanih radnika od strane preduzetnika određuju dva faktora: 1) realna zarada i 2) novčano izražena vrednost graničnog proizvoda rada. Uvećanjem broja radnika dolazi do opadanja granične produktivnosti rada, shodno zakonu opadajućih prinosa. Unajmljivanje dopunske jedinice rada prestaje onog momenta kada se vrijednost graničnog proizvoda izjednači sa visinom nadnica.

7. ** Tražnja za radom je u obrnutoj korelacionoj vezi sa veličinom nadnica. Kada nadnice rastu, uz ostale neprojenjene uslove, preduzetnik će u cilju održavanja ravnoteže smanjiti tražnju za radom, i suprotno pri smanjenju nadnica on ce uvecati tražnju za radom. Funkconalna zavisnost visine nadnica, obima tražnje za radom izražava se krivom tražje za radom.

8. *** Kriva agregatne tražnje za radom W Opadanjem visine nadnica raste tražena količina rada. I obrnuto, smanjenjem visine nadnica, tražena količina rada na agregatnom tržištu rada raste. Nivo nadnica ADL 0 Radna snaga L

9. **** Kriva agregatne ponude rada W Kriva agregatne ponude rada - ASL pokazuje da pri povećanju zarada raste ponuda rada. Pri njenom snižavanju ponuda rada se smanjuje. Nivo nadnica ASL 0 Radna snaga L

10. ***** Efekat supstitucije i efekat dohodka W Kriva ponude rada pojedinih grupacijija radnika raste, paralelno sa uvećanjem nivoa najamnina sve do tačke A. Nakon toga, ona menja svoj pravac i suprtono očekivanoj logici opada sa daljim rastom najamnina. Efekat dohodka Nivo nadnica WA A Efekat supstitucije SL 0 Radna snaga LA L

11. ****** Budući da se sa povecanjem najamnina, svaki sledeći sat rada bolje placa proizilazi da svaki sat slobodnog vremena za radnika predstavlja rastući gubitak, odnosno sve veću propuštenu dobit. Ova nepovoljnost bi mogla da se prevaziđe transformacijom slobodnog vremena u radno. Odgovarajuće slobodno vreme na taj način menja se za adekvatni kvantum dobara i usluga koje zaposleni mogu kupiti sa uvećanim nadnicama. Ovaj praces u ekonomskoj teoriji je poznat pod nazivom efekat zamene.

12. ******* Efekat dohotka je suprotan efektu zamene i on počinje da se ispoljava nakon dostizanja određenog nivoa materijalnog blagostanja. Kada egzistencijalne potrebe zaposlenih budu zadovoljene, menja se odnos radnika prema slobodnom vremenu. Preferirajući značaj slobodnog vremena i dokolice zaposleni neće iskazaivati stalno rastuću želju za kupovinom dobara. Slobodnog vremena će oni imati više jedino pod pretpostavkom da smanje ponudu rada.

13. ******** Ravnoteža na agregatnom tržištu rada W Ravnotežni nivo nadnica Wo i nivo ukupne zaposlenosti određuje presek kriva agregatne ponude rada - ASL i agregatne tražnje za radom - ADL. Nivo zaposlenosti Lo predstavlja ravnotežni nivo zaposlenosti. Nivo nadnica E ASL ADL L0 0 Radna snaga L

14. ********* Postojanje određene stope nezaposlenosti na nivou nacionalne ekonomije smatra se nužnim. U ekonomskoj literaturi ova stopa se označava terminom prirodna stopa nezaposlenosti (natural rate of unemployment). Premda nema jedinstvenog stava po pitanju određivanja procenta koji predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti, uglavnom se operiše iznosom 5 do 6%. Prirodna stopa nezaposlenosti podrazumeva stanje u privredi u trenutku kada je ciklična nezaposlenost jednaka nuli, a postoje strukturna i frikciona nezaposlenost.

15. ********** Prirodna stopa nezaposlenosti u privredi označava i postojanje svojevrsnog praga ispod koga počinje rast najamnina i cena, odnosno granice iznad koje nastaje inflacija. Prirodna stopa nezaposlenosti je najniža stopa nezaposlenosti koju neka makroekonomija može da upražnjava, bez stvaranja nekih većih neizvesnosti u odnosu na neprihvatljive nivoe inflacije. Reč je o pragu nezaposlenosti ispod kojeg pritisak na tržištu rada, s jedne, i tržištu dobara iusluga s druge strane, teži da podigne najamnine i cene.

16. *********** Voljna nezaposlenost W Rast tražnje za radom dovodi do povećanja nadnica. Rast nadnica ima za rezultat smanjenje voljne nezaposlenosti, koju reprezentuje rastojanje od tačke E do tačke koja se nalazi na vertikali koja označava potencijalnu ponudu radne snage L. potencijalna ponuda radne snage Nivo nadnica Voljna nezaposlenost zaposleni E ASL ADL 0 Radna snaga L L

17. ************ nevoljna nezaposlenost W Nevoljna nezaposlenost reprezentuje odsečak BC. I pored okolnosti da je nivo nadnica koga označava tačka B atraktivan za veći broj radnika, oni nisu u prilici da dobiju zaposlenje iz jednostavnog razloga što je broj radnih mesta manji u poređenju sa brojem radnika koji žele posao. potencijalna ponuda radne snage Nivo nadnica nevoljna nezaposlenost zaposleni E ASL ADL L0 0 Radna snaga L L

18. NEKI EMPIRIJSKI PODACI O NEZAPOSLENOSTI Nivo nezaposlenosti u vodećim ekonomijama OECD

19. * Kretanje zaposlenosti u sekundarnom i tercijarnom sektoru SAD u (%)

22. OBLICI NEZAPOSLENOSTI U ekonomskoj literaturi se kao najtipičnije pominju sledeće tri vrste nezaposlenosti: • Frikciona • Strukturna • Ciklična

23. * Frikciona nezaposlenost (frictional unemplozment) je normalna pojava. Do njenog ispoljavanja u privredi dolazi zbog: • Heterogene prirode poslova • Nesavršenih informacija • Stalnih kretanja ljudi Neki ekonomisti ovaj oblik nezaposlenosti označavaju "tehnološkom nezaposlenošću". Važnu ulogu u borbi protiv frikcione, odnosno tehnološke nezaposlenosti ima savremena država.

24. ** Strukturna nezaposlenost (structural unemployment) je rezultat promena u ponudi i tražnji za radom. Ona nastaje zbog neusklađenosti obrazovnog i kvalifikacionog nivoa zanimanja koja se nude i onih profesija i poslova za kojima postoji realna tržišna tražnja. Poseban vid strukturno nezaposlenih radnika je kategorija tzv. tehnoloških viškova. Tehnološki viškovi se javljaju prvenstveno u radno intenzivnim oblastima, čiji značaj u stvaranju bruto društvenog proizvoda zbog prodora novih tehnologija relativno opada.

25. *** Ciklična nezaposlenost (cyclical unemplovnient). Ona je posledica periodičnih uspona i padova u privrednoj aktivnosti. Ufazi recesije dolazi, naime, do opadanja privredne dinamike, a time i do opadanja tražnje za radom, što logicno ima za posledicu ispoljavanje nezaposlenosti. To drugim rečima znači, da je ciklična nezaposlenost inherentno posledica opadanja privredne aktivnosti.

28. NEZAPOSLENOST I GUBITAK POTENCIJALNE PROIZVODNJE – OKUNOV ZAKON Pojam prirodne stope nezaposlenosti tesno je povezan sa kategorijom potencijalnog bruto društvenog prozivoda. Potencijalm GNP je velicina društvenog proizvoda, koja je proizvedena u uslovima pune zaposlenosti. Potencijalni GNP predstavlja dugoročne proizvodne mogućnostimakroekonomije koje ona može ostvariti uz postojanje stabilnih cena. Funkcionisanje makroekonomije na nivou koji podrazumeva potencijalniGNP po definiciji znači da je nezaposlenost u njoj na veoma niskom nivou,a da se istovremeno proizvodni kapaciteti nalaze u stanju maksimalneiskorišćenosti.

29. * Na nivou makroekonomije trošak nezaposlenih resursa se može definisati kao izgubljeni output. Američki ekonomista Artur Okun (Arthur Okun. 1929 - 1979), brojčano je izrazio društveni trošak nezaposlene radne snage kao gubitak bruto društvenog proizvoda. U ekonomskoj nauci kvantifikacija ovog gubitka je poznata kao Okunov zakon koji glasi: Povećanje stope nezaposlenosti u privredi od 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti, utiče na opadanje realnog GNP ya 2,5%.

30. ** Okunova kriva Nezaposlenost - E je funkcija visine agregatne tražnje za radom I kvadrant. Drugi kvadrant reprezentuje mehanizam agregatna tražnja radom ADL - agregatna tražnja za radom - ADL koga grdfički predstavlja Iinija 45º. Visina društvenog proizvoda je istovremeno funkcija visine tražnje za radom (III kvadrant). I najzad u četvrtom kvadrjntu prikazana je Okunova kriva međuzavisnosti dohotka i nezaposlenosti U IV I Okunova kriva Funkcija nezaposlenost – tražnja za radom Y DL III II Funkcija dohodak – tražnja za radom DL 45º

31. *** Translacija Okunove krive U Okunova kriva I Okunova kriva II Funkcija U-DLI Funkcija U-DLI IV I Rast nezaposlenosti dovodi do translatornog pomeranja Okunove krive ulevo u okviru IV kvadranta. Ovo pomeranje istovremeno znači multiplikovano (za oko 2,5 puta) smanjenje bruto društvenog proizvoda. Y DL III II DL 45º

32. INFLACIJA

33. POJAM I INTENZITET INFLACIJE Inflacija se manifestuje kroz porast opšteg nivoa cena dobara i usluga. Stopa inflacije predstavlja stopu opšteg nivoa cena, a izraćunava se na sledeći način: stopa inflacije = nivo cena u godini t - nivo cena u godini t-1 x 100 / nivo cena u godini t-1. (Pt-Pt-1)·100 i= Pt-1

34. * Intenzitet porasta opšteg nivoa cena može biti različit. U zavisnosti od toga govori se o umerenoj, galopirajućoj i hiperinflaciji. Umerena inflacija karakteriše se sporim, jednocifrenim godišnjim rastom cena dobara i usluga. Kada cene sporo rastu onda ljudi imaju poverenja u novac jer znaju da će za istu količinu novca biti u stanju da i u budučnosti kupe gotovo istu količirm dobara i usluga, koju bi mogli da kupe danas. Galopirajuća inflacija izražava se dvocifrenim i trocifrenim brojevima. U takvim uslovima novac postepeno gubi svoju funkciju, a relana kamatna stopa je često negativna veličina. Galopirajuca inflacija, po pravilu, veoma brzo prelazi u hiperinflaciju. U uslovima hiperinflacije porast cena meri se u milionima i milijardama procenata

35. INTENZITET INFLACIJE U SVIJETU U 2010. GODINI

36. INFLACIJA TRAŽNJE I TROŠKOVA Najčešće obrađivani modeli inflacije u makroekonomskoj literaturi su: • modeli inflacije tražnje (demand pull inflation) i • inflacije troškova (cost push inflation).

37. * Inflacija tražnje P Pod uticajem mnogih faktors dolazi do pomeranja krive agregatne tražnje udesno i naviše (sa AD na AD1). Posledica ovakve translacije krive agregatne tražnje na nivou makroekonomije je rast cena sa P na P1 Nivo cena AS AD1 P1 P AD 0 Y Y1 Y Realni društveni proizvod

38. ** Inflacija troškova Pod uticajem različitih faktora dolazi do pomeranja krive agregatne ponude ulevo (sa AS na AS1,). Posledica ovakve translaeije krive agregatne ponude je rast cena ( sa P na P1), s jedne, i opadanje realnog bruto društvenog proizvoda sa Y na Y1 s druge strane. P AS1 Nivo cena AS P1 P 0 Y Y1 Y Realni društveni proizvod

39. ANTIINFLACIONA POLITIKA Imajući u vidu način borbe sa inflacijom moguće je principijelno razlikovati dva pristupa: • kejnsijanski i • neoklasični.

42. * Kejnsijanski računa sa aktivnom politikom budžetskih rashoda. Osnovna njegova logika sastoji se u povećanju budžetskih zahvatanja i smanjenju budžetskih rashoda. Slaba strana ovakvog pristupa je reelativno delovanje na rast proizvodnje i zaposlenosti.

43. ** Drugi pristup je karakterističan za ekonomiste neoklasičnog pravca koji se oslanjaju prvenstveno na monetarno-kreditnu politiku. Ovaj vid polilike sporovodi Centralna banka koja kontrolise količinu novca u opticaju i deluje na visinu kamatne stope. Ovi ekonomisti smatraju da država mora da realizuje deflacione mere u cilju ogranieavanja platežno sposobne tražnje, budući da stimulisanje privrednog rasta i veštačko održavanje zaposlenosti putem snižavanja prirodnog nivoa nezaposlenosti utiče na inflaciju.

44. *** Dugoročna antiinflaciona politika uključuje eliminisanje inflacionih očekivanja stanovništva koje podsticajno deluje na tekuću tražnju. U ovom smislu država mora da vodi oštru antiinflacionu politiku I da na taj način povrati poverenje stanovništva. Država treba na sve načine: 1) podržavati efikasno funkcionisanje tržišta, što, sa svoje strane, u dugom roku najefikasnije deluje na promenu potrošačke psihologije. 2) sprovoditi mere u pravcu smanjenja budžetskog deficita, i 3) vršiti strogu kontrolu količine novca u opticaju.

45. **** Kratkoročna antiinflaciona politika usmerena je na trenutno obaranje inflacije. Ovde je uspešan rezultat moguć u slucaju povećanja proizvodnje bez rasta agregatne tražnje. Država daje najrazličitije povlastice preduzećima sa osnovnom namerom da ih u što je mogućem većem stepenu motiviše na proizvodnju. Država može prodati deo svoje imovine i na taj način uvećati prihode budžeta i rešiti problem deficita budžeta. Rastu ponude može u određenim okolnostima da dopriose i masovan uvoz potrošnih dobara.

47. NEZAPOSLENOST I INFLACIJA Godine 1958. Novozelandski ekonomsita Alban Filips (Alban W. Ptiilips) objavio je studiju o vezi između stope nezaposlenosti i stope promene plata u Eneleskoj. On je otkrio da je u periodu 1826 - 1957. godine postojao inverzni odnos između stope nezaposlenosti i stope promene plata. Stopa nezaposlenosti opada u godinama kada dolazi do relativno naglašenijeg povecanja nadnica i obrnuto, ona pada u godinama kada se nadnice relativno malo povećavaju. Samjuelson i Solou modifikovali su Filipsovu krivu zamenivši varijablu koja se odnosi na promenu najamnina stavkom koia govori o kretanju cena dobara i usluga, odnosno veličinom koja se odnosi na godišnji procenat inflacije.

48. * Tradicionalna Filipsova kriva Apscisa reprezentuje nivo nezaposlenosti a ordinata inflaciju. Filipslova kriva pokazuje inverznu korelaciju između ova dva makroekonomska cilja. Viši nivo zaposlenosti podrazunieva veći procenat inflacije i obrnuto. Preciznije, Filiposva kriva govori o svojevrsnom trade-off-uizmeđu nezaposlenosti i inflacije. 6 5 4 3 2 1 0 -1 Prirodna stopa nezaposlenosti Nivo inflacije u % godišnje 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Nivo nezaposlenosti u %

49. ** % inflacije = % rasta - % rasta produktivnosti rada Prirodnoj stopi nezaposlenosti, koja u ovom slučaju iznosi 6%, odgovaraju stabilne cene i godišnji rast najamnina od 3%. Ovaj rast najamnina je identičan godišnjem uvećanju produktivnosti rada. 6 5 4 3 2 1 0 -1 9 8 7 6 5 4 3 2 Prirodna stopa nezaposlenosti Nivo inflacije u % godišnje Prosečni rast najamnine u % 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Nivo nezaposlenosti u %

50. *** Iskustvo u vođenju makroekonomskih politika je pokazalo da kriva Filipsa ima određenu analitičku vrednost samo u toku relativno kratkog perioda, dok u dugoročnom periodu (5 do 10 godina) bez obzira na visok nivo nezaposlenosti, inflacija može da se uveća, odnosno moguće je da dođe do stagflacije. Stagflacija se objašnjava delovanjem čitavog niza faktora. Među ostalim faktorima važno mesto pripada politici stimulisanja agregatne tražnje.