ISTORIJA Francuska Deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine Učenici:

1. ISTORIJA Francuska Deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine Učenici: Pešić Aleksandra Šakota Bojana Nadoški Ema Prof. Biljana Tubić Stanković Sara II7 mart 2014.

2. Deklaracijapravačovekaigrađanina (fr. La Déclaration des drits de l'homme et du citoyen) je jedanodnajosnovnijihdokumenataFrancuskerevolucije, kojiodređujepojedinačnaikolektivnapravanarodapremadržavi. Usvojen je odstraneUstavotvorneskupštine (fr. AssembléeNationaleConstituante) 26. avgusta 1789. godinekaoprvikorak ka donošenjuUstava.  

3. Principi deklaracije se zasnivaju na načelima prosvetiteljstva kao što su individualizam, društveni ugovor  Žan-Žaka Rusoa, načelo podele vlasti barona Monteskjea. Takođe se zasniva na američkoj Deklaraciji o nezavisnosti i Deklaraciji prava Virdžinije, koji pak počivaju na engleskom Zakonu o pravima od 1689. godine. • Slično američkoj Deklaraciji nezavisnosti, francuska Deklaracija prava čoveka i građanina teži univerzalnom karakteru. Taj univerzalni karakter se prepoznaje u činjenici da ova Deklaracija pripisuje osnovna prava, ne samo francuskim građanima, već svim ljudima bez izuzetka.

4. Deklaracijapravačovekaigrađanina • Ova Deklaracija je u istorijskompogledudobilavelikiznačajjersunjenapredmetnanačela u datimokolnostimapredstavljalanajvišidometrevolucionarnih a istovremenorealnoostvarivihtežnjiistremljenja. Revolucionarnikontekst u kojem je nastala, burnaistorijskazbivanja, tragovikoje je ostavila u Evropi u viduukidanjafeudalne, apsolutističkemonarhije, sve je to skupauzdizalopravno – istorijskuvrednostovogdokumenta. Ona je predstavljalapogrebničinstarogdruštvenogporetka. • Bavi se okolnostimakojesudovele do nezadovoljstvapostojećimporetkomstvari. • Ako se posmatrasamrazvitakidejeljudskihprava u liberalnimustavimaEvropeprošlogveka, uticajDeklaracije je očigledan. Francuskipiscisurazviliideju , širokoprihvaćenu u Evropi, dasvakiustavkaoosnovniaktzemlječinedvevrsteodredbi – odredbe o organizacijivlastiiodredbe o osnovnimpravimagrađana – to ikaoidatedvevrsteodredbinisuistevažnosti.

5. Sva prava iz Deklaracije izvode se iz Osnovnih prava čoveka, po Deklaraciji su ta osnovna prava prirodna, neotuđiva, nezastariva i sveta. • Manje obraćanje pažnje na sudsku zaštitu u Deklaraciji možda se može objasniti uticajem Monteskjeove ideje da je u poređenju sa druge dve vlasti sudska vlast nevidljiva i stvarno nikakva vlast (invisible et nulle) • Pojedina prava koja se ne pominju u Deklaraciji iz 1789. godine sadržana su u prvom odeljku Ustava iz 1791. godine kojim je zapravo izvršena revizija - odnosno dopuna Deklaracije; npr. Deklaracija garantuje samo slobodu savesti ali ne i veroispovesti dok Ustav dopunjuje da je prvom slobodom obuhvaćena i druga • Utisak o individualističkom karakteru Deklaracije samo je pojačan odsustvom socijalnih prava u njoj

6. Članovi Član1.Ljudi se rađajuiostajuslobodniiravnopravni. Društvenerazlikemogubitizasnovanesamonazajedničkojkoristi.  Član2.Ciljsvakogpolitičkogudruživanja je očuvanjeprirodnihivečitihpravačoveka. Ta pravasu: sloboda, vlasništvoiotporugnjetavanju. Član3.Svakisuverenitet u suštinipočivananarodu. Nijednotelo, nijedanpojedinac ne mogusprovoditivlastkoja ne potičeiznaroda. Član4.Sloboda se sastoji u tome dasvakomožečinitionoštonijenaštetudrugima. Tako, izvršavanjeprirodnihpravasvakogčovekaimajedinugranicu u uživanjusvihpravadrugihpripadnikadruštva; tegranicemogubitiutvrđenesamozakonom.

7. Član 5.Zakon sme zabranjivati samo delovanja škodljiva za društvo. Član 6.Zakon je izraz opšte volje. Svi građani imaju pravo lično ili po svojim predstavnicima učestvovati u njegovom stvaranju. On treba biti isti za sve, bilo da štiti ili da kažnjava. Budući da su svi građani pred zakonom jednaki, svi imaju jednaka prava na sve počasti, mesta i javne službe, prema svojim sposobnostima, i bez drugih razlika osim onih što proizilaze iz njihovih vrlina i njihove nadarenosti. Član 7. Niko ne može biti optužen, uhapšen ili pritvoren osim u slučajevima koje određuje zakon i na zakonom predviđen način. Oni koji potiču, požuruju, izvršavaju ili čine da drugi izvršavaju samovoljne odluke, moraju biti kažnjeni; ali svaki građanin pozvan ili predan sudu na osnovi zakona treba se tome pokoriti, a pružanje otpora tome je kažnjivo.

8. Član 8. Zakon sme ustanoviti samo kazne tačne i očito potrebne i niko ne može biti kažnjen osim po zakonu ustanovljenom i objavljenom prije počinjenog prestupa i legalno primenjenom. Član 9.Svaki čovek smatra se nedužnim sve dok nije proglašen krivim. Ako je pritvor nužan, zakon mora garantovati zaštitu njegove ličnosti. Član 10.Niko ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, pa i religioznoga, ukoliko njegovo iskazivanje ne ometa javni red utvrđen zakonom.

9. Član 11.Slobodno iznošenje misli i mišljenja je jedno od najdragocenijih prava čoveka; svaki građanin može govoriti, pisati i štampati slobodno osim ako te slobode ne zloupotrebljava u slučajevima utvrđenim zakonom. Član 12.Garancija prava čoveka i građanina zahteva javnu silu: ta sila je dakle stvorena za boljitak svih, a ne za posebnu korist onih kojima je poverena. . . Član 13.Za održavanje javne sile i trošak uprave potreban je javni opšti porez; on treba biti jednako raspoređen na sve građane, vodeći računa o njihovim mogućnostima.

10. Član14.Svigrađaniimajupravoustanoviti, samiiliprekosvojihpredstavnika, nužnostjavnogdoprinosa, slobodnonadziratinjegovuprimenu, teodreditinjegovukoličinu, stopu, uterivanjeitrajanje. Član15.Društvoimapravoodsvakogjavnogslužbenikatražitiizveštaj o njegovomposlovanju.   Član16.Nijednodruštvo u kojemobavezapravaideobevlastinijeodređena, nijeUstavnoDruštvo. Član17.Vlasništvo je nepovredivoisvetopravoinikoga ne možebitilišenosim u slučajuzakonompredviđeneiočitejavnenužde, uzuslovpravedneipredviđeneodštete

11. Literatura • sr.wikipedia.org • PorekloDeklaracijepravačovekaigrađanina, Georg Jelinek, 1919. godina, III izdanje • PravniznačajfrancuskeDeklaracije o pravimačovekaigrađaninaiz 1789. godine, NaučniskupsameđunarodnimučešćemSingerija 2009. godine, EminaHuseinspahić