500 likes | 1.99k Views
Бој на Косову. Видовдан, 1389. године. Кнез Лазар и његова породица. Цар Лазар и Царица Милица. Сабор у Призрену пред Косовску битку. Стева Тодоровић, 1988. Црква Самодрежа. посвећена св. Јовану, у којој се Лазарева војска последњи пут причестила пред битку , изглед из 1932. године.
E N D
Бој на Косову Видовдан, 1389. године
Сабор у Призрену пред Косовску битку • Стева Тодоровић, 1988.
Црква Самодрежа • посвећена св. Јовану, у којој се Лазарева војска последњи пут причестила пред битку, изглед из 1932. године
Кнез Лазар се одриче земаљског царства
Кнез Лазина песма Браћо и господо, избрани јунаци,ево нам се сада приближују данци.Цар је турски Мурат силну војску диг'ои у наше царство на Косово стиг'о. Заузео поља, села и градове,на црквама нашим срушио крстове.Порушио наше манастире часне,наших праотаца задужбине красне.Попалио наше двореи домове,многу нашу браћу уз'о за робове. Захватио поља, заузео кланце,за Србију нашу саковао ланце.Зато, мила браћо, да се упитамо:ако ћемо се предат', онда сви да знамо:Ја не желим, браћо, своју златну круну,већ Србију желим, сваког блага пуну.Јер то нису Турци к'о остали људи,то су из Азије све зверови љути.Браћо и господо, избрани јунаци,ево нам се сада приближују данци
Лазарева клетва Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дош'о на бој на Косово, не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, рујно вино ни пшеница бела! Рђом капо док му је колена Whoever is a Serb and of Serb birth,And of Serb blood and heritage, And comes not to the Battle of Kosovo, May he never have the progeny his heart desires,Neither son nor daughter! May nothing grow that his hand sows,Neither red wine nor white wheat! And let him be cursed from all ages to all ages!
Мајка Југовића • Петар Палавичини (1887-1958): Мајка Југовића, рељеф, 1910, Народни музеј у Београду
Похвала кнезу Лазару • Monahinja Jefimija ili Jelena Mrnjavčević (oko 1350 — posle 1405. godine) bila je kći uglednog vlastelina u državi cara Dušana, kesara Vojihne, a pre zamonašenja bila je žena despota Uglješe Mrnjavčevića • Posle pogibije muža u Maričkoj bici 1371. godine, zamonašila se i preša u Srbiju. Živela je na dvoru kneza Lazara i tu je bila očevidac kosovskog stradanja иLazareve smrti • Jefimija je sastavila „Pohvalu knezu Lazaru“. U prvom delu tog teksta, u duhu već ustanovljene postkosovske tradicije, Jefimija veliča „novog mučenika“, kneza Lazara, koji je svojom smrću na bojnom polju postigao dvostruki podvig: ostavio je „propadljivu visotu zemaljskog gopsodstva“ i „sjedinio se sa vojnicima nebeskog cara“. „I tako dve želje postigao jesi: i zmiju ubio jesi i mučenja venac primio jesi od Boga“.
Лазарица • "Велики и славни Лазар, у свом животу сазда тврде градове, сазда и звани Крушевац, у коме подиже најкраснију цркву великоме првомученику архиђакону Стефану, ради молитве за увек спомињаног сина свога." • Константин Филозоф"Житије деспота Стефана Лазаревића"