Računarska grafika

1. Računarska grafika

2. Uvod • Pored obrade teksta, posebno atraktivna primena računara je mogućnost prikazivanja i obrade grafike. • Razvijeni su programi koji omogućavaju izradu različitih crteža i efekata: atraktivni plakati, memorandumi, logotipi, fotorealističke ili nadrealističke slike...

3. Programi za obradu crteža • Podela prema nameni: • Za tehničko crtanje i izradu složenih crteža –na primer AutoCad • Za grafički dizajn –na primer CorelDraw • Podela prema načinu funkcionisanja: • Za crtanje, VEKTORSKI (Draw) • Za slikanje, RASTERSKI (Paint)

4. Naredbe • Svi programi za obradu crteža imaju veliki broj sličnih naredbi. Naredbe možemo podeliti u 6 grupa: • Za crtanje osnovnih grafičkih elemenata • Za manipulaciju objektima • Za transformacije objekata • Za globalni pregled slike • Za korišćenje teksta • Za dimenzionisanje

5. Prednosti • Prednosti korišćenja računara u odnosu na klasično crtanje: • Tačnost i preciznost crtanja • Efikasnost crtanja • Crtanje u seriji • Biblioteke gotovih elemenata • Automatizacija projektovanja *** objašnjenja***

6. Osnovni pojmovi • Postoje dva načina za predstavljanje crteža na računaru: VEKTORSKI i RASTERSKI • Ova dva načina je moguće koristiti paralelno: Crtež nacrtan i predstavljen vektorski u AutoCad-u možemo preneti na rasterski uređaj, monitor ili štampač

7. Vektorski način predstavljanja crteža • Pamte se linije od kojih je crtež sastavljen, atributi linija (debljina, boja, vrsta) i boja unutrašnjosti konture • Na primer: ako je na slici krug- pamti se tip objekta, koordinate centra, poluprečnik, boja i debljina kružnice, boja kojom je popunjen Centar o Poluprečnik

8. Rasterski način predstavljanja • Površina slike je izdeljena ekvidistantnim linijama, paralelnim sa koordinatnim osama • Osnovni elementi slike se zovu pikseli. Svaki piksel ima svoje atribute: mesto- koordinate, boju, svetlo. • Na primer: ako je na slici krug, pamte se podaci o svakom pojedinačnom pikselu na tom crtežu, bez obzira na popunjenost • Rasterski programi imaju manju preciznost, zauzimaju više memorije

9. Grafički izlazni uređaji • Takođe se dele na vektorske i rasterske, zavisno od načina predstavljanja slike • Vektorski uređaji: ploteri sa perima, specijalni profesionalni monitori • Rasterski uređaji: uobičajeni monitori, sve vrste štampača, određeni tipovi plotera

10. Rezolucija • Vektorska definicija rezolucije Određena je najmanjim rastojanjem na kome se dve tačke prikazuju kao različite. Izražava se delovima inča ili centimetra. Rezolucija je veća (i slika je kvalitetnija) što je rastojanje manje. • Rasterska definicija rezolucije Određena je brojem piksela. Obično se izražavaproizvodom broja podela/linija po obe ose (npr 1024x768). Što je veći broj piksela za istu veličinu slike/ekrana, veća je rezolucija i slika je kvalitetnija.

11. ***na blogu (I razred) lekcija "Komponente hardvera 2" -podsetiti se ulaznih i izlaznih uređaja*** Grafičke jedinice

12. Monitor • Monitor je važan deo računara, prikazuje korisniku rezultate obrade podataka i daje na uvid šta se trenutno radi. • Postoje: • Monitori sa katodnim cevima • Tanki monitori (LCD, Plazma i LED) *kako funkcionišu • Značajni parametri za monitore su: • Veličina ekrana (17, 19, 20, 21, 22 “ inč=2,54cm) • Rezolucija (1024x768, 1280x1024 ili 1600 × 1200) • Standard prikaza, osvežavanje...

13. Štampač • Izlazna jedinica koja služi za prenos podataka (tekstualnih ili grafičkih) na papir • Zasnovani su na četiri tehnologije: • Matrični • Laserski • Ink Jet • Termički štampači

14. Matrični štampač • Najstariji, rade na principu pisaće mašine • Glava štampača udara preko trake (ribon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca iglice preko ribona • Najčešće se koriste matrični štampači sa 9 ili 24 iglice • Tipična rezolucija je 120 dpi ili 240 dpi • Brzina štampanja se izražava brojem karaktera u sekundi (cps) • Prednosti: jednostavni su, niska cena štampe i potrošnog materijala • Nedostaci: mala brzina štampanja, loš kvalitet otiska, bučni su.

15. Laserski štampač • Princip rada sličan fotokopiru • Laserom se nanosi trag na valjku, privlači se mastilo (toner) i ostavlja se otisak na papiru • Tipična rezolucija je 600dpi ili 1200dpi • Brzina štampanja se izražava brojem strana u minuti (4 do 30 i više) • Prednosti: najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast • Nedostaci: Visoka cena štampača i potrošnog materijala

16. Ink-Jet štampači • Štampač sa mlaznicama (Jet), rade slicno matričnim, a umesto glave imaju cevčice iz kojih se pod pritiskom izbacuje mastilo • Broj mlaznica određuje kvalitet otiska (najčešće imaju 48 mlaznica) • Tipična rezolucija je 300 dpi, brži su od matričnih ali sporiji od laserskih (5 strana u minuti) • Prednosti: mala cena štampača, dobra grafika, nisu bučni • Nedostaci: velika cena potrošnog materijala (boja u kertridžima)

17. Skener • Uređaj koji prenosi podatke sa papira u računar u obliku rastera. • Pojavljuje se u različitim oblicima: ručni, automatski, skenetske glave. • Glava skenera prelazi preko slike i osvetljava je. Svetlost se reflektuje od papira i prima optičkim delom skenera koji registruje intenzitet i boju svakog piksela. • Slika dobijena skenerom je u formi rastera ali se može vektorizovati određenim programima.

18. Ploter • Specijalni uređaji za iscrtavanje crteža na papiru. • Štampači nam omogućavaju veličinu papira do A3, za crteže većih dimenzija i kvalitetnije crteže koristimo ploter • Postoje: • Vektorski ploteri (ploter sa perima) • Rasterski ploteri (fotoploteri, elektrostatički, termički ploteri)

19. Projektovanje izrade crteža

20. Projektovanje obuhvata: • Određivanje veličine crteža • Određivanje razmere • Određivanje slojeva, njihovih atributa i objekata • Uočavanje objekata koji se ponavljaju • Uočavanje objekata koji se dobijaju rotacijom drugih objekata • Uočavanje objekata koji se dobijaju transformacijom drugih objekata • Uočavanje objekata koji se dobijaju manjim izmenama drugih objekata

21. Razmera • Razmera predstavlja odnos dužinskih elemenata na crtežu i u prirodi • Ako je razmera 1:100 onda je element na crtežu 100 puta umanjen u odnosu na stvarne dimenzije • Razmere se dele na krupne i sitne • Krupna razmera daje jasne detalje (na primer plan kuće) • Sitna razmera povećava preglednost, ali smanjuje jasnoću pojedinih detalja (plan grada, auto-karta...)

22. Slojevi • Često se crteži sastoje od elemenata koje možemo izdvojiti po svojim funkcionalnim osobinama. Takvi elementi se mogu izdvojiti u posebnu grupu (sloj). • Sloj možemo shvatiti kao providnu foliju. Preklapanjem svih folija dobijamo kompletan crtež • Na primer, na planu jedne kuće možemo izdvojiti temelje, zidove, električne instalacije, vodovodne instalacije, nameštaj... i predstaviti ih u posebnim slojevima • Da li će crtež biti izdeljen na slojeve i koliko će ih biti zavisi od složenosti crteža i odluke onoka ko crta

23. Simetrija na crtežu • Važno je uočiti da li na crtežu postoji simetrija. • Simetrija može biti centralna ili osna • U slučaju da postoje simetrični elementi na crtežu potrebno je nacrtati jedan element a zatim koristeći preslikavanje kompletirati crtež

24. Ponavljanje istih ili sličnih objekata • U ovom slučaju se crtanje svodi na formiranje jednog elementa i njegovo preslikavanje na željene pozicije. • Pri tome element može ostati identičan originalu ili promeniti neke karakteristike (uvećanje, umanjenje, izduživanje, rotiranje...) • Kada se radi o objektima koji su u osnovi slični potrebno je proceniti da li je bolje kopirati objekat ili ga crtati od početka