220 likes | 405 Views
Miroljub Labus. Deset načela ekonomije Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Predavanja “Osnovi ekonomije” 6 .oktobar 2010. Ekonomija. Termin “ekonomija” je nastao kao kovanica od dve grčke reči: Oikos, što znači domaćinstvo i Nomos, što znači zakon ili pravila
E N D
Miroljub Labus Deset načela ekonomije Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Predavanja “Osnovi ekonomije” 6.oktobar 2010.
Ekonomija • Termin “ekonomija” je nastao kao kovanica od dve grčke reči: • Oikos, što znači domaćinstvo i • Nomos, što znači zakon ili pravila • Ekonomija – Pravila za upravljanje domaćinstvom • Domaćinstvo donosi sledeće odluke: • Ko će, i gde će, da radi • Koja, i koliko, dobra proizvesti i potrošiti • Koje resurse (rad, zemlju, orudja) upotrebiti i koliko • Prodati ili utrošiti dobra i usluge • Po kojoj ceni to uraditi. • Osnovni problem – Oskudnost resursa • Niko nema dovoljno resursa da proizvede sve što želi da potroši!
Prva četiri načela:Kako ljudi donose odluke • Ljudi su suočeni sa više mogućnosti od kojih samo jednu mogu da izaberu • Izbor jedne mogućnosti podrazumeva napuštanje svih ostalih mogućnosti • Svaka propuštena mogućnost podrazumeva da je propuštena neka dobit koja bi bila ostvarena da ta mogućnost nije propuštena • Racionalni ljudi donose odluke uzimajući u obzir marginalne veličine • Ljudi reaguju na podsticaje i kazne
1. Ekonomski izbor • Ljudi su suočeni sa izborom izmedju više mogućnosti • Odluke se donose racionalno • Pre donošenja odluke ljudi uporedjuju koristi i troškove • Uvek postoji više mogućnosti da se postigne željeni efekat, a sredstva za njegovo ostvarivanje su ograničena • Racionalnost nije urodjena nego je plod razvoja ljudskog društva • Kritika • Ograničena racionalnost • Nedostatak informacija, prisustvo emocija i ograničeno vreme • Animal spirits
Animal spirits: Naivni optimizam • Poverenje i osećaj pravednosti su ključni za donošenje odluka • Instinktivna reakcija potrošača i preduzetnika čije promene nemaju uvek logično objašnjenje • U dobrim vremenima svi se osećaju dobro i optimistički: • Slepo poverenje u druge • Potcenjuje se rizik • Spontano odlučivanje • U lošim vremenima preterana predostrožnost: • Smanjuje se potrošnja • Ljudi štede “bele pare za crne dane” • Redukuju se investicije, pada zaposlenost i standard.
Ograničena racionalnost 4 3 1 2
3. Ljudi reaguju na podsticaje Bodovi za predmet “Osnovi ekonomije” Osiguranje od rizika
4. Marginalni princip • Odluke se donose uporedjujući granične koristi i granične troškove • Granične (marginalne) promene znače dodatne male promene u odnosu na postojeći plan akcije • Zbir svih marginalnih promena predstavlja ukupni efekat ili vrednost koja se postiže odlučivanjem • Često puta se svakodnevne odluke donose automatski ili po inerciji, što samo prikriva, ali ne i isključuje, marginalni princip u odlučivanju. Korak po korak do cilja “Zrno po zrno, pogača”
4. Marginalni princip Troškovi 35 30 25 20 15 10 5 0 Prosečni troškovi Marginalni troškovi Marginalni prihod = Marginalni trošak Proizvodnja 1 2 3 4 5 6 7 8
Sledeća tri načela:Kako ljudi medjusobno komuniciraju • Podela rada podiže produktivnost rada, ali zahteva razmenu dobara i usluga • Svaki ugovor o razmeni roba podrazumeva postojanje troškova za obavljanje ove robno-novčane transakcije • Bolje uredjene privrede imaju niže transakcione troškove • Spontano uredjivanje tržišnih odnosa, za sada, je najbolji mehanizam za povezivanje izdvojenih privrednih aktivnosti
5.Razmena (trgovina) donosi napredak • Podela rada omogućava specijalizaciju • Specijalizacija povećava produktivnost rada • Svako razmenjuje svoje viškove – šta ima više u odnosu na svoje potrebe • Viškovi roba imaju manju korisnost od roba koje manje posedujemo u odnosu na naše potrebe • Svako se u razmeni lišava nečega što mu pruža nižu korisnost od onoga što dobija, što za njega ima veću korisnost • Razmena je dobrovoljna • Razmena, dakle, povećava ukupno blagostanje (korisnost) u društvu.
Obostrana korist Ljudi imaju stalne potrebe... Ne očekujte previše od dobročinstva... Zato je izmišljenja razmena na obostranu korist Nema veze. Ti njemu svežu, on tebi pečenu šargarepu … Dobra večera za oboje. Ja sam vegetarijanac
6.Transakcioni troškovi ometaju razmenu • Transakcioni troškovi nisu deo kupoprodajne cene, ali mogu da utiču na nju • Primeri: • Troškovi pronalaženja partnera (reklama) • Troškovi pregovaranja (usluge advokata) • Troškovi plaćanja (otvaranje bankarskog računa, provizije, dozvole za plaćanje u inostranstvu) • Troškovi špedicije (transportna i carinska dokumenta) • Troškovi uknjižbe vlasničkih prava, hipoteke...
7.Nevidljiva ruka tržišta • Svako radi u svom interesu • Razmena povezuje interese pojedinačnih privrednih subjekata • Cene su najvažniji indikatori za tržišno odlučivanje • (Potpuna) konkurencija podiže efikasnost upotrebe oskudnih resursa • Savremena ekonomska kriza radja sumnje o efikasnosti tržišta
Poslednja tri načela:Opšte okolnosti • Životni standard zavisi od produktivnosti i lokacije na svetskom tržištu • Insitucije uredjuju poslovanje u svakoj privredi i smanjuju neizvesnost • Privredne odluke imaju multiplikativne efekte i dugoročne efekte
8.Životni standard zavisi od produktivnosti • Bruto domaći proizvod meri životni standard • U svetu ne postoji ravnomerna raspodela BDP-a • Najbogatije zemlje su, medjutim, najproduktivnije • Blizina razvijenim tržištima je, takodje, značajna jer smanjuje transakcione troškove trgovine i investiranja
9.Institucije su važne Hamurabijev zakonik 1728-1686 p.n.e. Dušanov zakonik 1349 • Trgovina i investiranje ne mogu da se razvijaju bez dobrih institucija • Institucije predstavljaju “pravila igre” po kojima se odvija ekonomska aktivnost • Pravna država i slobodno tržište su ključne institucije • Svetska banka: “Doing Business in Serbia” • 2006 Srbija je bila na 68 mestu u svetu • 2010 Srbija je na 88 mestu u svetu.
10.Vremenski horizont • Odluke se donose imajući u vidu ciljeve koje treba postići na kratak rok (godinu dana) i na dugi rok (preko 5 godina) • Privredna struktura ne može da se menja na kratak rok • Efekat multiplikacije je važan • Na kratak rok količina kapitala je, po pravilu data, a rad je jedini varijabilni faktor proizvodnje • Na dugi rok investicije menjaju količinu kapitala, odnosno proizvodne mogućnosti u jednoj privredi • Bez investicija nema održivog (dugoročnog) razvoja
Zaključak: Deset načela ekonomije • Paradigma mikroekonomije • Dominantan način razmišljanja • Uputstvo za formulisanje problema • Uputstvo za traženje rešenja • Široka udžbenička primena • Promena paradigme • Ista realnost, drugačije objašnjenje • Uloga države u privredi?