Download
1 / 34
E N D
EFEKAT STAKLENE BAŠTE je prirodni mehanizam kojim se zagreva atmosfera, absorbujuci svetlost većih talasnih dužina i tako zadržava Sunčevu energiju koja se odbija od tla, nalik na toplotu koja se čuva u baštenskom stakleniku, po čemu je efekat dobio ime. Dakle, atmosfera zadržava odbijenu toplotu, i na taj način se ona sve više zagreva.
Aktivnostima čovečanstva , a posebno od početka perioda industrijalizacije koncenracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi, a pre svega ugljen-dioksida, bitno se povećala. Pored toga, u atmosferu se emituju i dodatni sintetički gasovi na bazi halogenih hidrogena koji bitno utiču na klimu. Time se pojaćava efekat staklene bašte, a globalno srednja temperatura raste. Omotači od ugljen-dioksida iznad Zemlje sprečavaju odlazak toplote u svemir, pa se tako Zemljina površina pregreva -GLOBALNO ZAGREVANJE, koja ima drastične posledice na prirodu i sav živi svet na Zemlji.
Ugljen- dioksid CO2 je gas koji prouzrokuje dodatni efekat staklene bašte. Smatra se da učestvuje sa oko 50-55% u globalnom zagrevanju. Pre industrujske revolucije nivo CO2 iznosio je 280ppm, što je bila dobra količina, ako “dobro” definišemo kao “ono na šta smo bili naviknuti”. Medjutim kada smo 1950. započeli s merenjem koncentracija se već povećala na 315ppm. Danas ona iznosi 380ppm. Poslednjih godina javlja se niz izveštaja koji ukazuju na to da se prag kojeg bismo morali da se čuvamo nalazi na 450ppm.
Nastanak i razgradnja CO2 Nastanak -Sagorevavanjem fosilnih materija (nafta, zemni gas, ugalj) -Erozijom zemljišta (oksidacija ugljikovih materija u tlu) Razgradnja -Okeani -Biljke
Metan CH4ima oko 12% učešća u efektu staklene bašte. Od 1750. godine koncentracija metana u atmosferi je porasla za 151%, a i dalje beleži porast. Molekuli metana imaju veliku sposobnost apsorpcije toplote, što znači da i male količine metana prouzrokuju veliko delovanje u smislu pojačavanja efekta staklene bašte
Nastanak CH4 Metannastaje razgradnjom organiskih materija prouzrokovanom bakterijama pod anaerobnim uslovima (uz prisustvo kiselina). Prirodni izvori metana: vlažne oblasti, životinje, npr. termiti (termiti mogu da probave drvo uz pomoć bakterija koje proizvode metan). Antropogeni izvori: polja pirinača, uzgoj stoke (bakterije u želucu jedne krave dnevno proizvedu oko 100l metana), deponije smeća, iskorišćavanje i transport zemnog gasa, termoelektrane, gomile đubriva.
Azot dioksid N2O čestvuje sa 6% u u globalnom zagrevanju, u smislu efekta staklene bašte 300 puta delotvorniji od CO2. Nastanak N2O nastaje prvenstveno mikrobskom razmenom azota u tlu. Razlozi za pojačano stvaranje azotnog dioksida od strane ljudi treba da se traže u povećanom zagadenju tla azotom, pre svega poljoprivredom, industrijom i saobraćajem. Razgradnja Putem fotohemijskih reakcija u stratosferi
Fluor-hlor-ugljenohidrat FCKW je čisto sintetički materijal (u prirodi ga nema). Ovi gasovi ne deluju samo kao gasovi u staklenoj bašti, već su, pre svega, odgovorni za razgradnju ozona (naše zaštite od UV-zraka) u stratosferi. Srećom, zahvaljujući merama donesenim u Protokolu iz Monterala od 1996. godine nije zabeležen porast njihove koncentracije, čak je primetno i opadanje. Učestvuje oko 25% u efektu staklene bašte. Izvori -Pokretači aerosola (konzerve pod pritiskom), penasti i izolacioni materijali -Sredstva za hladenje kod aparata za hladenje i hladnjača -Sredstva za čišcenje i uklanjanje mrlja Razgradnja -Samo fotolizom u stratosferi prilikom koje atomi hlora utiču na razgradnju ozona
Ostali gasovi Vodena para H2O učestvuje u efektu staklene bašte u visini od 3% Sumporni heksafluorid SF6 gasu koji se jako teško vezuje i ima najveći potencijal za povećavanje efekta staklene bašte. Jedna tona SF6 opterećuje atmosferu kao 23.000 tona CO2. Ozon O3 gradi ozonski omotač u stratosferi koji nas štiti od uv začenja, ali povećane koncentracije u troposferi pojačavaju efekat staklene bašte
Promena klime i posledice koje sa sobom nosi globalno zagrevanje U poslednjih 100 godina, otkad je počela industrijalizacija, globalna srednja temperatura se povisila za 0,6 °C brže nego u prethodnih 1000 godina
Osnovni je razlog promene klime, koji više niko ne dovodi u pitanje, zagrejavanje Zemljine površine. To za sobom povlači još neke promene u globalnom klimatskom sistemu: -Glečeri i polarni lednici se otapaju -Povećava se temperatura okeana i raste nivo mora (gubi se tlo, malim ostrvima preti potapanje). -Pojačava se intenzitet globalnog kruženja vodene mase: u tropskim predelima ispari više vode nego što ima padavina na severu; promenjena šema padavina. -Nivo soli u Atlanskom okeanu se povećava, Golfska struja i prenos toplote ka Evropi slabe, ne mogu da se isključe nagle klimatske promene. -Češce dolazi do tzv. prirodnih katastrofa: oluje, poplave, suša. -Šire se pustinje (gubitak površina za stanovanje, izbeglice) -Promena vegetacije: može da dode do odumiranja velikih šuma. -Moguća oštećenja ozonskog omotaca
Glečeri i ledene ploče Planinski glečeri se smanjuju u mnogim delovima sveta mada su naučnici posebno zabrinuti za oblast Aljaske. U tom području je u zadnjih 50 godina nestalo oko 80 kubnih kilometara leda. Glečeri se obično tope kada u toku zime padne manje snega nego što se tokom leta istopi. Količina snega na većini planina Aljaske je znatno smanjena. Računa se da je stvar toliko ozbiljna da čak polovina vode koja usled topljenja ide ka okenima potiče od topljenja leda na Aljasci.
Poplave Izveštaj britanske vladine agencijeThe Environment Agency Sustainable Development Unit iz 2001. kaže: „Velike poplave koje su se ranije događale u proseku na svakih 100 godina mogu se početi dogašati svakih 10 ili 20 godina. Poplave mogu postati dugotrajnije, a ugrožene oblasti znatno veće pa čak obuhvatiti i područja za koja je do tada bilo nezamislivo da budu poplavljena“.
Iako je za očekivati povećanje padavina izazvano globalnim otopljavanjem, glavnu ulogu kod poplava igraju neki drugi faktori. Ogoljavanje tj. sečenje šuma takođe ima veliki uticaj pošto planinske šume imaju veliku moć upijanja vode. Močvare takođe imaju veliku sposobnost upijanja vlage, ali one se danas masovno isušuju radi industrijskog razvoja. Obalna područja na celoj planeti su prva na udaru u slučaju podizanja nivoa mora. Od 15 najvećih gradova sveta čak 13 se prostire u priobalnim zonama tako da će u slučaju povećanja nivoa mora biti ugrožena kako ljudska populacija, tako i biljni i životinski svet.
Golfska struja Pokreću je kretanja vetra na površini i razlike u gustini vode ispod površine. Ključ zemaljske klime krije se u masivnom kružnom toku vodenih masa od severnog Atlantika do severnog Pacifika. Površina vode u severnom Atlantiku se hladi vetrovima sa Arktika. U Atlantiku se topla i vrlo slana Golfska struja hladi i tone, pa hladna voda u obliku dubinske slane morske struje teče oko cele planete prema Pacifiku. Tu se postupno zagreva i uzdiže kako bi potom ponovno potekla površinom prema Atlantiku. Model je pojednostavljen, ali se danas puzdano zna da glavnina oceanskih masa kruži na taj način.
Sadašnji klimatski modeli predviđaju sledeći scenario - ukoliko emisija gasova staklene bašte nastavi da se povećava, komponenta bazirana na gustini vode koja pokreće Golfsku struju će najverovatnije opasti za 25% u narednih 100 godina. Kako Golfska struja bude slabila biće sve nestabilnija pa nije isključeno da u budućnosti potpuno stane. Osim predviđenog efekta hladenja i oštrijih zima, pretpostavlja se da bi usled ovog poremećaja došlo i do drugih promena klime u celoj Evropi.
Kako se može sprečiti klimatska katastrofa? U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko pedeset zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promena čime su se obavezale na smanjenje emisije gasova koji dovode do pojačanog efekta staklene bašte. Dakle, cilj je sprečavanje i smanjenje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavnim uzročnicima porasta temperature na Zemlji, odnosno stvaranja efekta "staklene bašte". Za suzbijanje efekta staklene baste pronađeni su razni mehanizmi, koji su predviđeni u Protokolu iz Kjota, čija je namena da ubedi čovečanstvo da mora probeći drugoj vrsti energije, kao sto su nuklearna ili energija vetra. Sa tehničkog gledišta, svet je spreman da prelazi na drugu vrstu energije.
Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne sme više da se povećava. Ovo može da se postigne samo drastičnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. Sagorevanje fosilnih resursa (nafta, zemni gas, ugalj) mora da se smanji i to prelaskom na korišcenje alternativnih izvora energije (Sunce, vetar, voda, biomasa). Pored toga, atmosferi može da se oduzme određena količina ugljen-dioksida i to pošumljavanjem. Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se očuvaju, seca šuma mora da bude zaustavljena. Ipak, čak iako bi smo istog momenta prestali sa emitovanjem štetnih gasova i ukoliko bi prestalo zagrevanje zemljine površine i povećanje nivoa mora, klimatske promene bi se i dalje nastavile i to decenijama ili čak vekovima.
