PSIHOTERAPIJA

1. PSIHOTERAPIJA

2. Smatra se da je psihoterapija stara koliko i čovečanstvo. Uslovljena je slikom o čoveku i njegovoj prirodi, a primerena shvatanjima društva. Animističkom shvatanju društva i prirode odgovara šamanizam. Preko šamana bogovi i demoni uspostavljaju komunikaciju sa ljudima.

3. Sličnosti između šamanizma i moderne psihoterapije – fizičko ili psihološko udaljavanje od zajednice u pripremi za terapeuta (šamana) interpretacija snova tehnike buđenja emocija, poverenje harizmatski vođa u terapiji se leče - učestvuju i terapeut i pac.

4. Mesmer (XVIII v.) bečki lekar smatrao je da na ljude deluju planete tj.specifični magnetski fluid. Radio je terapiju dovođenja ljudi u stanje transa (hipnoza). U toku XVIII i XIX veka koristi se isključivo hipnoza i sugestija. Razvoj moderne psihoterapije počinje sa Frojdom i njegovom tzv.ortodoksnom psihoanalizom.

5. Vremenom, se menjala slika o čoveku i njegovim potrebama - čovekove potrebe su osim psiholoških i socijalne. Psihoterapiju određuju socijalne i etičke vrednosti. Menja se i uloga terapeuta, koji više učestvuje u psihoterapiji “koristeći sebe”, pac. se naziva klijentom.

6. Sociološke teorije – teorija otuđenja, socijalnog interakcionizma i socijalne dezorganizacije uticale su na nastanak i razvoj novih psihoterapijskih metoda.

7. Strupp - analizirajući različite vrste psihoterapija, zaključuje da ima 150 različitih vrsta. Međutim pre bi se moglo govoriti o više varijanti jedne vrste psihoterapije, s obzirom na sličnosti u praktičnom radu.

8. Tri značajne škole psihoterapije ostale su do danas veoma uticajne – psihoanaliza, bihejvior terapija i terapije humanističkog pravca. Frojd (70 god, XIX veka) je otkrivanjem nesvesnog postavio temelj za razvoj psihoterapije kao naučne discipline. Jedini njegov saradnik je u to vreme bio Brojer. Kasnije je psihoanaliza razvijana od strane mnogih psihoterapeuta.

9. Celokupni mentalni život, kreativnost i kultura po shvatanjima klasične psihoanalize razvijali su se tamo gde je libidu bio blokiran put, i gde su nagoni našli druge puteve kroz sublimaciju, san, ili neurotski simptom. U Frojdovo vreme se malo govorilo jezikom emocija, mnogo više jezikom sex.nagona, libida kojim upravlja princip zadovoljstva.

10. Frojd i Brojer su objavili knjigu “Studije o histeriji”. Poznat je slučaj Ane O. Koju je Brojer lečio od histeričnih simptoma, neuspešno jer još nije otkrio transfer i kontratransfer. Frojd nastavlja sam da radi i otkriva metod slobodnih asocijacija. Pac.leži na krevetu, žmuri, koncentriše se i slobodno asocira sve u vezi sa simptomom, a kasnije Frojd traži od pac.da govore sve što im padne na pamet.

11. Neprijatnost u iznošenju nekih događaja bolnih, ružnih, Frojd naziva otporom. Kasnije sve više analizira snove, fantazije i omaške pac. Snovi su “novi kraljevski put u nesvesno” Frojdovi sledbenici, Ferenci, Stekel, aktivniji su kao terapeuti u radu sa pac. posebno u kratkoj analitičkoj psihoterapiji. Danas su slobodne asocijacije i interpretacija ostale najvažnije u analitičkoj psihoterapiji.

12. Frojd je razvijao psihoanalizu radeći pre svega sa ljudima obolelim od neuroza. Delio ih je na: aktuelne – sadašnje nezadovoljstvo sex.životom, uzrokovane biohemijskom intoksikacijom, zbog autoerotske aktivnosti (onanija). psihoneuroze (histerija, opsesivna, fobična, depresivna) razlog u ranijem sex.životu - detinjstvu, razlozi su psihološki.

13. Neuroze Frojd deli i na: neuroze transfera - moguća psihoterapija narcističke neuroze su ustvari psihoze, i zbog slabosti psihičke energije, posebno pac.obolelih od SCH psihoterapija nema efekta.

14. U razvoju psihoanalize Frojd sve više ističe značaj Ega i stalnu analizu otpora i transfera. Frojd je smatrao da analiza mora da obezbedi najbolje psihološke uslove za funkcionisanje Ega. Psihoanaliza je instrument koji omogućava Egu da progresivno osvoji Id.

15. Posle Frojda se analitička psihoterapija razvijala u pravcu: Ego psihologije Razvoja teorije objektnih odnosa (Jung - originalna teorija, razvijala uporedo sa psihoanalizom)

16. Rajh - razvio Frojdovu teoriju o neurozama – Frustracija seksualnih želja dovodi do mazohizma, sadizma, agresije. U agresivnim društvima vlada represija sex.nagona. Ana Frojd – cilj analize je oslobađanje Ega patoloških odbrana i nalaženje adekvatnijih.

17. Hartman i Levenštajn – nastajenje Ega je nazavisno od nagona i konflikata. Ego se ne razvija iz Ida, već iz zajedničke osnove. Značaj Hartmana, kao najpoznatijeg Ego psihologa, je u istraživanju i stavu da proces učenja obogaćuje skup praktičnih rešenja za rešavanje konflikata koji posedujemo i tako se osnažuje Ego. Ego kanališe nagonsko, ispunjava socijalne zahteve i razvija obrasce akcije – ADAPTACIJA.

18. Shvatanja Ego psihologa su značajna jer objašnjavaju pozitivne efekte okupacione, radne i drugih socioterapija, pedagoške metode rada. Erikson – serije kriza, poljuljana ravnoteža i nalaženje rešenja utiču na razvoj Ega.

19. Marksizam i psihoanaliza su se kroz različite istorijske periode kretali od odbacivanja do sinteze. Frojd je poučavao istoriju duševnog života, a Marks istoriju ljudskog društva. 30 god.XX veka jedan teorijski pravac u marksizmu se posebno interesovao za psihoanalizu (From, Markuze, Adorno, Horhajmer)

20. From je ugradio Marksovu teoriju otuđenja u psihoanalizu. From – veštačke druš.potrebe i otudjeni druš.karakter podstiču masovnu pojavu duševnih poremećaja kod ljudi. Društveni defekt se strukturiše kada većina ljudi ne uspeva da ostvari slobodu, spontanost i kreativnost. .

21. Kritičari Ego psihologije, posebno marksisti Franfurtske škole ističu da Ego psihologija razblažuje psihoanalizu. Na razvoj psihoanalize pored Ego psihologije najviše je uticala teorija objektnih odnosa. Engleska škola psihoanalize Melanija Klajn i saradnici i Ferbern (početak do sredine XX veka). Nagoni su osnovni motivacioni faktor po M.Klajn, dok Ferbern ističe značaj internalizovanih objekata u razvoju.

22. Klajn – agresija je urođena, ona je manifestacija Tanatosa. Nagon smrti je prisutan od rođenja, ispoljava se kao zavist, a javlja se kao strah od proganjanja i uništenja. Emocija - zahvalnost je glavna u izražavanju libida.

23. Shvatanja Klajnove se razlikuju od Frojdovih u tome da: Super Ego nastaje u 1.god.života, kao deo depresivne pozicije (introjekcije dobrog i lošeg objekta – majke) Edipov kompleks ima ranu pregenitalnu fazu u 1.god.života u oralnoj fazi. U oralnoj fazi razvoja nastaju paranoidno-šizoidna i depresivna pozicija. Kritika – Klajnijanska škola ne obraća dovoljno pažnje na sredinske faktore.

24. Meninger primenjuje Frojdov koncept o instiktu života – Erosu, posebno instiktu smrti – Tanatosu, koji se ispoljava u agresivnom ponašanju, tj. Samopovređivanju, alkoholizmu, narkomaniji, antisocijalnom ponašanju do psihoza. Mnoge pojave za koje su značajni psihološki faktori, on objašnjava instiktivističkom teorijom.

25. Osnovne razlike između a) analitički orijentisane psihoterapije i b) psihoanalize: a) otklanjanje simptoma, prilagođenost b) restrukturisanje ličnosti a) bavi interpersonalnim b) bavi više intrapersonalnim a) više bavi realnošću b) više ide na regresiju

26. a) licem u lice b) krevet a) ograničen uvid u osnovni konflikt b) maksimalan rad sa osnovn.konfliktom a) približava slobodnim asocijacama b) isključivo slobodne asocijacije a) interpretacije i konfrontacija b) interpretacije

27. BIHEJVIOR TERAPIJA Bihejvioralni pristup psihološkim problemima zasnovan je na teorijama Pavlova i Votsona o uslovljavanju (razuslovljavanju). Volpe prvi počinje da primenjuje bihejv.ter. Naučene odgovore treba zameniti drugim, prilagođenijim, adekvatnijim. Bandura – def.bihej.ter. – obuhvata sledeće principe: negativnu praksu, pozitivno uslovljavanje, metode nagrade i kazne, socijalnu imitaciju...

28. HUMANISTIČKA PSIHOTERAPIJA Bern – transakciona analiza Rodžers – grupe susretanja Perls – geštalt terapija Loven – bioenergetika Janov – primalna terapija Cilj ovih terapija nije samo uklanjanje simptoma već postizanje sreće, razvijanje ličnih potencijala i povećanje zadovoljstva. Dosta prihvaćene od strane mladih zbog principa igre i optimizma.

29. Humanistička psihoterapija namenjena je pac., ali i onima koji pate od besciljnosti i praznine. Bihejvior terapija je prilagođavala čoveka savremenom ind.društvu, a humanistička veruje u stalni napredak, pozitivni razvoj čoveka. Maslov – patologija nije samo gubitak, već neostvarenje ljudskih mogućnosti. Predstavnici ove psihoterapije smatraju da je ona najadekvatnija za ljude otuđene od sebe samih i drugih ljudi.

30. Geštalt terapija naglašava da je za nepredak važno nalaženje novog i fascinantnog u samom sebi, bićima oko sebe i događajima. Pristalice kritičke teorije društva (Jacoby) smatraju da humanist.psihoter. budi lažnu nadu, jer u represivnom društvu i sa duboko ukorenjenim neurozama, lečenje je samo delimično poboljšanje stanja.

31. PORODIČNA TERAPIJA Doprinos nastanku porodične terapije u teorijskom smislu dali su Frojd i njegovi učenici Jung, Adler i Salivan. Sigmund Frojd je medu prvim ranim teoretičarima smatrao da je porodica značajan faktor u razvoju simptoma.

32. Uticaji koncepata iz kibernetike, opšte teorije sistema i teorije komunikacije. Pojmovi homeostaze i feedback-a uzeti su i dalje razvijani iz kibernetike, a termini - granica, subsistem, cirkularna kauzalnost, suprasistem, iz opšte teorije sistema. Vremenom, sa razvojem porodične terapije, uključuju se saznanja iz teorije komunikacija, ekologije, neuropsihologije, sociologije porodice (naročito koncepti uloga i funkcija u porodici Parsons i Bales-a).

33. U praktičnomsmisluzarazvojporodičneterapijeznačajnisu pokretsocijalnograda, nastaokrajem XIX veka, koji se baviopružanjempomoćibolesnimihendikepiranimosobama u porodici socijalnapsihijatrija (konceptiMorena, Froma, Salivana) porodičnaedukacija, nastalajoš 1883. godine u SAD, u ciljuistraživanjaboljegroditeljstva.

34. Danas možemo da govorimo o tri glavne škole porodične terapije: 1. strukturalnoj (Minuchin...) 2. strateškoj (Haley, Madanes, Weaklend..) 3. sistemskoj (Palazzoli, Cecchin, Boscolo...)

35. Porodičnaterapija se razvijaiod 90 godina XX vekakreće se u pravcuintegrativneporodičneterapije.

36. PSIHODRAMA OsnivačJakob Levi Moreno(poč.XX veka) Psihodrama je akciona forma grupne psihoterapije, u kojoj je subjekt pojedinac. Sociodrama je duboki akcioni metod koji se bavi međugrupnim odnosima, interkulturalnim problemima (moć, vlast, autoritet), subjekt je grupa. Na psihodramskoj pozornici se odigravaju prizori iz života ljudi iz grupe. Na sceni može da se dovrši ono što čovek nije mogao, nije umeo ili nije smeo.

37. U psihodrami se istražuju neizgovorene misli, osećanja, situacije koje se nisu dogodile, a mogle su, projekcije budućnosti, susreti sa ljudima koji nisu tu. Moreno – Svet pokreću susret dvoje ljudi, lice u lice, oči u oči, kada priđemo blizu, zamenićemo naše oči. Ja ću gledati tebe tvojim očima, a ti ćeš gledati mene mojim očima.

38. MUZIKOTERAPIJA Muzikoterpija je psihoterapijska tehnika koja koristi muziku ili zvuk u dijagnostičke i terapijske svrhe. Receptivna muzikoter. – subjekt sluša jedan muzički program koji pomaže da mu u svest prodre željeno psihološko stanje koje hoćemo da postignemo terpijom. Aktivna muzikoterapija subjekt sam proizvodi muziku glasom ili instrumentom, što mu omogućava da uspostavi neverbelnu komunikaciju sa terapeutom.

39. Radulović Ranka – integralna muzikoterapija, počinje primenu u Bgd. 1998.god.u radu sa decom obolelom od cerebralne paralize. Radi se sa osobama koje imaju Dg mentalna retardacija, poremećaj psihičkog razvoja, poremečaj ponašanja sa početkom u detinjstvu. Koriste se instrumenti – telesni, prsti, stopala, ruke, glas; kreirani (šuplje drvo), klasični (gitara, klavir, truba, flauta, bubanj...

40. U integralnoj muzikoterapiji koriste se elementi individualne i grupne analitičke terapije – analitičko razumevanje dešavanja u grupi (otpori, mehanizmi odbrane, objektne relacije), fenomen “ovde i sada”, fenomen ogledanja, feed-backa-a, žrtvenog jarca, transfer, kontratransfer. Elementi bihejvior-kognitivne psihoterapije Elementi psihodrame (vođene fantazije, pismo, tehnika ogledanja, telefon...) Elementi dans i art terapije

41. Početak razvoja psihoterapije u staroj Jugoslaviji počinje između dva svetska rata. Hugo Klajn se od 1925. bavi psihoanalitičkom terapijom, prevodi Frojdova dela. Betlhajm otvara u Zagrebu 1953.prvo psihoterapijsko odeljenje. Udruženje psihoterapeuta Jugoslavije 1968. U posleratnom periodu primenjuju psihoanalitičku terapiju Vojin Matić, Vladislav Klajn.

42. 1963. na Filizofskom fakultetu, odeljenju za sociologiju, Vladimir Jakovljević, počinje da predaje socijalnu patologiju, razvijajući teorijske ideje Vladislava Klajna o spoju psihoanalize i marksizma.

43. Predlog mera za dalji razvoj psihoterapije (M.Popović 1985): Širenje psihoterapije van bolničkih ustanova Edukacija za lekare, psihologe, razvoj specijalizacije iz psihoterapije Osnivanje instituta za psihoterapiju

44. Dokle smo stigli - 2009. U Institutu za mentalno zdravlje postoji Centar za edukaciju iz psihoterapije i socioterapije Više privatnih škola psihoterapije – muzikoterapija, psihodrama, sistemska porodična terapija, REPT, analitička psihoterapija... Privatna savetovališta, psihijatrijske ordinacije u kojima se rade različite vrste psihoterapija Privatne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti

45. DB i dispanzeri u kojima se radi psihoterapija i socioterapija Klubovi - socioterapijske grupe pri psih.bol. Nekoliko grupa AA u Bgd. i N.Sadu Državne institucije bi trebalo znatno više da se bave u okviru vanbolničke zaštite različitim vrstama socioterapije i psihoterapije.