1 / 11

Ekologija

Ekologija. Čovek u prirodi. Naučimo da budemo oprezni u prirodi !.

cutter
Download Presentation

Ekologija

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Ekologija Čovek u prirodi

  2. Naučimo da budemo oprezni u prirodi ! Ipak, i biljke i gljive rastu i na takvim mestima. Neke se prilagode i iskoriste za sebe materije iz otpadaka, druge, zatrovane hemijskim otpadom uginu. One prilagođene vrste će preživeti, ali ako ih uberemo na tim staništima radi ishrane, otrovaćemo se materijama koje sa sada nalaze u njima. Coprinus atramentarius (jarčić) Coprinus lagopus (jarčić) Morchella conica (smrčak)

  3. To znači, da se u prirodi možemo otrovati i jestivim vrstama biljaka i gljiva, ako ih beremo na zagađenim mestima, u blizini prometnih saobraćajnica, autoputeva, fabrika, rudnika, termoelektrana. Dakle, svako kretanje kroz prirodu traži od nas visok stepen odgovornosti: prema samoj prirodi, prema drugima i prema sebi.

  4. Šetnja kroz prirodu u sebi krije i neke opasnosti kojih moramo biti svesni. Najveća opasnost su svakako zmije. Njihova su staništa kraj reka, potoka, močvara, u vlažnim šumama, na planinskim kamenjarima. Ima ih svuda oko nas, ali nisu sve zmije otrovne. One nas nikada neće prve napasti. Ako se kroz prirodu krećemo oprezno, sa štapom u ruci, udaramo njime po grmlju i trnju, zmije će pobeći. To su životinje koje ne vole buku i sklanjaju se od nje. Poskok - otrovna zmija Coronila sp. - lažna šarka - neotrovna zmija

  5. Daždevnjak, nemojte ga dodirivati, žlezde na njegovoj koži luče otrov! Drugu opasnost predstavljaju zglavkari. Među njima najopasniji su krpelji i pauci. Paukove mreže često stoje razapete između stabala u šumi. Kada ih ugledate, obiđite ih. Pauk vas neće ni primetiti.

  6. Krpelji su već opasniji. Hrane se krvlju toplokrvnih životinja, tako što se zakače za telo i sisaju krv dok se ne »najedu«. Prenose mnoge bolesti, pa je važno što pre ih primetiti na telu i izvaditi pincetom okrećući ih u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu. krpelj - Ixodes ricinusoprinus krpelj - Ixodes skapularislevo je mužjak, desno je ženka

  7. Treću opasnost predstavljaju razne vrste insekata. Ubodi pčela, osa, zolja, stršljenova i obada mogu izazvati velike probleme, pogotovu ako postoji sklonost ka alergiji na ove otrove. Ako se krećete po močvarnim terenima može vam naškoditi i roj komaraca koji u ogromnom oblaku napada i ubada sve pred sobom. obad pčela stršljen

  8. bumbar komarac osa grnčarica zolja

  9. Sve ove bubice, crviće, paukove, krpelje, veće bube, skakavce – lako možete i nehotice preneti i u kuću. Vrlo često one se zavlače među listiće gljiva, dube hodnike kroz njihova plodna tela, skrivaju se u njihovim prirodnim šupljinama. Zato je veoma važno da svaku gljivu dobro otresete, presečete i očistite, po mogućstvu još u prirodi. U kući to treba raditi nad sudoperom da se insekti ne bi zavukli u tamne uglove u kući. skakavac vinska mušica uholaža

  10. smrdibuba gljivlja mušica muva lebdilica

More Related