ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И СТАТУСНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА

1. ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И СТАТУСНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА др Небојша Јокић Министарство здравља Сектор за здравствену заштиту

2. ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И СТАТУСНА ТРАНСФОРМАЦИЈА • ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА – дефиниција, облици, историјат • ЗАКОНИ И ПОДЗАКОНСКА АКТА • ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ – обавезе и рокови • ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА – области, нивои зз, оснивачи, кључни актери • СТАНДАРДНА ОПЕРАТИВНА ПРОЦЕДУРА • З. У. КОЈЕ СЕ РАЗДВАЈАЈУ (ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТРИ) • ПРАЋЕЊЕ ПРОМЕНА ПУТЕМ ГАНТОГРАМА • НАСТАВАК ПРОМЕНА • ЦИЉЕВИ ПРОМЕНА

3. ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА Пренос власти, руковођења и доношења одлука са националног нивоа на субнационалне нивое или са вишег, на ниже нивое власти (државне управе) Деконцентрација (административна децентрализација) –пребацивање доношења одлука на ниже административне нивое Деволуција (политичка децентрализација) – пребацивање доношења одлука на ниже политичке нивое Делегирање (организациона децентрализација) – додељивање одређених задатака и одговорност актерима на нижим организационим нивоима Приватизација (власничка децентрализација) – пребацивање задатака са јавног на приватни сектор У сваком од ових облика децентрализације значајан део власти и одговорности остаје на централном нивоу Основни административни нивои на које се могу децентрализовати функције: аутономна покрајина, окрузи, градови и општине – локалне заједнице 3

4. ДЕ/ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВЕНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 1945 – 1960. – изразито централизован 1960-тих – извесна децентрализација самоуправљање у здравственим установама финансирање преко општинских заједница осигурања 1974 – 1990. – највиши ниво децентрализације СИЗ здравственог осигурања – ниво општине на крају овог периода – негативне стране 1992. – изразито централизован 2002. – Закон о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине, Закон о локалној самоуправи 2005. –Закон о здравственој заштити –децентрализација и статусна трансформација 4

5. СИСТЕМСКИ ЗАКОНИ И ПОДЗАКОНСКА АКТА • Закон о здравственој заштити • Закон о здравственом осигурању • Закон о коморама здравствених радника • Уредба о плану мреже здравствених установа • Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе • Правилник о условима и начину унутрашње организације здравствених установа

6. ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ Обавезе оснивача и рокови, чл. 268. и 266. „Здравствене установе и приватна пракса ускладиће своје опште акте, организацију и рад са одредбама овог законакоје се односе на врсте здравствених установа, односно врсте приватне праксе, услове за оснивање и почетак рада, као и организацију рада са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона”. „Здравствени центар као врста здравствене установе у чијем је саставу дом здравља за чије преузимање оснивачких права локална самоуправа не може обезбедити довољна средства у буџету локалне самоуправе, може изузетно, на основу одлуке Владе, наставити са радом пет година од дана ступања на снагу овог закона.” 7

7. Друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, града(1) праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе и спровођење утврђених приоритета стварање услова за уједначену физичку и ефективну доступност и уједначено коришћење примарне здравствене заштите организација спровођења здравствене заштите кроз делатности органа јединица локалне самоуправе, грађана, предузећа, социјалних, образовних и других установа и организација сарадња са хуманитарним и стручним организацијама, савезима и удружењима на пословима здравствене заштите рад мртвозорске службе на својој територији 8

8. Друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, града(2) планирање и реализација програма за очување и заштиту здравља од загађења животне средине, вршење систематских испитивања квалитета, здравствене и хигијенске исправности животних намирница, предмета опште употребе, минералних и других вода за пиће, као и вода за производњу и прераду животних намирница, санитарно-хигијенске и друге потребе посебни програми здравствене заштите за поједине категорије становништва, односно за врсте болести које су локално специфичне, а за које није донет посебан програм на републичком нивоу 9

9. ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА – НИВОИ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Оснивачи здравствених установа дома здравља и апотеке – општина, град завода на примарном нивоу и КБЦ – град опште и специјалне болнице, клинике, института и клиничког центра – Република, а на територији аутономне покрајине – АП Децентрализација у области оснивачких права у потпуности за примарни ниво здравствене заштите у мањој мери за секундарни/терцијарни ниво Град Београд – 4 КБЦ и један Завод на више нивоа АП Војводина – све здравствене установе на секундарном, терцијарном нивоу и на више нивоа здравствене заштите на територији АП 10

10. ВРШЕЊЕ ОСНИВАЧКИХ ПРАВА – ОБАВЕЗЕ ОСНИВАЧА Изградња, одржавање и опремање, односно инвестиционо улагање, као и инвестиционо-текуће одржавање просторија медицинске опреме немедицинске опреме превозних средстава опреме у области интегрисаног здравственог система 11

11. ОБЛАСТИ КОЈЕ УГЛАВНОМ НИСУ ОБУХВАЋЕНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈОМ1 надзор над законитошћу рада и спољна провера квалитета стручног рада праћење, контрола и стално унапређење квалитета здравствене заштите значајан обим надлежности у области јавног здравља: посебни програми, промоција здравља, подстицање развоја навика о здравом начину живота и васпитање, заразне болести – епидемиолошки надзор, посебне мере за заштиту, праћење, сузбијање и гашење епидемија, праћење и спречавање хроничних масовних незаразних болести и болести зависности, епидемиолошко и хигијенско систематско праћење и испитивање здравствене исправности животних намирница, предмета опште употребе и воде за пиће итд. 12

12. ОБЛАСТИ КОЈЕ УГЛАВНОМ НИСУ ОБУХВАЋЕНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈОМ2 оснивање већине здравствених установа на секундарном, терцијарном и на више нивоа здравствене заштите утврђивање успуњености прописаних услова у погледу кадрова, просторија, опреме и лекова финансирање здравствене заштите и плаћање давалаца здравствених услуга из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђивање услова за стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника развој научно-истраживачке делатности у области здравствене заштите 13

13. КЉУЧНИ АКТЕРИ Влада Републике Србије и Министарство здравља остали оснивачи: АП Војводина, градови и општине РЗЗО и филијале, Покрајински завод Институти и заводи за јавно здравље Здравствене установе, а посебно органи управљања укључујући и оне у статусу вршилаца дужности Закон одређује органе управљања (директор, Управни одбор, Надзорни одбор) услове, начин и поступак њихово именовања и разрешења од стране оснивача општа акта (Статут, правилници) стручне органе (стручни савет, стручни колегијум, етички одбор и комисија за унапређење квалитета рада) 14

14. КЉУЧНА МЕСТА У ПРОЦЕСУ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ / СТАТУСНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ израда деобног биланса (у случају раздвајања или издвајања организационих јединица) доношење одлуке о оснивању од стране оснивача као и њен садржај, оснивачки акт израда Статута здравствене установе (делатности, унутрашња организација, услови за именовање и разрешење органа управљања) именовање органа управљања, привремених, као и оних са мандатом на 4 године обезбеђивање услова за рад у погледу кадрова, просторија, опреме и лекова организација рада и формирање стручних органа 15

15. СТАНДАРДНА ОПЕРАТИВНА ПРОЦЕДУРА (СОП) различите процедуре, зависно од врсте установе, као и од врсте статусне трансформације – СОП 1, 2, 3, 3а, 4 и 4а систематизација процеса промене редослед неопходних поступака за процес временско и техничко усаглашавање активности значајна обимност посла стручна подршка од стране Министарства здравља 16

16. СОП 1. ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ КОЈЕ СЕ РАЗДВАЈАЈУ – ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТРИ одвајање 14 здравствених центара на општу болницу и један или више домова здравља Суботица,Зрењанин,Кикинда, Сента, Панчево, Вршац, Сомбор, Врбас, Сремска Митровица Шабац, Ћуприја, Јагодина, Горњи Милановац, Лесковац 17

17. СОП 1. РАЗДВАЈАЊЕ Израда деобног биланса Одлуке управног одбора - издвајање - Паритетна комисија - критеријуми за израду деобног биланса Усвајање деобног биланса од стране управног одбора здравственог центра Достављање деобног биланса и одлуке о усвајању деобног биланса од стране управног одбора ОСНИВАЧИМА 18

18. СОП 1. ОСНИВАЊЕ Припрема одлука о оснивању здравствених установа Доношење оснивачког акта од стране оснивача (Република, АП Војводина и локална самоуправа) Ступање одлуке на правну снагу - за установе где одлуку о оснивању доноси Влада 8 дана од дана објављивања у "Службеном гласнику РС" - за остале у року од 8 дана или даном објављивања одлукеу Службеним листовима градова, односно општина и АП 19

19. СОП 1. ОРГАНИ УПРАВЉАЊА И СТАТУТ Именовање привремених органа управљања (в.д. директор, управни и надзорни одбор) Привремени управни одбор доноси статут Мишљење Министарства здравља на одредбе статута којима се регулише делатност, унутрашња организација и услови за именовање и разрешење директора (само за установе где је оснивач локална самоуправа и АП Војводина) Оснивач даје сагласност на статут Ступање на снагу статута (8 дана од дана објављивања на огласној табли установе) 20

20. СОП 1. АКТИВНОСТИ УСТАНОВЕ 11.1 прибавља сагласност за печат од Министарства за државну управу и локалну самоуправу и др. 11.2 спроводи поступак добијањаматичног броја установе и ПИБ-а 11.3 отвара подрачун код Управе за трезор 11.4 покреће поступак за утврђивање испуњености прописаних услова за почетак рада (санитарна и здравствена инспекција Министарства здравља) 11.5 спроводи поступак уписа у регистар код надлежног органа (Трговински суд) 11.6 образује стручни савет 11.7 стручни савет предлаже чланове управног и надзорног одбора из установе и доставља га оснивачу 21

21. СОП 1. АКТИВНОСТИ УСТАНОВЕ И ОСНИВАЧА Оснивач утврђује чланове управног и надзорног одбора ван установе и именује управни и надзорни одбор (мандат 4 године) након чега разрешава привремени управни и надзорни одбор Именовани управни одбор расписује конкурс за директора, врши избор кандидата и доставља га оснивачу ради именовања (овај конкурс се расписује према условима утврђеним у Статуту) Оснивач именује директора здравствене установе и разрешава в.д. директора здравствене установе Министарство здравља доноси Кадровски план здравствене установе Здравствена установа закључује уговор са РЗЗО 22

22. СОП 1. ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ ОПШТИНА, ГРАД И АП ДУЖНИ СУ ДА О ПРЕУЗИМАЊУ ОСНИВАЧКИХ ПРАВА, ПОСЛЕ УПИСА У РЕГИСТАР КОД НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА (ТРГОВИНСКИ СУД), У РОКУ ОД 15 ДАНА ОБАВЕСТЕ МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА ОРГАНИ ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА КОЈИ СЕ ГАСИ НЕ РАЗРЕШАВАЈУ СЕ СВЕ ДОК СВЕ УСТАНОВЕ КОЈЕ СУ БИЛЕ У САСТАВУ ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА НЕ СТЕКНУ СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА И НЕ ЗАКЉУЧЕ УГОВОР СА РЗЗО ПРЕСТАНАК МАНДАТА ПРЕТХОДНОГ ДИРЕКТОРА, УПРАВНОГ И НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА МИНИСТАРСТВО САМО КОНСТАТУЈЕ СА ДАНОМ БРИСАЊА УСТАНОВЕ У ТРГОВИНСКОМ СУДУ (ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ПОЧИЊУ СА РАДОМ УПИСОМ У РЕГИСТАР ТРГОВИНСКОГ СУДА И ПРЕСТАЈУ СА РАДОМ БРИСАЊЕМ ИЗ ТОГ РЕГИСТРА) 23

23. ГАНТОГРАМ сагледавања достигнутог нивоа у процесу статусне трансформације сваке здравствене установе у државној својини форма ексцел табеле визуелизација у различитим бојама у зависности од врсте као и од фазе СОП свака фаза СОП је у табели верификована у сваком моменту могуће је уочити фазу СОП до које је ЗУ дошла протекло време од почетка процеса статусних промена протекло време (у месецима или данима) од једне до друге фазе СОП све промене редовно се уносе у гантограм 41

24. НАСТАВАК ПРОМЕНА Измене и допуне Уредбе о плану мреже ЗУ, септембар 2009. оснивање одговарајућег броја домова здравља и општих болница ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТРИ (22) који треба да прођу комплетну СОП 1 до краја 2010. ЛОЗНИЦА, ВАЉЕВО, СМЕДЕРЕВО, ПЕТРОВАЦ, ПОЖАРЕВАЦ, АРАНЂЕЛОВАЦ, ПАРАЋИН, БОР, КЛАДОВО, НЕГОТИН, КЊАЖЕВАЦ, ЗАЈЕЧАР, УЖИЦЕ, ЧАЧАК, КРАЉЕВО, НОВИ ПАЗАР, КРУШЕВАЦ, АЛЕКСИНАЦ, ПРОКУПЉЕ, ПИРОТ, ВРАЊЕ И СУРДУЛИЦА РАЗДВАЈАЊЕ, ОСНИВАЊЕ, СТАТУТ, ОРГАНИ УПРАВЉАЊА 42

25. ЦИЉЕВИ ПРОМЕНА Промене не представљају циљ сам по себи Повећање физичке и ефективне доступности здравствене заштите за све грађане Србије Унапређење квалитета здравствене заштите Повећање ефективности и ефикасности у пружању здравствених услуга Финансијска одрживост система Повећање задовољства корисника и давалаца здравствених услуга Општи циљ, на дужи рок, унапређење здравственог стања грађана Републике Србије 43

26. ХВАЛА НА ПАЖЊИ nebojsa.jokic@zdravlje.gov.rs www.zdravlje.gov.rs