PORTOVI I MAGISTRALE Student: Vladimir Stefanović 11422 Milan Jovanovi ć 10236

1. Elektronski fakultet NišKatedra za elektroniku PORTOVI I MAGISTRALE Student: Vladimir Stefanović 11422 Milan Jovanović 10236

2. Biografija studenta • Vladimir Stefanovic student elekteronskog fakulteta u Nisu od 2000 godine . • Datum rodjenja 03.08.1981 u Nisu .Zavrsio sam srednju elektrotehnicku skolu “Mija Stanimirovic” u Nisu smer telekomunikacije . • Osrednje poznavanje rada na racunaru a od operativnih sistema koristim • Windows 98 Windows XP I Windows 2000 • Programski paketi Ms Office • Menadžerske veštine: • Preduzimljivost, usredsređenost na razvoj, upornost, samopouzdanje, realističnost o svojim sposobnostima, sposobnost prihvatanja kritičnog mišljenja, motiv za uspehom. • Sopstvene veštine: • Orjentisanost ka ostvarenju zadatih ciljeva, postavljanje prioriteta, preuzimanje problema na sebe i rešavanje istih, komunikativnost, kreativnost, inovacije, spremnost na saradnju i rad pod stresom. • Hobi u slobodno vreme bavim se sportom

3. Biografija studenta • Milan Jovanovic student elekteronskog fakulteta u Nisu od 2000 godine . • Datum rodjenja 10.03.1981 u Nisu .Zavrsio sam srednju elektrotehnicku skolu “Nikola Tesla” u Nisu smer elektrotehnicar racunara . • Osrednje poznavanje rada na racunaru a od operativnih sistema koristim • Windows 98 Windows XP I Windows 2000 • Programski paketi Ms Office • Menadžerske veštine: • Preduzimljivost, usredsređenost na razvoj, upornost, samopouzdanje, realističnost o svojim sposobnostima, sposobnost prihvatanja kritičnog mišljenja, motiv za uspehom. • Sopstvene veštine: • Orjentisanost ka ostvarenju zadatih ciljeva, postavljanje prioriteta, preuzimanje problema na sebe i rešavanje istih, komunikativnost, kreativnost, inovacije, spremnost na saradnju i rad pod stresom. • Hobi u slobodno vreme bavim se sportom

4. Sam rad se sastoji iz 5 dela u kojima su detaljno opisani PC portovi, magistrale, kao i razlike i sličnosti koje među njima postoje.U prvom poglavlju data je opšta podela magistrala, ukratko je opisan njihov način funkcionisanja, dati su odgovarajući standardi, generacije, a ukratko su opisane i suerbrze magistrale.U drugom poglavlju dat je alfabetni spisak portova, od kojih je većina obuhvaćena ovim radom. Treće poglavlje odnosi se na portove personalnih računara, kako Pentium tako i Apple i Mackintosh.Četvrti deo odnosi se na opisane portove i interfejse i njihovo međusobno poređenje. U ovom poglavlju date su i detaljne tabele u kojima su navedene i opisane neke od najvažnijih funkcija.I konačno, peto poglavlje se odnosi na hardver – USB portove, memorijske kartice SCSI portove. Uvod

5. MAGISTRALE Prilagodljivost personalnog računara - njegova sposobnost da se proširi pomoću više vrsta interfejsa dozvoljavajući priključivanje mnogo različitih klasa dodatnih sastavnih delova i periferijskih uredjaja - bila je jedan od ključnnih razloga njegovog uspeha. U suštini, moderni PC računarski sistem malo se razlikuje od originalne IBM konstrukcije - to je skup komponenata, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih, medjusobno povezanih pomoću elektronskih magistrala, preko kojih podaci putuju, dok se obavlja ciklus obrade koji ih pretvara od podataka ulaza u podatke izlaza. Ove magistrale povezuju sve unutrašnje sastavne delove i spoljašnje uredjaje i periferale PC računara sa njegovom centralnom procesorskom jedinicom (CPU) i glavnom memorijom (RAM).

6. Terminologija magistrala Savremen sistem može da se posmatra kao da sadrži samo dve klase magistrala: sistemsku magistralu, koja povezuje centralnu procesorsku jedinicu sa glavnom memorijom i keš memorijom drugog nivoa, i izvestan broj ulazno/izlaznih (I/O) magistrala, koje povezuju različite periferijske uredjaje sa centralnom procesorskom jedinicom, dok je ova poslednja povezana sa sistemskom magistralom putem "mosta", implementiranog u procesorskom skupu čipova.

7. ...nastavak Evolucija sistema magistrala za PC računare u periodu od više od jedne dekade rezultovala je pojavom mnoštva termina, od kojih je najveći broj zbunjujući, redundantan ili zastareo. Sistemska magistrala se često naziva "glavna magistrala", "procesorska magistrala" ili "lokalna magistrala". Alternativna generička terminologija za I/O magistralu uključuje "magistralu za proširenje", "spoljašnju magistralu", "host magistralu" kao i, sasvim zbunjujuće, "lokalnu magistralu". Dati sistem može da koristi izvestan broj različitih ulazno/izlaznih (I/O) sistema magistrala i tipično se mogu konkurentno implementirati sledeći: • ISA magistrala, najstarija, najsporija ulazno/izlazna (I/O) magistrala, koja će uskoro postati zastarela; • PCI magistrala, prisutna na sistemima klase Pentijum od sredine 90-ih godina; • USB magistrala, zamena za PC serijski port, koja dozvoljava da se priključi do 127 uredjaja, upotrebom čvorišta ili zrakastog ulančavanja.

8. ISA magistrala ISA magistrala definiše 16-bitnu vezu koju pokreće generator takta od 8 MHz, što izgleda primitivno poredjeno sa brzinom današnjih procesora. Ona ima teoretsku brzinu prenosa podataka do 16 Mbajta u sekundi. Funkcionalno, ova brzina bi bila prepolovljena na 8 Mbajta u se­kun­di, zato što je jedan ciklus magistrale potreban za adresiranje, a još jedan ciklus magistrale za prenos 16 bitova podataka. U stvarnosti, magistrala može da prenosi oko 5 Mbajta u sekundi - još uvek dovoljno za mnoge periferijske uredjaje - i veliki broj ISA kartica za proširenje je osigurao njeno prisustvo u kasnim 90-im godinama.

9. PCI magistrala Organizacija SIG je proizvela PCI lokalnu magistralu revizija 2.0 u maju 1993. godine; ona je uzela u obzir inženjerske zahteve od članova i dala potpunu definiciju sastavnih delova i konektora za proširenje, dakle nešto što bi moglo biti upotrebljeno za izradu sistema spremnih za proizvodnju, zasnovanih na tehnologiji 5 V. Van potreba za performansom, PCI je tragao da napravi lakše implementiranje proširivanja, ponudivši "priključi i radi" ("plug and play" - PnP) hardver sistem koji omogućava personalnom računaru da se automatski podesi prema novim karticama kada se one priključe, izbegavajući potrebu da se proveravaju postavljanja kratkospojnika i nivoa prekida. Operativni sistem Windows 95, uveden leta te godine, obezbedio je softver operativnog sistema za podršku PnP hardvera, i sve tadašnje matične ploče su imale ug­ra­djen BIOS posebno projektovan da radi sa PnP mogućnostima takvih sistema. Do 1994. godine PCI je bio zasnovan kao dominantan standard za lokalnu magistralu.

10. PCI-X PCI-X verzija 1.0, dodatak visoke performanse specifikaciji PCI lokalne magistrale, razvijen za­jedničkim naporima od strane firmi IBM, Hewlett-Packard i Compaq - inače konkurenata na tržištu PC servera - bio je jednoglasno odobren od strane Specijalne interesne grupe za periferijske komponente (PCI SIG) u jesen 1999. godine. Poptuno unazad kompatibilan sa PCI stan­dardom, PCI-X je vidjen kao trenutno rešenje za povećane zahteve za ulazom/izlazom od stra­ne aplikacija velikog propusnog opsega za preduzeća, kao što su Gigabit Ethernet, Fibre Channel, Ultra3 SCSI i grafika visoke performanse.

11. PCI Express U prethodnom poglavlju opisani su opšti principi za rešavanje problema koje stvaraju prenosne linije i tehnike za postizanje vecih brzina prenosa podataka. U ovom poglavlju bice opisana jedna konkretna arhitektura za brzi U/I prenos - PCI Express. PCI Express predstavlja treću generaciju brzih U/I magistrala (stariji naziv 3GIO - 3rd Generation I/O) koje se koriste za medusobno povezivanje perifernih uređaja. Prvu generaciju predstavljaju magistrale ISA, EISA, VESA i Micro Channel (MCA), dok bi drugu generaciju činile PCI, AGP i PCI-X magistrale.

12. U Tabeli 1 prikazane su PCI magistrale koje su prethodile PCI Express magistrali i to: -PCI magistrala na 33 MHz, -PCI magistrala na 66 MHz, -PCI-X magistrale na 66/133 MHz, -PCI-X magistrale na 266/533 MHz i najzad -PCI Express. Uporedne karakteristike PCI magistrala

13. PCI Express topologija Na slici prikazane su osnovne komponente PCI Express sistema.

14. AGP Ma koliko PCI magistrala bila brza i široka, postojao je jedan zadatak koji je pretio da utroši ceo njen propusni opseg: prikazivanje grafike. Nekad davno, u doba ISA magistrale, monitori su bili pokretani pomoću jednostavnih kartica adaptera za monohromni displej (Monochrome Display Adaptor - MDA) i grafičke kolor matrice (Colour Graphics Array - CGA). Grafički CGA displej mogao je da prikaže četiri boje (dva bita podataka) pri rezoluciji ekrana od 320x200 piksela na 60 Hz, što je zahtevalo 128000 bita podataka po ekranu, ili samo 937 Kbajta u sekundi. XGA slika sa 16-bitnom dubinom boje zahteva 1,5 Mbajta podataka za sva­ku sliku i verikalnu brzinu osvežavanja od 75 Hz, što znači da je ta količina podataka potreb­na 75 puta svake sekunde. Zahvaljujući modernim grafičkim adapterima, kroz magistralu za pro­širenje ne moraju svi ovi podaci da se prenose, ali trodimenzionalna (3D) tehnologija ob­ra­de slike je stvorila nove probleme.

15. Kratak pregled interfejsa

16. USB Na USB može da se priključi do 127 uredjaja, pomoću zrakastog ulančavanja ili upotrebom USB čvo­riš­ta koje, sa svoje strane, ima izvestan broj USB utičnica i priključaka za PC računar ili drugi ure­djaj. To može da bude drugo čvorište na koje može da se priključi do sedam drugih periferijskih uredjaja, i tako dalje. Uz signal, USB prenosi i napajanje od 5 V, tako da mali uredjaji, kao što su ručni skeneri ili zvučnici, ne moraju da imaju sopstveni energetski kabl.

17. IEEE 1394 IEEE 1394 je na više načina sličan USB, ali mnogo brži. Oba su serijski interfejsi zamenljivi u toku rada, ali IEEE 1394 obezbedjuje širok propusni opseg i brzi prenos podataka koji daleko prevazilazi ono što nudi USB. Postoje dva nivoa sprege u IEEE 1394, jedan za magistralu na osnovnoj ploči u računaru i drugi za spregu tačka-na-tačku izmedju uredjaja i računara preko serijskog kabla. Jednostavan most spaja dva okruženja. Magistrala na osnovnoj ploči podržava brzine prenosa podataka od 12.5, 25 ili 50 Mbita u sekundi, a sprega za kabl brzine od 100, 200 i 400 Mbita u sekundi - oko četiri puta brže od Ethernet veze 100BaseT (100 Mbita u sekundi) i daleko brže od 1,5 ili 12 Mbita u sekundi koje pruža USB.

18. USB 2.0 Firme Compaq, Hewlett-Packard, Intel, Lucent, Microsoft, NEC i Philips zajedno vode razvoj sledeće generacije specifikacije USB 2.0 koja e dramatično proširiti sposobnosti do nivoa potrebnog da se obezbedi podrška budućih klasa periferijskih uredjaja visokih performansi. U vreme odžavanja IDF u februaru 1999. godine, projektovane performanse su prevazilazile pos­tojeće od 10 do 20 puta. Do održavanja sledećeg IDF u septembru 1999. godine, na osnovu inženjerskih studija i ispitivanja, ove procene su narasle na 30 do 40 puta u odnosu na performanse specifikacije USB 1.1. Sa takvim nivoima performanse, opasnost da bi USB mogao bi­ti marginalizovan od strane konkurentske magistrale IEEE 1394, izgleda da je konačno proterana za sva vremena. Zaista, pristalice standarda USB istrajavaju na tome da se dva standarda okreću različitim zahtevima, jer je cilj USB 2.0 da obezbedi podršku za potpun skup popularnih PC periferijskih uredjaja - sadašnjih i budućih - dok IEEE 1394 ima u vidu povezivanje audio i vizuelnih uredjaja potrošačke elektronike, kao što su digitalni kamkorderi, digitalni video rekorderi, digitalni video diskovi i digitalna televizija.

19. Prva generacija Kod starijih računara magistrale su bile gomila žica povezanih sa memorijom i perifernim uređajima. Skoro uvek je postojala jedna magistrala za memoriju i jedna za periferne uređaje i njima se pristupalo pomoću posebnih instrukcija, drugačijeg tajminga i protokola. Prva komplikacija ovakve realizacije je bila obrada prekida. Da bi se izvršila ulazno-izlazna operacija program je morao čekati da periferija postane spremna. Ovo je bilo očigledno gubljenje vremena za programe koji izvršavaju druge poslove. Takođe, ukoliko program pokuša da nastavi te druge poslove, možda će mu trebati mnogo više vremena da ponovo proveri da li je uređaj spreman i može rezultirati gubljenjem podataka. Zato su projektanti omogućili da periferija prekida procesor. Ti prekidi su morali da budu poređani po prioritetima zato što procesor može da obrađuje samo jedan prekid u datom vremenu, a neki uređaji su više zavisni od vremena od drugih.

20. Druga generacija Druga generacija magistrala, kao Nu magistrala (NuBus), rešava neke od ovih problema. Ona je podelila računar na dva "sveta", procesor i memoriju na jednu stranu i razne uređaje na drugu, sa kontrolerom između njih. Ovo je omogućilo da procesor poveća brzinu bez uticaja na magistralu. Takođe, drastično je smanjena potreba za korišćenje procesora prilikom pomeranja podataka, tako da su sada uređaji mogli da komuniciraju međusobno bez ometanja procesora. Ovo vodi do boljih performansi sistema, ali zahteva od perifernih uređaja da budu više kompleksni. Problem brzine često se rešava proširivanjem magistrale, pomerajući se sa 8-bitne paralelne magistrale u prvoj generaciji na 16-bitne ili 32-bitne u drugoj, isto kao i dodavanjem softverskih paketa (poznatih kao Plug-n-Play) da podrže ili zamene džampere.

21. Treća generacija Treća generacija magistrala tek dolazi na tržište i uključuje HyperTransport i InfiniBand magistrale. One sadrže osobine koje im omogućuju da rade na vrlo visokim brzinama kako bi podržale memoriju i grafičke kartice, ali takođe podržavaju sporije brzine za komunikaciju sa sporim uređajima kao što su diskovi. Takođe teže da budu veoma fleksibilne u smislu fizičkih povezivanja, omogućujući da budu korišćene kao unutrašnje magistrale, kao i za međusobno povezivanje različitih računara.

22. HyperTransport U HyperTransport konzorcijum (koji je osnovao AMD pre četiri godine) udružene su firme Sun, Cisco, Agilent, VIA, nVIDIA, Toshiba i mnoge druge. Ovaj konzorcijum će krajem godine da objavi novu specifikaciju HyperTransport 2.0 arhitekture koja bi prenos podataka između čipova trebalo da ubrza do teoretskog limita od 40 gigabajta u sekundi. HyperTransport (HT), koji je ranije bio poznat kao LDT (LightningDataTransport),je dvosmerni serijsko/paralelni link velikog opsega, malog kašnjenja koji međusobno povezuje dve tačke, koji je na tržište izbačen 2 aprila 2001. godine HyperTransport konzorcijum je zadužen za promociju i razvoj HyperTransport tehnologije. Ova tzehnologija se koristi od strane AMD-a i Transmeta za x86 procesore, PMC-Sierra, Broadcom, i Raza Microelectronics kod MIPS mikroprocesora. AMD, NVIDIA, VIA i SiS kod PC čipseta, HP, Sun Microsystems, IBM, i Flextronics kod servera, Cray, Newisys, QLogic, i XtremeData, Inc. za računarstvo sa odličnim performansama, i Cisco Systems kod rutera.

23. 8132 HyperTransport to Dual PCI-X 2.0 Bridge

24. Portovi dati alfabetnim redosledom U radu je data i primarna lista svih kompjuterskih, procesorskih, IC i kablovskih portova koji su dati na ovom sajtu. Portovi su navedeni pod imenom koje je već dato; ipak, neki od portova mogu biti poznati i pod drugačijim imenom. Neki od navedenih portova su: 10Base2 / 10Base5 , Access Bus (Pristupni Port), Bluetooth, CardBus, DataFlash Card, itd.

25. Portovi personalnih računara Ovo je podpodela glavnog Stabla Portova Interfejsa za PC portove. Interfejs portovi dizajnirani za rad sa PC-jem (PersonalComputers) su dati u daljme delu teksta. Neki od ovih portova su takođe sposobni i za rad preko odgovarajućih kablova. Svaka komponenta u listi ima detaljan opis za sam port kao i pristupne linkove za komponente i IC proizvođače. Portovi se koriste kod IBM PC-a ili Apple kompjutera. Takođe je dato i nekoliko SUN portova. Video portovi koji rade preko kabla koji povezuje računar i monitor su takođe dati na samom kraju teksta. Neki od navedenih portova su: AC97, ACR Bus, Centronics Parallel Port, DIB, Ugrađene PCI-X, ExpressCard, Gigabit Ethernet, IDE Bus.

26. Poređenja i opisi PC interfejsa i portova U prethodnom delu teksta naveli smo neke od IBM, Macintosh i SGI interfejsa za portove. U većini slučajeva na matičnim pločama već postoje slotovi za dodatne kartice sistema. Dodatni slotovi se nazivaju ekspanzionim slotovima. Broj ekspanzionih slotova varira u zavisnosti od različitih matičnih ploča. Ali stvarni broj maksimalnih ekspanzionih slotova zavisi od interfejsa porta koji je upotrebljen. Na primer, PC-XT i PC-AT portovi mogu imati maksimalno 8 ekspanzionih slotova.

27. standardi za PC portove

28. standardi za PC portove

29. Dodatne informacije o portovima PC-a: ISA (XT) port: zastareo; 4.77MHz @ 8 bita, +/- 12 volti, +/- 5 volti. Koristi jedan oscilator na 14.31818MHz koji je podeljen sa 3. linija za podatke, 0 do 7 (LSB=0). 20 adresnih linija, 0 do 19 (LSB=0). 1 linija za sat (4.77MHz). 1 reset linija, 8 interapt linija. XT port koristi konektore J1 (A/B), AT koristi J1 (A/B), J2 (C/D). maksimalan broj ekspanzionih portova je 8 i oni se mogu pronaći na kompatibilnim IBM matičnim pločama MCA (Micro Channel Architecture) port: zastareo; 10MHz @ 16 ili 32 bita, uP nezavisan, asinhroni, IBM vlasništvo na PS2 računarima. Sa poboljšanjima brzina porta može da dostigne i vrednost od 80MBps. MCI pojavio se samo kod IBM PS2 serije računara kojih već dugi niz godina nema na tržištu. EISA (Extended Industry Standard Architecture) ili (Enhanced ISA) port: 8MHz @ 8/16/32 bita na portu za podatke, 32-o bitni adresni port; PC ekspanzioni port kompatibilan sa ISA. ISA kartica može da radi sa EISA slotom, ali EISA kartica ne radi sa AT slotom. EISA port (u jednom od modova) koristi obe ivice vremenskog signala, pri čemu se viša ivica koristi za izlaznu adresu, a niža ivica za unos podataka. Takođe, dostupna su još tri različita moda za transfer. EISA kartica je iste veličine kao i AT kartica. Nove adresne linije se završavaju sa “LA#”. Ovaj port se više ne koristi i zamenjen je sa PCI i AGP portovima.

30. ...nastavak PCI Port (PeripheralComponentInterface PCI) port u početku je razvijen kao ekspanzija lokalnog porta za PC. Prva verzija PCI porta radila je na 33MHz sa 32-o bitnim portom (133MBps), dok trenutna verzija radi na 66MHz na portu od 64 bita. PISA PISA (PCI + ISA) port PC ekspanzioni port [PCI + ISA]: Normalna ISA kartica sa dodatnim redom pinova iznad ISA pinova. Ova kartica se obično može naći u OEM industrijskim ili ugrađenim kompjuterima. PISA standard je kombinacija ISA, i PCI porta na jednoj kartici. ISA i PCI prsti se nalaze jedni povrh drugih. PISA port se koristi kod Ugrađenih Industrijskih Kompjuterskih portova, a ne kod PC-a. Sličan standard za portove iz PICMG koristi i ISA i PCI portove interfejsa ali se prsti nalaze jedni iza drugih, ne jedni preko drugih. Kontrolna kartica koja se koristi u sistemu ima konketore i za PCI i za ISA portove, dok matična ploča ima samo obične konektore. VESA (Video Electronic Standards Association)/Loklani port (VLB ili VL-Port): ima brzinu od 33MHz i koristi transfer podataka od 16-bita ili 32-bita, dok je za adrese predviđeno 30 bita. Takođe za multipleksiranje je dostupan port od 64 bita kojim se dodaje još 32 bita na adresnom portu. Maksimalan broj uređaja povezan na ovaj port je 3. VLB se nalazi na standardnoj 16-o bitnoj ISA kartici sa dodatnim pinovima koji se potrebni za VLB interfejs, čime se omogućava ISA kartici da koristi isti slot. VLB kartici nije potrebno korišćenje ISA porta i može da zahteva samo korišćenje VLB konektora. Danas je ovaj port zastareo i zamenjen je AGP slotom.

31. Hardver - mehaničke komponente Proizvođači matičnih ploča Ovo je spisak nekih od proizvođača matičnih ploča za personalne računare. Matična ploča koja koristi ili Intel 925X čipset ili 915G/P podržavaće novije PCI Express stadnarde (PCI-E, PCIe). AMD procesor će koristiti SiS756 čipset VIA K8T890, ili K8M890. Aaeon Electronics Inc. {Media PC; 7.95"x 6.4" (202 mm x 163 mm), Intel, MiniATX} ACROSSER U.S.A {EBX, ugrađeni PCs: ugrađeni ATX,LPX, Mini ITX} ASUS{Intel/AMD matične ploče sa PCI Express slotovima, matične ploče radnih stanica, matične ploče servera. Socket 775, 478, 754, 939, AM2} FreeTech {MainBoards. Mini Flex ATX, Mini ITX} MSI 'Micro-Star International' {AMD Socket 940/939/754/Turion/A, Intel Socket 775 DDRI/II 478/Core Duo/Pentium M} Supermicro { matične ploče servera sa PCI Express slotovima - Intel 915/925 Chipsets - 4x SATA - ATX form faktor} Tyan Computer Corp. {Slot 1/Socket 370/Socket 478/Socket 603 matične ploče sistema}

32. Opis PCI porta i pinout PCI port koristi ili 32 ili 64 bita za paralelne podatke, u zavisnosti od verzije. Znači, za svaki otkucaj sata, prenese se 32 ili 64 bita podataka preko porta. Prenos 64 bita odnosi se na veliki paralelni port, pri čemu se koristi najmanje 64 linija pored svih potrebnih kontrolnih i signalnih linija. Novije verzije PCI portova su izbačene na tržište i one koriste serijski port umesto paralelnig porta. Novi serijski PCI port se naziva PCI Express Port. PCI Express port nudi rešenje koje donosi manje troškove zato što je njemu potrebno samo nekoliko skupa različitih linija koje oslobađaju prostor n a matičnoj ploči i zantevaju manji broj konektora. U narednih nekoliko godina PCI Express port biće zamenjen slotovima Paralelnog PCI porta na matičnim pločama zbog smanjenja troškova i velikih brzina prenosa. PCI Express port nije kompatibilan sa standardnim PCI portovima. PCI Express konektori, indikator nivoa napona i format signala su drugačiji u odnosu na PCI. Ipak, ono što im je isto su dimenzije. Glavna fizička razlika leži u konektorima, pre svega električna razlika.

33. Specifikacije PCI lokalnih portova: PCI version 1.0 razvijena je od strane Intela 1991. godine ali nije odobrena od strane Tela za Standardizaciju. PCI revision 2.0 izbačena na tržište 1993; 32-bitni, 33MHz port. PCI revision 2.1; izbačena na tržište 1995; 32-bitni, 33MHz / 64-bitni, 66MHz, univerzalni PCI za kartice sa 3.3v ili 5v. PCI revision 2.2; izbačena na tržište 1998; manje izmene / poboljšanja. PCI revision 2.3; izbačena na tržište 2002; uklonjena samo za kartice sa 5v. PCI revision 3.0; izbačena na tržište 20xx; uklonjena za sve interfejse sa 5v.

34. PCI Standardizaciona tela: PCISIG {Peripheral Component Interconnect - Special Interest Group} PICMG {PCI Industrial Computer Manufacturers Group} PCI u ostalim form faktorima: PCI: Originalna specifikacija PeripheralComponentInterface, @ Rev 2.1 PCI-X: Najnovija 64-o bitna verzija za: PCI-X 66, PCI-X 133, PCI-X 266 and PCI-X 533 [4.3GBps] cPCI, Compact PCI: PCI u VME form faktoru, 3U/6U koristi 2mm konektore. Mini PCI: PCI sa malim form faktorom za laptopove, 59.75 mm x 50.95 mm x 5mm. 32 bitni port za podatke koji radi na 3.3v PC104-Plus: PCI dodaci u PC104 specifikaciji, ISA u kvadratnom form faktoru. PCI/104: PCI samo za PC104 specifikaciju, uklanja PC XT i AT portove iz PC/104 specifikacije. PISA: PCI dodatak sa PCAT u ISA AT form faktoru. P2CI: PCI na VME64 P2 konektoru. PMC: PCI na ugrađenim Mezzanine karticama, 'PMC'. PXI cPCI za instrumentaciju. IPCI: Industrijski PCI (Još jedna verzija cPCI). Serial PCI: PCI na serijskom linku. Card Bus: 32-o bitni PCI na formatu PC Card (PCMCIA) Format

35. PCI Standardizaciona tela: PCI Express Bus: PCI preko različitih serijskih linkova. PCI Express fizički sloj nije kompatibilan sa PCI portom koji je već dat. Mini PCI Express Bus: PCI preko različitih serijskih linkova sa malim form faktorom za laptopove. PCI Express fizički sloj nije kompatibilan sa PCI portom koji je već dat. Veličina PCI ploče PCI dimenzije kartice za 3.3 volti. Standardni PCI Form faktor je 106.68mm x 312mm [4.2" x 12.28"] PC PCI dimenzije kartice za pinout PCI i ISA porta. Standardni PCI Form faktor je 107mm x 312mm [4.2" x 12.28"]

36. Stvarne brzine Izlazne brzine za PCIe interfejs se može odrediti samo u jednom pravcu. PCI Express je serijski port koji ubacuje svoj sat za razliku od ostalih standarda koji su već navedeni. Izlaz PCI Express interfejsa je smanjen za 20 procenata zahvaljujući 8B/10B kodiranju.

37. Univerzalni serijski port (USB) USB [Universal Serial Bus] definiše mehaničke, električne i protokolne nivoe interfejsa. Kablovi i konektori su u potpunosti definisani. USB definiše dva tipa hardvera, habove (hub) i funkcije. Čak 137 uređaja je moguće povezati u topologiju zvezda. Ograničavajući faktor su 7-o adresni bitovi. Sistem može imati samo jednog hosta koji je povezan sa habovima. USB hab može biti povezan sa drugim habom ili USB funkcijom. Svaki prelazak nivoa sa haba na hab predstavlja tvz. Tier. Koriste se 4 različita paketska protokola; Kontrolni, Interapt, Izohroni i Bulk. Svaka razmena sadrži barem 3 paketa; token paket koji ima adresu, paket podataka u kome se nalaze podaci i hadshake paket koji završava razmenu. NRZI stvara promenu u signalu indicirajući pri tom logičku nulu, dok, ukoliko razmene nema, postoji logička jedinica. USB 3.0 (Super-Speed USB) povećava brzinu do 4.8 Gbit/s, 600 MB/s. USB 3.0 portovi i kablovi biće dizajnirani kako bi uređaji bili kompatibilni sa budućim optičkim uređajima.

38. Univerzalni serijski port (USB) USB može da radi na bilo kojoj brzini od 10kbps do 400Mbps u jednom od tri modova. Mod male brzine od 10kbps do 100kbps koriste se za uređaje kao što su USB tastatura ili USB miš. Mod sa punom brzinom se koristi kod većine uređaja i omogućava brzine transfera od 500kbps do 10Mbps. Mod velike brzine [definisan kao USB 2.0] omogućava brzine do 480Mbps, sa opsegom brzina od 25Mbps do 400Mbps.

39. Zaključak Baš kao što standardne magistrale poput PCI olakšavaju jednom prodavcu da ponudi PC, a drugom da ponudi kontroler diska, postoji i standardni interfejs između kontrolera diska i samog diska. Iz istorijskih razloga postoji više načina za povezivanje diska i njegovog kontrolera. Većina današnjih PC sistema koristi interfejs za disk koji se naziva Enhanced Integrated Drive Electronics (EIDE). Interfejs EIDE je toliko popularan da je u gotovo sve nove matične ploče ugrađeno integrisano kolo EIDE kontrolera. Obično postoje dva EIDE priključka, a na svaki od njih mogu se priključiti po dva diska (čvrsti disk ili CD uređaj). Kako se povezuju procesori, magistrale, adapteri, interfejsi i periferije i da li postoje pravila za njihovo uparivanje? Na primer, da li SCSI adapteri postoje samo za PCI magistrale? Nipošto, SCSI adapteri postoje za sve tipove magistrala, izuzev AGP. Prema tome, pet lakih komada jesu: procesori, kontroleri/adapteri, interfejsi i periferije. Procesor razmišlja, periferije obavljaju posao, a kontroleri/adapteri olakšavaju njihovu komunikaciju. Magistrale i interfejsi su lepak koji ih drži na okupu.

40. Korišćena literatura: Mikroprocesorski sistemi, autor Mile Stojcev Internet : www.intacebus.com www.pc.co.yu www.wikipedia.com www.sk.co.yu www.pcmagazin.co.yu www.elfak.ni.ac.yu www.hypertransportdefinition.com