Eksperimenti na životinjama i u laboratorijskim uslovima

1. Eksperimenti na životinjama i u laboratorijskim uslovima

3. Naučna metodologija • Olakšavanje nezavisne potvrde rezultata • Smanjio uticaj pojedinca na rezultat • Reprodukcija od strane drugih istraživača

4. Ukoliko u određenoj oblasti istraživač ne koristi opšte prihvaćene metode, drugi istraživači teže će da prihvate dobijene rezultate.

5. Naučni metod Zapažanje i opis fenomena ili grupe fenomena Postavljanje hipoteze kojom se obajšnjava fenomen Upotreba hipoteze da bi se predvidelo postojanje drugih fenomena ili izvršilo kvantitativno predviđanje rezulatata novih observacija Izvođenje eksperimenatalne provere hipoteze (predviđanja) pomoću više nezavisnih istraživača i propisno sprovedenim eksperimentima.

6. Faze istraživačkog postupka Problem Hipoteza Verifikacija hipoteze Objavljivanje rezultata Problem

7. Ukoliko eksperimenti potvrde hipotezu, ona može da se posmatra kao teorija ili prirodni zakon. Ukoliko eksperimenti ne podrže hipotezu, ona se odbacuje ili modifikuje.

8. Laboratorija greške, pristrasnost, nepoštenje Primarna literatura pogreške, neinteresantno, prevara Sekundarna literatura pogreške Udžbenici

9. Teorija hipoteza predviđanje zapažanje eksperiment

10. Naučni eksperiment To je put za otkrivanje informacija u kontrolisanoj sredini. Način za proveru naučne hipoteze. Eksperiment – aktivni uticaj istraživača na posmatranu pojavu

11. Najveći broj hipoteza koje proveravamo pomoću eksperimenta prikazuju uzročno-posledični odnos izmeću činilaca. • funkcionalni odnosi • uzročno-posledični odnosi (vremenski uslovljeno)

12. Funkcija eksperimenta – da utvrdi da li između svakog pretpostavljenog faktora, odnosno uzroka i određenog efekta, odnosno posledice zaista postoji nepromenljiva povezanost. • multikauzalnost promena !!! • varijabilnost Problem

13. Ispitivanje pravilnosti u javljanju uzroka i posledica: • kada intenzitet uzroka raste (opada), raste (opada) intenzitet posledice • eliminisanjem uzroka eliminiše se i posledica • aplikacija “uzroka” dovodi do posledice

14. 1982, J. Robin Warren i Barry Marshall H. pylori

15. Eksperiment • zavisne promenljive • nezavisne promenljive • kontrolisane promenljive • iznaći proceduru ili metod za merenje zavisne promenljive • napisati protokol • kontrola • procena dobijenih rezultata • zaključak

16. Kontrolna grupa • Standard za poređenje • Tretira se istovetno kao i eksperimentalna grupa izuzev eskperimentalnog tretmana (prisustvo kontrolne grupe jer pokazuje efekat delovanja drugih faktora izuzev faktora koji ispitujemo)

17. Eksperiment • Pre eksperimenta E1 K1 • Posle eksperimenta E2 K2 • Pre eksperimenta: • nema statistički značajnih razlika između K1 i E1 • Posle eksperimenta: • nema razlike između K1 i K2 • postoji razlika između E1 i E2 • postoji razlika između K2 i E2

18. Dizajn eksperimenta: Dizajn je metodski postupak kojim se za najkraće vreme, uz najmanje učesnika i materijalnih sredstava dobijaju najvažniji rezultati, tj. dolazi do rešenja problema. Pilotski eksperiment: • omogućava pronalaženje odgovarajućih • eksperimentalnih uslova za eksperimentalne • parametre, proveru eksperimentalnog protokola • i metodologije

19. Eksperimentalni modeli: • bolesnik • normalne ili obolele ćelije ili tkivo (gaje se u kulturi i ispituju van bolesnika) • životinje sa sličnim oboljenjem • izazivanje oboljenja kod životinja Biološki modeli: veštačkim putem izazvani određeni patološki procesi

20. Upotreba životinja u istraživanjima • organizovano gajenje od početka 20. veka • 20-40 miliona životinja u SAD MIŠEVI 90% svih žiotinja koje se koriste za istraživanja (prednost – mali sisari, lako se gaje i rukuje sa njima; mnoge biološke sličnosti sa ljudima)

21. Miševi • nelinijske (nema parenja između bliskih srodnika – heterozigotni) • linijske (plod dugog parenja srodnika – visok stepen homozigotnosti) • hibridne (potomci prve generacije visokosrodnih linijskih sorti, F1 generacija)

22. Miševi Podela na osnovu prisustva ili odsustva bolesti • SPF (specific pathogen free) • GF (germ free) • gnotobionti (GF naknadno inficirane željenim sojem mikroorganizama) Genetički modifikovani miševi: • transgeni • “knock out”

23. Značaj istraživanja na životinjama • Napredak bazičnih istraživanja • Razvoj teorija, metodologija, koncepata • Istraživanja lekova i terapijskih procedura • Dobijanje informacija koje je nemoguće dobiti na neki drugi način (napredak medicine, produžetak životnog veka, bolji i duži život za mnoge životinje)

24. Etički principi • Ženevski principi o biomedicinskim istraživanjima na životinjama • Uputstva Nacionalnih instituta za zdravlje (Betezda, SAD) • Tretman (uzgajanje, smeštaj, rukovanje, eksperimentalne procedure....) esencijalan za kvalitet istraživanja • Broj životinja (minimalan broj životinja) • Odgovarajuća upotreba životinja (alternative – jeftinije i pouzdanije; razvoj kompjuterskih simulacije, ćelijske i tkivne kulture); transgene životinje; edukacija? • Efikasnost eksperimentalnog dizajna (ispitivanje lekova)

25. Etičke osnove za upotrebu životinja u istraživanjima • Značaj istraživanja i korist • Uspostavljanje i sprovođenje standarda za čuvanje i upotrebu životinja • Kompleksnije pitanje – uslovi pod kojim ljudi mogu da koriste druge vrste za istraživanja, posebno u onim koja dovode do nanošenja bola. Da li životinje imaju prava?

26. Projekat mora da odobri etički komitet • da li će se projektom ostvariti predviđeni cilj • da li bi koji drugi metod vezan za patnju mogao da zadovolji svrhu • da li je predložena vrsta životinja odgovarajuća • da li je preložena vrsta anestezije i analgezije odgovarajuća

27. Poboljšanje, redukcija, zamena (3 R’s – refinement, reduction, replacement) • Poboljšanje procedura od rođenja eksperimentalne životinje do njene smrti, da bi se bole i stres smanjili na minimum i poboljšanje kvaliteta života. (ne samo pitanje etike, već i kvaliteta naučnog rada). Obogaćenje uslova u štalama za eksperimentalne životinje nije samo pitanje novca. (kartonske kutije u kavezima pacova u kojima mogu da se sakriju, gumene igračke za kučiće....) • Važno je da laboratorijsko osoblje bude dobro trenirano i kompetentno u rukovanju sa životinjama i da imaju pravilan odnos prema životinjama. Anestziju i analgeziju koristiti uvek kada je to moguće. Eutanazija.

28. Poboljšanje, redukcija, zamena (3 R’s – refinement, reduction, replacement) • Redukcija – strategija istraživanja u kome se koristi manji broj životinja a pruža ista količina informacija. Više istraživačkih timova mogu koristiti organe i tkiva iste životinje.... Mala pilotska studija može da ukaže na adekvatan broj životinja.....

29. Poboljšanje, redukcija, zamena (3 R’s – refinement, reduction, replacement) • Zamena – upotreba eksperimentalnih sistema koji ne koriste čitave, žive životinje može se smatrati zamenom. Neke su relativne zamene, pošto koriste ćelije, tkiva i organe. Druge su apsolutne alternative, jer ne zahtevaju biološki materijal. • Alternative ponekad u potpunosti zamenjuju životinje, a nekada utiču na smenjenje broja upotrebljenih životinja.

30. Zamena • informacije, • kompjuterski sistemi, • fizičko-hemijske tehnike, • upotreba nižih organizama i embrionskih stadijuma razvića, • istraživanja na ljudima, i • ćelijske, tkivne i organske kulture.

31. Dobra laboratorijska praksa

32. Dobra laboratorijska praksa čini sistem usmeren na organizaciju procesa i uslova u kojima se laboratorijske studije planiraju, izvode, prate, zapisuju, čuvaju i saopštavaju. • Obezbeđivanje zaštite • Obezbeđivanje kvaliteta

33. Organizacija laboratorije • Uslovi za bezbednost u laboratoriji • Principi rukovođenja laboratorijom • Odgovornosti rukovodioca i učesnika • Odgovornost osoba uključenih u obezbeđivanje kvaliteta • Principi rukovanja uređajima, hemikalijama, životinjama i organskim materijalom • Principi čuvanja podataka • Principi odlaganja biološkog i hemijskog otpada

34. Laboratorijski dnevnik • Vođenje detaljnog laboratorijskog dnevnika predstavlja sastavni deo svakog naučnog rada • Dnevnik mora da bude čitljiv i razumljiv • Svi protokoli i rezultati moraju da se unose u dnevnik. Pažljivo čuvani podaci mogu da budu korisni za buduća istraživanja i publikacije, a mogu i da probleme u vezi bilo kakvih pitanja o rezultatima svedu na minimum

35. Vođenje dnevnika • Svaki dnevnik treba da bude jasno obležen (naslov i redni broj). • Napisati sadržaj dnevnika na početku (stalno ažurirati). • Napisati ime na vrhu svake stranice i datum.

36. Vođenje dnevnika • O svakom eksperimentu potrebno je uneti sledeće podatke: • Cilj – kratak razlog za isvođenje eksperimenta • Protokol – detaljan opis o svakom postupku (da bi druga osoba mogla da eksperiment potpuno ponovi). Naznačiti kako je svaki rastvor napravljen. Navesti sve procedure primenjene iz drugih izvora kao integralni deo dnevnika prvi put kada se primenjuju. Dozvoljeno je pozivati se na prethodne eksperimente. Nikada nemati pouzdanja u pamćenje, pisati sva zapažanja tokom eksperimenta !!! • Rezultati – unositi izvorne podatke, uključujući sve proračune i grafike. • Diskusija – uneti kratak sažetak i zaključke. (na pr., da li je kontrola bila ispravna? Šta dobijeni rezultati mogu da znače?....)

37. Vođenje dnevnika • Greške precrtati (samo jednom crtom) tako da mogu da budu čitljive. Ne brisati niti cepati stranice. Kada je greška učinjena navesti kratak komentar o tome i da li je eksperiment ponovljen. To će omogućiti da se utvrdi šta je pošlo naopako posle dužeg vremena od eksperimenta. • Zalepiti bilo kakve dodatke (fotografije, odštampane rezultate sl.). O svim dodacima uneti datum i način dobijanja (na pr., vreme ekspozicije kod autoradiografije, podešavanju nekog aparata). Ukoliko je materijal suviše glomazan, potrebno ga je tačno obeležiti i navesti stranicu u dnevniku na koju se odnosi.