190 likes | 688 Views
GASTROPODA. Classis Gastropoda - puževi. Asimetri čne životinje. Telo: glava, utrobna vreća i stopalo. Na glavi jedan ili dva para tentakula i oči .
E N D
Classis Gastropoda - puževi • Asimetrične životinje. • Telo: glava, utrobna vreća i stopalo. • Na glavi jedan ili dva para tentakula i oči. • Na leđnoj strani spiralno uvijena visceralna masa obavijena plaštom koji luči ljušturu. Spiralno uvijanje visceralne mase je posledica jačeg razvoja jedne strane. • Na trbušnoj strani je spljošteno stopalo. • Stopalo i glava se mogu uvući u kućicu. • Operkulum.
Integumentna i potporna funkcija • Telo pokriva jednoslojni trepljasti epidermis koji se sastoji od epitelnih i žlezdanihćelija (luče sluz). • Telo je obavijeno plaštom (osim glave i stopala). • Između tela i plašta je plaštana šupljina. • Rub plašta luči ljušturu (kućicu) sa spiralnim zavojima. • Ljuštura iz tri sloja: periostrakum, oostrakum i hipostrakum. • Vrh ljušture – apex; zavojci spojeni šavom; poslednji uvojak najveći i ima otvor – grotlo; osnova kolumela (vretenasti stub) se završava umbom. • Uvijanje ljušture može biti na desno ili na levo, pa razlikujemo dekstralne i sinistralne ljušture.
Embrionalni razvoj i torzija • Larva veliger rasporedom treplji podseća na trohoforu. Na ledjnoj strani ima začetak ljušture, a na trbušnoj stopala. • Tokom embriogeneze dolazi do zaokretanja visceralne mase i plaštanog kompleksa u odnosu na stopalo i glavu za 180 stepeni (torzija). • Usled torzije dolazi do pomeranja položaja kompleksa plaštanih organa, položaja ganglija, bubrega i srca. • Kompleks plaštanih organa se premešta sa zadnjeg na prednji kraj tela.
Nervni sistem i čula • Nervi sistem je ganglioneran. • 5 pari ganglija: cerebralne, pedalne, pleuralne, parijetalne i visceralne. • Ukrštanje konektiva usled torzije naziva se shiastoneuria. • Zygoneuria • Streptoneuria • Euthyneuria • Orthoneuria • Mehanička i hemijska čula • Osfradije • Oči na ili u osnovi tentakula • Statocisti
Crevni sistem i ishrana • Usni otvor • Ždrelo sa radulom • Jednjak koji se proširuje u voljku • Pljuvačne žlezde uz voljku • Želudac • Srednje crevo pravi dve petlje • Režnjevi digestivne žlezde • Pravo zadnje crevo • Analni otvor u plaštanoj šupljini
Radula je hitinska membrana sa brojnim redovima zubića. • U svakom redu razlikuju se središnji, bočni ili lateralni i rubni ili marginalni zubići. Oni mogu imati jedan ili više vrhova. • Za usitnjavanje hrane.
Krvni sistem • Otvoren kojim struji hemolimfa. Srce u blizini respiratornog sistema ( škrga kod vodenih puževa i ‘pluća’ – prokrvljeni deo plašta kod kopnenih puževa). • Jedna ili dve pretkomore i jedna komora. Aorta, arterije, lakune. • Iz lakuna hemolimfa se potiskuje u škrge ili pluća. • Iz škrga oksigenisana hemolimfa odlazi u pretkomoru. Kod plućaša hemolima plućnom venom ulazi u pretkomoru. • Srce u perikardu. Hemocijanin ili hemoglobin. Respiratorni sistem • Vodeni puževi imaju peraste škrge ili ktenidije koje štrče u plaštanu šupljinu. • Kod kopnenih puževa prokrvljeni plašt preuzima funkciju respiratorne površine.
Ekskretorni sistem • Metanefridijalni. • Trepljasti levak (nefrostom) u perikardijalnoj šupljini. • Celomodukt (renoperikardijalna cev). • ‘Žlezdani’ deo • Mokraćovod. • Nefridijalni otvor (nefridiopora) u plaštanoj šupljini u blizini respiratornog otvora
Polni sistem i razmnožavanje • Gonohoristi i hermafroditi. • U najjednostavnijem slučaju gonade su povezane s metanefridijama. Polni produkti se ulivaju u renoperikardijalnu cev i dalje urogenitalnom cevi izlaze van kroz nefridiopor. • Kod hermafrodita postoji hermafroditna žlezda • Hermafroditni kanal • Belančevinasta žlezda • Semejajovod • Ovidukt i vas deferens • Penis sa flagelumom • Mišić retraktor penisa • Vagina • Seminalni receptakulum • Prstaste žlezde • Ljubavni tobolac • Polna kloaka • Hermafroditna genitalna pora
Rasprostranjenost i biološka raznovrsnost • Najbrojnija klasa mekušaca. • Najvećim delom žive u moru, manji broj vrsta na kopnu, a najmanji u slatkim vodama. • Tri potklase: Prosobranchia, Opistobranchia i Pulmonata. • Predstavnici potklase Pulmonata potpuno su se prilagodili životu na kopnu. • U ekstremnim uslovima puževi prelaze u stanje anabioze. • Subcl. Pulmonata • O. Stylomatophora • Fam. Helicidae • Helix pomatia - vinogradarski puž
Vinogradarski puž ima veliku ljušturu sa 4,5 savijenih zavojaka. • Grotlo je veliko i obod grotla je jednostavan ili proširen. • Ljuštura je sa spiralnim uvojcima smeđe boje. • Po zavojcima su radijalne brazde. • Stopalo je sa donje strane ravno. Na prednjem kraju je zaobljeno, a na zadnjem zašiljeno. • Živi u vlažnoj prizemnoj vegetaciji. Za vreme zime ukopavaju se u zemlju i miruju uvučeni u ljušturu, a grotlo zatrvaraju sa sluzi koja očvrse u zaštitnu opnu epifragmu, ili hybernaculum.
Gibbula sp. Haliotis sp. Cerithium sp. Dolium sp.
Chromodoris sp. Asteronotus sp. Flabellina sp.
Planorbis sp. Arion sp. Cepaea sp. Limax sp.