Download
1 / 24
550 likes | 3.99k Views
VULKANI. Vulkanizam predstavlja pojave koje se odnose na stvaranje magme, odnosno lave.Vulkani su kupasta uzvi
E N D
1. VULKANI I ZEMLJOTRESI
2. VULKANI Vulkanizam predstavlja pojave koje se odnose na stvaranje magme, odnosno lave.
Vulkani su kupasta uzviena iz kojih neprekidno ili povremeno izbijaju vreli gasovi lava, pepeo, vulkanski pesak, vulkanske bombe i drugi materijali.
Vulkanska erupcija je izbijanje lave praceno eksplozijama i izbacivanje cvrstih i gasovitih masa. Do njih dolazi zbog visokih temperatura i pritiska gasova u ognjistu vulkana.
3. Krater je otvor na vrhu vulkana levkastog oblika
Lava je rastvor visoke temperature ide cak i do 1300 1400 stepeni celzijusovih, razlicite je gustine i zavisi od hemijskog sastava i sadraja silicijuma. Moe biti bazaltna i kisela.
4. Izlivanjem i hladenjem lave i nagomilavanjem drugog materijala stvaraju se vulkanski oblici u reljefu: Vulkanske kupe imaju pravilan konusni oblik, mogu dostici ogromne dimenzije (npr. Andi, Kilimandzaro(6010m), Etna(preko 3000m)). Kod ovih vulkana postoje bocni i sporedni krateri, tzv. sporedne kupe (nastaju na stranama glavne vulkanske kupe).
Vulkanski platoi nastaju izlivanjem lave, du pukotina (Dekan u Indiji, Kolumbijski plato u junoj americi, Patagonijski plato)
Potoci lave nastaju kada se lava sliva i tece u udubljenima nalik na recne doline
5. Tipovi vulkana 1 Postoje dve glavne vrste vulkana - u obliku tita ili krova i "naslagani" u obliku hrpe kamenja. "titasti" vulkani se najcece nalaze u sredinjim delovima velikih platoa (zaravnjenih delova Zemljine kore), kao to su, na primer, vulkani na Havajima. Oni se formiraju kada postoji pukotina u Zemljinoj povrini iz koje suklja magma i gomila se na povrini dobijajuci tokom vremena oblik visokih planina.
Drugi oblik vulkana, tzv. "naslagani" vulkani, imaju oblik kupe i uglavnom se sastoje od stena, kamenja i pepela koji se nagomilavaju i slau vekovima. Oni se najcece nalaze na tlu na kojem se dodiruju razliciti slojevi Zemljine kore, kao to je planina Ararat u Turskoj.
6. Planina Arat u Turskoj
7. Tipovi vulkana 2 Vulkani se dele na ive ili aktivne i ugaene. Na zemlji sada ima vie od 620 aktivnih i bezbroj ugaenih vulkana. Aktivnih vulkana najvie ima u oblastima mladih venacnih planina, gde je u prolosti bilo velikih poremecaja u zemljinoj kori. Aktivnih vulkana ima najvie du obala Tihog okeana. Vulkani ovog pojasa poredani su u nizove i grade vulkansku zonu poznatu pod nazivom vatreni pojas Pacifika. Najpoznatiji vulkani u Evropi su Vezuv i Etna u Italiji.
Pri iznenadnim i snanim erupcijama cesto stradaju mnoga naselja i stanovnitvo. Na primer, 1985. godine vulkanskom erupcijom potpuno je zatrpan grad Amero u Junoj Americi sa 21000 stanovnika.
9. Tipovi vulkana 3 Vezuvski po vulkanu Vezuvu, kod grada Napulja odlikuje se snanim vulkanskim erupcijama, kisela lava, visoke vulkanske kupe. Ovde spadaju Fudijama, Fucevska jamsomka...
Havajski tip relativno mirne erupcije, bez pepela i vulkanskih bombi, lava se razliva i hladi u vidu blagih ploca- titova. Manula loa, i manula kea.
Peleki tip dobio naziv po vulkanu Monteveu snane erupcije, oblaci pepela i dima i posle erupcija lava polako izlazi i ocvrsne u vidu igle.
10. Vulkanske zone na zemlji Vatreni pojas Pacifika preko 360 aktivnih vulkana, 30 podmorski vulkani (Andi, Srednja i Severna Amerika- Pokohatepetu i Orizaba, Kamcatka, Hurilska ostrva, Aleutska ostrva, Japanska ostrva, Malajski arhipelag Krahkatau, Havajska ostrva...)
Sredozemna vulkanska ostrva (Vezuv, Etna, Stromboli, Volkano, Kavkaz, San Torin)
Atlanska vulkanska oblast (Island, Azorska ostrva, Kanarska i Zelengorska ostrva, Sveta Jelena, Tristandakunja)
Istocno Africki vulkanski pojas (Kilimandaro, Kenija, Ruvenzori)
11. Etna u Italiji
12. Zanimlljivo za nasu zemlju je Borsko jaloviste, tzv. vulkanska zona.
13. Zanimljivosti Olympus Mons, najveci ugaseni vulkan na Marsu i u Suncevom sistemu.
Zemlji slicni oblici na Marsovoj povrini su ugaseni vulkani. Ima ih nekoliko desetaka, a uglavnom su smjeteni na sjevernoj polutki. U njih ubrajamo i najveci vulkan u Suncevu sistemu, Olympus Mons (Olimpska gora). Uzdie se 27 km nad okolinu, a star je oko 2.5 milijardi godina. Promjera je 600 km, a njegov rub je strma, gotovo okomita litica visoka 4-6 km. Iako je vrlo visok, zbog velikog promjera ima prosjecni nagib od samo 3 - 5 tako da nije stoastog oblika nego plosnat.
Olympus Mons se nalazi u predelu Tharsis Montes (Tarsejsko gorje), najvecem vulkanskom podrucju i to u njegovom severozapadnom delu. Tharsis Montes je visoravan kraj Marsovog ekvatora prosecne visine 10 km i irine 4000 km. Uz Olympus Mons, na njoj se nalaze jo tri gigantska vulkana: Arsia Mons (Arsijska gora), Pavonis Mons (Paunova gora) i Ascraeus Mons (Askarska gora). Sva cetiri ubrajamo u titaste ("havajske") vulkane, zbog oblika koji je nastao izlevnom erupcijom, relativno mirnim izlievanjem bazaltne lave koja je sporo tekla formirajuci vulkanski stoac.
14. Kaldere, velike okruglaste udoline na vrhu, nastale su propadanjem krova ognjita vulkana izazvanog naglim podzemnim povlacenjem magme. Najveca razlika izmedu havajskih i tarsejskih vulkana je velicina - vulkani na Marsu su 10 do 100 puta veci nego zemaljski. Uzroci tome su najvjerojatnije dugotrajnije i vece erupcije i slabija gravitacijska sila. Takvi golemi vulkani na Marsu uspjeli su nastati zato to su vruca vulkanska podrucja ostala na istom mestu u kori tokom stotina milijona godina. Nasuprot tome, na Zemlji su vulkanske regije cesto pomicane zbog tektonike litosfernih ploca. Kako se zemaljske ploce pomicu, nicu novi vulkani, a stari se gase.
Severno od Tharsis Montes lei Alba Patera, vulkan pjlosnatog oblika - plitka tanjirasta formacija - patera. Patere nalazimo samo na Marsu. Alba Patera promera je od cak 2000 km, ali je visoka "samo" 7 km. Druga najveca vulkanska regija na Marsu je Elysium Planitia (Elizejska ravnica) istocno od Tharsis Montes.
16. ZEMLJOTRESI Zemljotresi ili trusovi predstavljaju svako kretanje i pomeranje tla izazvano pokretima u litosferi ili astenosferi.
Nauka koja proucava zemljotrese naziva se seizmologija
Kod svakog zemljotresa izdvajamo:
hipocentar
epicentar.
Hipocentar je arite zemljotresa, odnosno mesto odakle polaze seizmicki talasi.
Epicentar je oblast na povrini gde se potres najjace oseca.
17. Podela Tektonski zemljotresi nastaju usled pokreta blokova u Zemljinoj unutranjosti i oni su najjaci i najopasniji.
Vulkanski prethode erupciji vulkana, uslovljeni su vulkanskom aktivnocu.
Urvinski nastaju oburvavanjem tavanica pecina u pecinskim predelima.
Vetacki najcece se javljaju u rudnicima sa podzemnom jamskom eksploatacijom ruda.
18. Jacina zemljotresa Postoje dve skale jacine:
Rihterova meri jacinu zemljotresa u aritu (do 9 stepeni)
Merkali-Kankani-Zibergova skala (MKZ) meri ruilacko dejstvo zemljotresa na povrini (do 12 stepeni).
Uredaji koji registruju zemljotrese seizmografi.
19. Trusne - sejzmicke zone na zemlji Trusne seizmicne zone na zemlji nastaju vertikalnim i talasastim kretanjem zemljista.
Poklapaju se sa vulkanskim zonama- vatreni pojas Pacifika
Podrucja kod nas: crnogorsko primorje, Kopaonik, valjevska Podgorina sa okolinom, umadijska Greda...
20. Zemljotresi prirodne katastrofe Kao i vulkanske erupcije, i zemljotresi se ubrajaju u najstranije prirodne katastrofe. Na zemlji se godinje prosecno dogada vie od stotinu katastrofalnih zemljotresa.
21. Gyumri(Armenia) u decembru 1988. god
22. Katastrofalni zemljotresi prouzrokuju ogromna razaranja; prilikom najjacih rui se sve to je ljudskom rukom sagradeno. Oni dovode i do promena u reljefu - pomeraju se brda, stvaraju se velike pukotine, obrazuju se nova jezera itd.
Na primer, u toku zemljotresa u Kaliforniji (Amerika) 1906, godine stvorena je rasedna pukotina dugacka 432 km a iroka 20 m. Zemljotres koji je u novije vreme odneo najvie ljudskih rtava zbio se 1976. godine u Kini - kada je grad Tanan, koji je imao 1,5 miliona stanovnika, sravnjen sa zemljom a poginulo je 655 237 ljudi.
23. Los Angeles 1994. god.
24. Mesta na Zemljinoj povrini narocito izloena zemljotresima oznacena su crnim tackama
25. Prezentaciju uradila
Tamara Ceic
