Đorđe Stefanovic EPTISA dstefanovic@eptisa

1. W O R K S H O P IEvropska Unija – cilj koji treba postićiHotel “TERMAG”, Jahorina, 19. i 20.septembar 2012.prezentacija na temuUsklađivanje nacionalnih propisa sa EU acquis Đorđe Stefanovic EPTISA dstefanovic@eptisa.com

2. Pregled prezentacije • Pojam i obuhvat acquis communtaire; • Okolinski acquis; • Djelovanje acquis unutar EU i prema “vani”; • Proces približavanja – obaveze zemalja koje žele da se pridruže EU; • Transpozicija EU propisa u nacionalne propise; • Bosna i Hercegovina u kontekstu pristupanja EU.

3. Pojam i obuhvat acquis communtaire • Sveukupnost pravila EU koja određuju ponašanja, dostignute ciljeve te očekivane rezultate u pojedinim oblastima. • Acquis communautaireuključuju: • Generalne principe prava Evopske Unije; • Primarno zakonodavstvo –Ugovore (Treaties); • Sekundarno zakonodavstvo: • Pravila/uredbe (regulations); • Direktive; i • Odluke. • Presude Evropskog Suda Pravde; • Ratifikovane Medjunarodne Ugovore; • Zakonodavstvo u pripemi - ciljevi, nacrti pravnih akata.

4. Pojam i obuhvat acquis communtaire Neki brojčani pokazatelji (izvještaj iz 2009. godine): • Direktive i uredbe: na snazi 10,785 Izmjene i dopune - 10,014 ukupno čini 20,799 dokumenata. • Sporazumi, međunarodni ugovori i ostali pravni akti: 4,115 međunarodnih ugovora, 579 preporuka; 3,545 komunikacija; 51 bijela knjiga; 150 zelenih knjiga. Ukupno 8,440 dokumenata. • Presude Evropskog suda pravde 7,968, presude prvostepenih sudova 2,354, ukupno 10,322 presuda. Presude imaju značajan uticaj na razvoj regulatornog okvira. • Ukupno, Eur-Lex (baza podataka o pravnoj stečevini EU) broji 26,545 dokumenata podijeljenih u 20 dijelova što uz međunarodne ugovore daje broj od to 30,662 pravnih akata. • Acquis čine i standardi, što broj dokumenata diže na oko 80,000. • Procjena je da se broj akata uvećava po dinamici 15,000 godišnje.

5. Okolinski acquis Sadržaj okolinskog acquis (treba imati na umu ukupnost EU pravnog sistema i činjenicu da pojedini dokumenti obrađuju više oblasti): • Horizontalni sektor – 7 direktiva; • Kvalitet vazduha – 8 direktiva i 1 uredba; • Upravljanje otpadom – 12 direktiva i 1 uredba; • Kvalitet voda – 18 direktiva; • Zaštita prirode – 3 direktive i 2 uredbe; • Industrijska zagađenja – 9 direktiva i 3 uredbe; • Hemikalije – 5 direktive i 3 uredbe; • Buka – 3 direktiva; • EU sistem trgovine emisijama – 6 odluka, 4 direktive i 4 uredbi.

6. Djelovanje acquis unutar EU i prema “vani” Aproksimacija (približavanje) Jedinstvena obaveza članstva u Evropskoj Unijiznači da zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji moraju da usklade svoje nacionalne propise, pravila i procedure kako bi se obezbijedio/dao efekat čitavom korpusu propisa EU sadržanih u Acquis communautaire.

7. Proces približavanja – obaveze zemalja koje žele da se pridruže EU • Transpozicija– znači inkorporaciju duha i slova pravnih propisa EU u propisezemlje kandidata • Implementacija ili "praktična primjena” - znači da obezbijede institucije i budžeti neophodni za izvršavanje usklađenih propisa. • Izvršenje - znači da se obezbijede dovoljno jake kontrole i kazne kako bi se osiguralo da se propisi poštuju.

8. Proces približavanja – obaveze zemalja koje žele da se pridruže EU Sadržaj aproksimacije: • Približavanje pravnog sistema znači eliminaciju razlika iz pravnog sistema zemlje članice, koje negativno utiču na funkcionisanje zajedničkog tržišta te ustanovljavanje implementacionih i sprovedbenih mehanizama za puno funkcionisanje usklađenih propisa. • Brz napredak treba posebno da se ostvari u oblasti unutrašnjeg tržišta,konkurencije , zaštite radnika , zaštite životne sredine , zaštite potrošača, finansijske usluge i tehničkih pravila i standarda.

9. Proces približavanja – obaveze zemalja koje žele da se pridruže EU Metodologija i organizacija aproksimacije: • Svaka zemlja će odrediti prioritete i sam raspored poslova; • Utvrditi program aproksimacije; • Odrediti i ojačati infrastrukturu potrebnu za aproksimaciju; • Da bi se obezbijedili zajednički standardi u toku zakonodavnog procesa, trebalo bi da budu razrađene opšte smjernice u vezi zahtjeva za harmonizaciju propisa; • Usklađivanje propisa sa propisima EU podrazumjeva niz problemakoji mogu biti vezani za postojeće nacionalni pravni sistem, uključujući i sam nacionalni ustav Pripremiti “regulatory imapct assesment”: • Razmotriti mogućnosti podrške koje pruža EU i iskoristiti podršku na primjeren način. • Nosilac posla je nacionalna administracija – institucije sistema.

10. Proces približavanja – obaveze zemalja koje žele da se pridruže EU Obim aproksimacije • 10 zemalja koje su postale članice EU 2004, te Bugarska i Rumunija koje su se pridružile 2007. godine su usklađivale svoje propise podijeljeno u 31 poglavlje. • Hrvatska (zemlja pristupnica) te Island, Turska, Makedonija, Srbija i Crna Gora (zemlje kandidatkinje) pregovaraju o 35 poglavlja. • Životna sredina/okoliš/okolina jedno od podglavlja.

11. Proces približavanja – obaveze zemalja koje žele da se pridruže EU • TumačenjeEU propisa zahtijeva detaljnu analizu i poređenje sa dostupnim nacionalnim propisima , koje moze dovesti do sledećih zaključaka: • nacionalnipropisisu već u skladu sa EU propisima; • nacionalnipropisi regulišu oblast u pitanju , ali nisu kompatibilni sa propisima EU; • nacionalnipropisiuopšte ne regulišudatu oblast. • Poređenje- Harmonizacija sa propisima EU se mora procjenjivati na sveobuhvatnoj bazi, u svijetlu cijelog pravnog sistema, a ne jedne odredbe ili jednog zakona. Alati za to su u većini zemalja kandidata takozvane tabele usklađenosti, (ToC) uporedne tabela ili harmonogrami

12. Transpozicija EU propisa u nacionalne propise Šta obuhvata obaveza usaglašavanja? • Agenda 2000, Volume I, Communication: For a Stronger and Wider Union (za jaču i širu Uniju), DOC/97/6 od 15.07.1997. • Na osnovu načela sadržanih u Agendi 2000, svaka država mora da transponuje cjelokupan acquis communautaire u svoje nacionalne propise...

13. Transpozicija EU propisa u nacionalne propise Šta se transponuje a šta ne? • Najveći dio odredaba koje treba transponovati je sadržan u direktivama. • Tehničke standarde i kontrolu proizvoda, kontrolu aktivnosti ili procesa,zaštitu kvaliteta, procedure i procesna prava. • Pravila/Uredbe (regulations) su direktno obavezujuće za države članice i imaju primat nad bilo kojim nacionalnim propisima koji su u sukobu sa njima. Države su obavezne pripremiti strukture za implementaciju i pravnu zaštitu implementacije uredbi. Ne transponuju se. • Odluke se odnose na određene subjekte i direktno su obavezujuće za dati subjekt (instituciju). Ne transponuju se.

14. Transpozicija EU propisa u nacionalne propise Transponovanje direktiva – precizni zahtjevi: • sve definicije sadržane u direktivi; • granične vrijednosti emisija; • standardi kvaliteta (životne sredine); • obavezni zahtjevi u pogledu određenih postupaka (procjena uticaja na životnu sredinu); • testiranje i obaveze u pogledu obavještavanja (hemikalija); • dostavljanje izvještaja Evropskoj komisiji; • tehnički standardi definisani u aneksima i odlukama.

15. Transpozicija EU propisa u nacionalne propise Transponovanje direktiva – fleksibilni pristup: • postupci usvajanja; • javne debate; • informisanje javnosti; • nadgledanje i kontrola; • sprovođenje; • akcioni planovi kojima se postiže usaglašenost sa određenim standardom ili zahtjevom; • diskrecioni zahtjevi u procedurama; • izrada i implementacija planova.

16. Transpozicija EU propisa u nacionalne propise Opcije transponovanja: • U cjelosti usvojiti nove zakone i upravne mjere, zasnovane na relevantnim direktivama i modernim shvatanjima uprave i struke; ili • izmijeniti postojeće zakone i akte; ili • usvojiti ili izmijeniti jedan određeni zakon; ili • usvojiti, odnosno izmijeniti niz zakona i akata; ili • Transponovati nekoliko direktiva kroz jedan nacionalni zakon.

17. Transpozicija EU propisa u nacionalne propise Kako tumačiti direktivu: • Preambula; • Obrazloženje koje Evropska Komisija dostavlja uz prijedlog direktive; • Članovi: • izričite obaveze • fakultativne obaveze • diskrecioni tekst • ostali dijelovi teksta

18. Transpozicija propisa u nacionalno zakonodavstvo Treba imati na umu: • Cilj direktive; • Predmet regulisanja; • Suštinkse zahtjeve; • Sudsku praksu iz date oblasti. Država članica može biti kažnjena za kršenje direktive.

19. Bosna i Hercegovina u kontekstu pristupanja EU • Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i njenih članica i Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu ”SSP”) potpisan je 26.juna 2008. godine u Luksemburgu. Sporazum je mješovitog karaktera, i da bi stupio na snagu mora biti potvrđen odnosno ratifikovan u parlamentima svih država članica, Evropskom parlamentu i Parlamentarnoj skupštini BiH. • Na osnovu člana V. 3. (d) Ustava Bosne i Hercegovine i saglasnosti Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (Odluka PS BiH, broj 260/08 od 27. oktobra 2008. godine), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine je na 47. sjednici, održanoj 6. novembra 2008. godine, donijelo Odluku o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njenih država članica i Bosne i Hercegovine (Sl. glasnik BiH – Međunarodni Ugovori 10/08).

20. Bosna i Hercegovina u kontekstu pristupanja EU • Sporazum nije stupio na snagu. EU očekuje da BiH ispuni dodatne uslove (presuda “Sejdić – Finci” …); • Potpisivanjem Sporazuma, BiH je stekla status “potencijalne kandidatkinje” (ovaj status su stekle/sticale samo zemlje jugoistočne Evrope); • Na snazi je Prelazni sporazum (Interim Agreement); • Putem Evropskog partnerstva EU pruža smjernice vlastima Bosne i Hercegovine o reformskim prioritetima.

21. Bosna i Hercegovina u kontekstu pristupanja EU • Bosna i Hercegovina učestvuje u programu “Monitoring napretka transpozicije i implementacije okolinskih acquis”. • U pripremi je izvještaj za 2012. godinu – godina 7. za BiH (za neke zemlje ovo je godina 15.

22. Bosna i Hercegovina u kontekstu pristupanja EU Monitoring se vrši analizom stanja uz upotrebu: • Tabela usklađenosti (monitoring transpozicije) • Implementacionog upitnika (monitoring implementacije). Mehanizam sličan tabeli usklađenosti postoji i u pravu u BiH i koristi se za “interne” potrebe.

23. Bosna i Hercegovina u kontekstu pristupanja EU • Proces praćenja napretka transpozicije i implementacije vodi se u saradnji sa Evropskom Komisijom. • Inicijativa je na strani Evropske Komisije. • Postoji potreba da se koriste dobre usluge EC. • Mora se posvetiti dužna pažnja i mora se opredijeliti da praćenje stanja bude institucionalno uređeno unutar sistema u Bosni i Hercegovini.

24. Hvala na pažnji. Pitanja?