Produktivnost

1. Produktivnost

2. ProduktivnostSadržaj predavanja • Cilj i primena indikatora produktivnosti • Osnovni tipovi indikatora produktivnosti • Produktivnost rada • Dekompozicija ekonomskog rasta

3. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti • Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa • Produktivnost meri efikasnost proizvodnje • Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene

4. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti • Nivo vs dinamika produktivnosti • Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti • Indeks produktivnosti predstavlja odnos produktivnosti tekućeg perioda i produktivnosti baznog perioda

5. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti Svrhe merenja produktivnosti: • Nacionalne procene i međunarodna poređenja • Razumevanje dinamike životnog standarda stanovništva • Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti • Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje

6. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Produktivnost po delatnostima • Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputa • Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i višefaktoske indikatore produktivnosti • Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

7. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Jednofaktorski indikatori produktivnosti su: • Produktivnost rada • Produktivnost kapitala • Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje • Rad i kapital • Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS) • Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

8. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Najčešće korišćene mere produktivnosti su: • Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti • Produktivnost rada i kapitala • Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)

9. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiPrikaz osnovnih mera produktivnosti Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual 9

10. Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti • Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti • Nivo produktivnosti - vrednost autputa u posmatranom periodu stavlja se u odnos sa vrednošću inputa u tom istom periodu • Dinamika produktivnosti - indeks autputa se stavlja u odnos sa indeksom inputa (indeksi mogu biti lančani ili bazni, tj. u odnosu na prethodnu godinu ili u odnosu na neku referentnu godinu)

11. ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti • Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP) • Iako se u praksi retko koristi, neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju) • Zemlje sa značajnim učešćem osnovnih sredstava, čiji je vek trajanja kratak (npr. kompjuteri) − imaju značajno niži NDP od BDP-a, zbog visokih stopa amortizacije na osnovna sredstva

12. ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti • Ključni problem je usklađenost i uporedivost merenja amortizacije među različitim zemljama • U zemljama OECD-a, NDP u proseku čini 85% BDP-a (OECD, 2008) • Bruto nacionalni dohodak (BDP korigovan za neto primarne dohotke iz inostranstva) je takođe bolji agregat za izračunavanje produktivnosti od BDP-a

13. Produktivnost Produktivnost rada • Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa • Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada: • BDP po zaposlenom • BDP po času rada • Realne jedinične troškove rada • OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada • BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

14. Produktivnost Produktivnost rada • Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih • odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno) • časove rada ostvarene na dodatnom poslu • ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

15. Produktivnost Produktivnost rada • Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a • prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih • Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)

16. Produktivnost Produktivnost rada • Podaci o ostvarenim časovima rada prema nivou kvalifikacija ili nivou obrazovanja u najvećem broju zemalja nisu raspoloživi • Efekat koji rast kvalifikacija zaposlenih ima na rast autputa obuhvata se rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti, a ne putem radnog inputa • U većini zemalja, osnovni izvor podataka za časove rada je Anketa o radnoj snazi

17. Produktivnost Produktivnost radaGodišnjestope rasta BDP-a prema času rada u % Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

18. Produktivnost Produktivnost rada • U Koreji, Slovačkoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta produktivnosti od 1995-2011. je bila u proseku 3-4% • U većini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2% • Posle 2007. kao posledica finansijske krize stopa rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u većini OECD zemalja • Zemlje su se na različite načine prilagodile novonastaloj situaciji

19. Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a prema času rada u % • Irska, Estonija i Nemačka su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom • Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija nisu smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom, već broj zaposlenih • Na narednom grafikonu vidimo da nakon 2007. veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)

20. Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u % 2001-2007. 2007-2011.* * Ili poslednja dostupna godina Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012 20

21. ProduktivnostProduktivnost radaBrutodomaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u 2011* - u dolarima prema PPP u tekućim cenama GDP po času rada GNI po času rada * ili poslednja dostupna godina Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

22. Produktivnost Produktivnost rada • Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti • Izuzetak su Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u) • Švajcarska ima viši rang prema BND-u

23. Produktivnost Produktivnost rada Jedinični troškovi rada (JTR): • Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa • Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

24. ProduktivnostProduktivnost radaProduktivnost rada, naknade zaposlenima po času rada, JTR, za ukupnu ekonomiju, u stopama rasta (u %) Naknade zaposlenima po času rada Jedinični troškovi rada Produktivnost rada 24 * ili poslednja dostupna godina Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

25. Produktivnost Produktivnost rada • Tokom poslednjih 15 godina, G7 zemlje i prve članice EU su beležile rast produktivnosti, merenu JTR u odnosu na ostale zemlje • Veoma niske stope rasta JTR su postizane držanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj i Austriji • To nije bio slučaj sa Meksikom, Turskom, Estonijom, Islandom, Mađarskom i Norveškom • Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR

26. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Ekonomski rast se može povećati: • Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa • Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)

27. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente: • Doprinos koji potiče od rada • Doprinos koji potiče od kapitala • Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti

28. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta • Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala) • poboljšanje organizacije proizvodnje • zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju) • Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a

29. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rastaDekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP Multifaktorska produktivnost Radni input IKT kapital Ne-IKT kapital • ili poslednja dostupna godina, • Napomena: Zemlje su rangirane prema periodu 1995-2010. • Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

30. Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta • U periodu 2001-2007. rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP • U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a • Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-u • Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije, Kanade i Španije • Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Australija, Španija i Kanada

31. Rezultati i komentari iz publikacijeOECD Compendium of Productivity Indicators iz 2013. godine • Šta se može reći o dugoročnom trendu produktivnosti i konkurentnosti? • Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na produktivnost? Teme o kojima se govori su: • Produktivnost kao ključni pokretač ekonomskog rasta i konvergencije • Rad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rasta • Uloga pojedinačnih industrija • Produktivnost, trgovina i međunarodna konkurentnost • Produktivnost rada – trend vs. ciklus

32. Prosečan godišnji doprinos rastu BDP-a per capita, 1995-2012. • Potvrđeno je da je produktivnost osnovni pokretač rasta

33. Doprinos rastu BDP-a u %, SAD

34. Doprinos rastu BDP-a u %, Nemačka

35. Godišnji doprinos rastu dodate vrednosti po radnom času u realnom sektoru u procentnim poenima, 2001-2012.Najviše su doprinosile proizvodnja i tržišne usluge

36. Bazni indeks, 1998=100, Nemačka Održavanje niskih JTR pomaže da se poboljša međunarodna konkurentnost

37. Bazni indeksi, 1998=100, Italija

38. Rast BDP-a po času rada u % u Francuskoj i Velikoj Britaniji Negativan trend produktivnosti rada je prethodio ekonomskoj krizi

39. Francuska, godišnje stope rasta u % To se odrazilo na nisku i opadajuću rast IKT kapitala

40. Godišnje stope rasta u %, Velika Britanija Odrazilo se i na nisku i opadajuću MFP