СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

1. Проф. Мирослав Маркићевић СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

2. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

3. Полна структура • Спада у биолошке структуре • Полнаструктураје однос између броја мушког и женског становништва. Разлика између броја мушкараца и жена настаје већ приликом рађања. Просечно се на 100 девојчица рађа 104-107 дечака, али се тај однос брзо уравнотежи због већег морталитета мушке деце. • После педесете године старости расте број жена због израженијег морталитета мушкараца. • Знатнија неравнотежа може да настане због већег досељавања мушкараца у области колонизације, рударске басене, центре црне металургије... • Најзначајнији узрок несразмере у полној структури јесу ратови где страда више мушкараца. У првим годинама после Другог светског рата у Европи је било 52% жена и 48% мушкараца, а у Русији чак 1.243 жене према 1.000 мушкараца. • Географске целине где је изразито врећи број жена захватио је процес феминизације, а тамо где је знатно већи број мушкараца, процес маскулинизације.

4. Старосна структура Старосна структура становништва представља пропорционално учешће појединих старосних група у укупном становништву. Основне старосне групе су: • младо становништво (0-19 година); • зрело становништво (20-59 година); • старо становништво (преко 60 година). Важни показатељи старости неке популације су број и проценат становништва у појединим старосним групама, као и однос између броја младих и старих. На демографско стање и перспективе указује просечна старост(средњи број година живота становништва у тренутку пописа) и просечно трајање живота становништва (средња година смрти). Најмађа европска популација је у Албанији и областима суседних држава које су насељене албанским становништвом.

6. Полна и старосна структура Полна и старосна структура становништва графички се приказује помоћу полно-старосних пирамида.Типови ПСП: • Прогресивна • Стационарна • Регресивна • Тип „обрнуте кишне капи“

8. Расна структура Расна структурастановништва резултат је разлика првенствено у боји коже, а потом у облику лобање, очију и носа, висини тела, типу косе... Распоред раса на Земљи темељно је промењен током колонијализма. Данас је прихваћена подела на следеће расе:

9. Расна структура светског становништва

10. Шта знате о расизму и расној дисктиминацији?

11. Етничка структура • Етничка структурастановништва обухвата националну, верску и језичку структуру. • Порекло, сличан језик и друге заједничке колективне особине били су основа за формирање породица народа, из којих су се касније гранале велике народносне групе. У Европи три највеће народносне групе су Словени, Германи и Романи.

12. Народи Европе

13. Подела држава према националној структури

14. Језик • Важан елемент етничке и националне припадности је језик. Лингвисти сматрају да се у свету говори готово 3.000 језика, али многи од њих нестају. • У неким државама је у званичној употреби више језика (Швајцарска, Белгија, Канада). • Постоје језици који се користе у више држава и њихов светски ареал далеко надмашује изворно језичко подручје. • Шпанским се изван Шпаније говори у већем делу Латинске Америке, на југу САД и у деловима Африке; • португалским изван Португалије још у Бразилу и неким афричким државама; • француским изван Француске у деловима Швајцарске, белгијској Валонији, канадском Квебеку, бившим и садашњим прекоморским поседима; • туркофонска област простире се од источног Медитерана до западних области Кине; • руски се задржао у читавом постсовјетском простору.

16. Религије • Унеким деловима тропске Африке задржале старе религије (анимизам, тотемизам), али већина светског становништва верује у једног (монотеизам) или више богова (политеизам). Најстарије и географски најраспрострањеније светске религије су: • Јудаизам – настао је у 2. миленијуму п.н.е. и исповеда га око 14 милиона Јевреја у Израелу и широм света; • Хиндуизам – пореклом је из јужне Азије и настао је у 1. миленијуму п.н.е. првобитно као брахманизам; политеистичка је религија, са приближно 800 милиона припадника; • Будизам – настало је у 5. веку п.н.е. у северној Индији као супротност брахманизму; почетком нове ере дели се на различите гране које су заступљене у источној Индији, Индокини, Кини, Корејском полуострву, Монголији, Јапану; има 450 милона верника;

17. Религије • Конфучијанство – настало је у 5. веку п.н.е. у Кини, одакле се проширило на Корејско полуострво; заснивало се на философско-етичком учењу Конфучија; има 6-7 милиона следбеника; • Хришћанство – настало је у 1. веку н.е. у Палестини и засновано је на вери у Исуса Христоса – сина Божијег; процењује се да хришћанству данас припада око 2 милијарде људи; од 5. века почињу гранања, од којих је најзначајнија подела из 11. века на римо-католичанство и православље; • Православљу припада 10% хришћана; децентрализовано је и састоји се од 16 самосталних (аутокефалних) цркава; „прва међу једнакима“ је Васељенска патријаршија у Цариграду, а највише верника има Руска православна црква; православље се простире у највећем делу Русије, у источној и југоисточној Европи, те делимично у Африци и западној Азији; • Римокатоличанствосе постепено одваја после пада Западног римског царства крајем 4. века, а потпуно од 1054. године; централизовано је и предводи га Папа, са седиштем у Ватикану; припада му 60% хришћана, углавном у западној и централној Европи, а са колонијализмом се проширило на Латинску Америку;;

18. Религије • Протестантизам се развио из римокатоличанства као резултат процеса реформације у 16. веку; прво је захватио Немачку и Швајцарску, а потом се у различитим видовима (англиканци, евангелисти, калвинисти, баптисти...) проширио на Енглеску, Скандинавско полуострво, Северну Америку, Аустралију; данас 30% хришћана су протестанти;

19. Религије • Ислам је настао у 7. веку на Арабијском полуострву као учење Мухамеда, Алаховог пророка; брзо се проширио дуж медитеранског приобаља Африке, те на западну и централну Азију; на Балканско полуострво дошао је са експанзијом Отоманске империје; у свету је данас заступљен од западне Африке до Индонезије и од југоисточне Африке до Казахстана; од 1,3 милијарде исламских верника, 10% су шиити (Иран, делови Арабијског полуострва, јужне области Ирака...) и 90% сунити (остали исламски верници, међу којима и балкански муслимани). • Атеизам (неверовање у Бога) – у Чешкој 80% становништва не жели да се религиозно определи или се изјашњава као атеисти (само 11% се изјаснило као римокатолици или протестанти). Холандија има више од 40% атеиста, а мање од 20% становништва се изјаснило да редовно одлази у цркву. У Немачкој и Француској више од 30% становништва се не изјашњава као верници.

20. Географски размештај светских религија

21. Економске структуре Основна подела према економско-демографским критеријумима јесте према активности – на активно и неактивно становништво. • Активнопредставља понуду радне снаге, тј. запослене, али и незапослене одређене старости који траже посао. • Неактивносе дели на: • лица са личним приходом(пензионери, примаоци социјалне помоћи) и • издржавана лица(домаћице, деца, ученици, студенти, неспособни за рад).

22. Економске структуре • Према секторима делатности:

23. Образовна структура • Образовна структурастановништва није уједначена у свим регионима и државама света. • Степен писмености је њен основни показатељ. Англоамерика, Аустралија, Русија и већина земаља Европе су готово искорениле неписменост и у њима је основношколско образовање законска обавеза. • У Африци је и даље висок проценат неписмених (Нигер 86%, Буркина Фасо 81%, Мали 70%...). • Економски и научни развој допринели су појави нових облика писмености – технолошке и информатичке. Брзе друштвене промене савременог света не допуштају да се остане на једном стеченој школској спреми и нивоу знања, већ захтевају перманентно образовање.

25. Крај предавања. Хвала на пажњи! ww.animationfactory.com