УВОД

1. СОЦИО-ИСКУСТВЕНИ ИЗВОРИ АУТОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ ОМЛАДИНЕ У ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ(Проф. др Радован Чокорило, Факултет спорта и физичког васпитања Нови Сад)

2. УВОД • Аутократија (грч. аутос – сам; кратео – владам) = самовладање и безгранична власт појединца. • У политичком смислу, аутократија означава апсолутизам и као антипод демократији спомиње се у негативном контексту. • Самосавладавање у етичком смислу пак представља човјекову врлину. • Историјска перспектива: • Деспотија и тиранијаустаром и средњем вијеку (мале државе попут полиса или цивитаса) – • велике робовласничкеимперије:Кина и Месопотанија, Египат и Римско царство. • Апсолутне монархије – у раздобљу касног феудализмау Европи. • Диктатуре – сматрају се као најтипичнији случајеви аутократије.

3. Харизматски тип власти – посебан облик аутократије (Макс Вебер). • Настаје у доба великих криза а обељежава га "харизматских вођа“: • личности са специфичном обдареношћу која се сматра натприродном. • обоготворење личности вође претворено у легенду и мит. • Вођа најчешће сам одлучује а његова воља поставља се као највиши разлог изнад којег нема даљег критеријума. • Mодернo значење ријечи аутократ је персонификација Руског Цара који је у Царској Русији сматрао Москву као „Трећи Рим“ (одмах посље Константинопоља и Рима) „Император и Самодържец Всеруски“.

4. аутократија и тоталитаризам нису исти појмови. • аутократија – облик класичне владавине у коме аутократа не угрожава приватни живот грађана. • тоталитарна друштва – уништавају приватну сферу и заводе општу контролу – (комунизам – Стаљин, Броз, Чаушеску). • Аутократија – заодјевена у демократско рухо у савременим империјалним силама. • Аутократија у малим социјалним групама – у породици, школи, фирми, вршњачким групама итд., • клониране аутократе, „мали диктатори“ и „тирани“ који злостављају, понижавају и вријеђају достојанство човјека.

5. вријеме великих криза намеће оријентацију на аутократско владање. • Стога се познати обрасци понашања и особине личности с негативном конотацијом у стабилним демократским временима морају другачије посматрати и дефинисати у кризним временима. • У том смислу конформизам, послушност и покорност, као обрасци који одржавају расподјелу моћи у међуљудским односима и имају координацијску улогу, често су добровољно прихваћени за вријеме кризе.

6. Ауторитарност, догматизам и макијавелизам као особине личности односно вриједносне оријентације, значајно утичу на формирање и функционисање аутократског владања у кризној ситуацији. • Ауторитарност код нас има своје традиционално извориште у снажној хијерархијској организованости породичног и школског живота, а посебно у ратничкој војно-полицијској субординираности. • У кризној ситуацији она се често доживљава као нешто пожељно и неминовно. • Догматизаму кризној ситуацији је више основа за групну солидарност и кохезивност, него што потенцијално може утицати на антагонизам и дезинтеграцију групе. • Субмисивна и једносмјерна идентификација с ауторитетом односно његовим схватањем као вриједним и цијењеним, утиче на економичност размишљања и штеди трошење енергије.

7. Макијавелизам као начин остваривања циљева, посебно оних који су општег карактера (преживљавање, опстанак државе и народа), користи образац да је свако средство оправдано ако је ефикасно не узимајући у обзир етичке конотације. • Нећемо бранити а ни оспоравати вриједност аутократског начина владавине у кризним ситуацијама. • Задовољићемо се констатацијом да овај облик владавине јесте неминован производ кризних друштвено-историјских околности и да га револуционарно и ратно искуство на неки начин оправдавају. • Остаје отворено питање критичког става о аутократији у просперитетном и стабилном времену, о томе није ријеч у овом раду.

8. МЕТОДОЛОШКА ПРОЦЕДУРА ИЗВОРИ АУТОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ: • пол, • социјално поријекло, • општи школски успјех, • школска спрема оца, • школска спрема мајке, • материјални услови, • националност, • вјероисповијест, • извор религиозности, • чланство у политичким странкама и • временска перспектива.

9. УЗОРАК • 252 средњошколца из Мостара непосредно пред почетак и • 252 средњошколца из Требиња по окончању грађанског рата у Херцеговини.

10. ИНСТРУМЕНТИ • упитник о ставовима испитаника и • Ликертова скала аутократске оријентације. • Скала је конструисана на основу ширег одређења аутократије као владавине појединца и његових поданика, јаке централизације, те снажне војске и полиције, као атрибута апсолутистичке моћи властодршца. • Репрезентативне тврдње су: • Државом треба управљати један владар који има сву власт у својим рукама. • Власт у држави треба да штити јака државна полиција.

11. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА • Табеле од 1 до 11 приказују резултате укрштања појединих психолошких индикатора са анксиозношћу омладине. • За сваку табелу израчунати су статистички партаметри 2-тест и коефицијент контигенције (С).

12. Табела 1. Пол и аутократија

13. Табела 2. Социјално поријекло и аутократија

14. Табела 3. Општишколскиуспјех и аутократија

15. Табела 4. Национална припадност и аутократија

16. Табела 5. Вјероисповијест и аутократија

17. Табела 6. Извор религиозности и аутократија

18. Табела 7. Вријеме и аутократија

19. Табела 8. ЗАКЉУЧАК

20. ОТВОРЕНА ПИТАЊА АУТОКРАТИЈА (КРИЗА – СТАБИЛНОСТ) • АУТОРИТАРНОСТ • ДОГМАТИЗАМ • МАКИЈАВЕЛИЗАМ • КОНФОРМИЗАМ • ПОСЛУШНОСТ • ПОКОРНОСТ КРИТИЧКА СВИЈЕСТ О АУТОКРАТИЈИ • У САВРЕМЕНИМ ПОЛИТИЧКИМ СИСТЕМИМА • У МАЛИМ СОЦИЈАЛНИМ ГРУПАМА • ПОРОДИЦА • ШКОЛА • ФИРМА • СПОРТСКА ГРУПА • ДИРЕКТОР И ТРЕНЕР КАО ДИКТАТОРИ

21. ПСИХОЛОШКИ ИНДИКАТОРИ АНКСИОЗНОСТИ ОМЛАДИНЕ У ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ (Проф. др Радован Чокорило, Факултет спорта и физичког васпитања Нови Сад)

22. УВОД • За анксиозност (лат. angere – стегнути; anexietas – брига, неспокојство) у нашем језику користе се термини: стрепња, унутрашња тјескоба, врста ирационалног и неодређеног страха, забринутост, напетост. • Анксиозност се сматра најстаријом човјековом емоцијом, дијелом генетски условљеном. • Јавља се као структурална особина личности или само као пролазно стање везано за одређену ситуацију.

23. У психологији се истражују двије врсте анксиозности: когнитивна и соматска анксиозност, без обзира на то да ли се ради о анксиозности као особини личности или о пролазном стању ситуационе анксиозности. • Мада су ове двије компоненте различитих антецендентних услова и мада се различито испољавају, оне су неоспорно међусобно повезане. • Соматска анксиозност садржи индикаторе аутономног узбуђења као што су убрзан рад срца, убрзано дисање, знојење руку, напетост и бол у мишићима и сл. Ово стање се субјективно доживљава као напетост, безвољност, апатичност, умор…. • Когнитивна анксиозност узрокована је унутрашњим менталним стимулацијама, а испољава се забринутошћу и стрепњом за исход неког догађаја и посљедицама које неуспјех може имати за човјека.

24. Човјек се не плаши свих ствари и ситуација, већ се његов страх ограничава на одређене предмете, људе и догађаје. • Вријеме у ком смо истраживали анксиозност по много чему је било специфично. • Генерално посматрано, вријеме кризе карактерише дуготрајна стресна ситуација која производи и индукује исто тако дуготрајну анксиозну реакцију.

25. МЕТОДОЛОШКА ПРОЦЕДУРА ИНДИКАТОРИ • став о ефикасности политичких странака, • спремност омладине на ангажовање, • Став о политици, • тест интелигенције и • тест неуротичности. УЗОРАК • 252 средњошколца из Мостара непосредно пред почетак и 252 средњошколца из Требиња по окончању грађанског рата у Херцеговини.

26. ИНСТРУМЕНТИ • упитник о ставовима ученика, • тест интелигенције (Бујас-Пец), • тест неуротичности (MMQ1) и • скала неуротичности Ликертов типа. • У складу са превладавајућим теоријским одређењем анксиозности као унутрашњој безразложној стрепњи, тјескоби неодређеном страху за скалу анксиозности сачинили смо тврдње које презентују такве ситуације: • Човјек је данас тако престрашен да стално осјећа бојазан и стрепњу; • Данас се ниједан човјек не осјећа сигурно и сл.

27. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА • Табеле од 1 до 4 приказују резултате укрштања појединих психолошких индикатора са анксиозношћу омладине. • За сваку табелу израчунати су статистички партаметри 2-тест и коефицијент контигенције (С).

28. Табела 1. Став о акционој ефикасности политичких странака и анксиозност

29. Табела 2. Спремност омладине на ангажовање и анксиозност

30. Табела 3. Став о аполитичности омладине и анксиозност

31. Табела 4. Коефицијент интелигенције и анксиозност

32. Табела 5. Неуротичност и анксиозност

33. Табела 6. ЗАКЉУЧАК

34. ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ • ДУГОТРАЈНА СТРЕСНА СИТУАЦИЈА • ДУГОТРАЈНА АНКСИОЗНА РЕАКЦИЈА • УЗБУЂЕНОСТ • ТРЕМА • ЗАБРИНУТОСТ • СТРЕПЊА • УНУТРАШЊА ТЈЕСКОБА • НАПЕТОСТ