Е.Фром: Здраво друштво Путеви ка здрављу

1. Е.Фром: Здраво друштвоПутеви ка здрављу Тражење путева ка друштвеној нормалности: спознавање правог узрока, како би се његовим „лечењем“ нашао пут ка здрављу. Расправа о разним могућностима практичних промена у економској, политичкој и културној организацији, будући да лечење друштвене патологије следи принципе лечења индивидуалне патологије. Тежња ка менталном здрављу, срећи, хармонији, љубaви, продуктивности – својствена сваком људском бићу које није рођено као ментални или морални идиот. Какво друштво одговара том циљу менталног здравља? Каква би требало да буде његова структура?

2. Економски преображај:Социјализам као проблем • Тражењеразлишитих одговора на проблем друштвених ненормалности (од тоталитарног у виду фашизма и стаљинизма, преко суперкапитализма). • Маркси рани социјалисти нуде решење кроз фундаменталну реорганизацију економског и друштвеног система. Стварање поретка у коме се људска солидарност, разум и продуктивност подстичу, а не осакаћују. • Практични резултати разочаравајући: револуцијом подруштвљена средства за производњу и планска економија у Русији нису створиле слободно и неотуђено друштво; такво друштво није настало ни мирним покушајима лабуристичке владе у Британији. • Стална тежња (и немогућност) успостављања политичке демократије, али пре свега - људског друштва.

3. Принципи хуманистичког социјализма • Циљеви социјализма одређују се адекватније - превазилазећи право својине и чисто економских фактора. • Овеновци, синдикалисти, анархисти и цеховски синдикалисти: циљ јесте индустријска организација у којој је сваки радни човек активни и одговорни учесник, рад привлачан и садржајан, а капитал не упошљава рад, већ рад капитал(утопија!? ) • Политичка слобода, сама по себи, увек је илузорна, а болест цивилизације није материјално сиромаштво већ нестајање духа слободе и самопоуздања. • Стварна слобода, која је циљ новог социјализма, осигураће слободу акције иимунитет од економске беде, третирајући човека као ЉУДСКО БИЋЕ, а не као проблем или као бога.(КОЛ)

4. Социјално-психолошки приговори • Собзиром на природу рада и природу човека - постоје ли реалне могућности за остварење хуманистичког социјализма? • Да ли је циљ (и да ли је могуће?) да радпостане све мање значајан и све више механизован? • Човек није урођено лењ јер лењост није нормална појава, већ симптом менталне патологије. Отуђени рад рађа аверзију, па је лењост симптом патолошких услова живота. • Шта је мотивација за рад: новац (страх од глади), престиж, положај и моћ, задовољство? • Мада већина људи не налази задовољство у свом раду, у човеку ипак постоји тежња да троши енергију на нешто садржајно, да се при том осећа освежено и спремно прихвата рационални ауторитет, ако оно што ради има неког смисла.

5. Фром истиче разлику између онога што људи свесно мисле о свом задовољству радом и онога што осећају несвесно. • Више од половине испитаника свесно је незадовољно својим радом, али на шта указују симптоми високог притиска, нервне напетости и несанице који су учестали код већине руководилаца (који су се изјаснили као задовољни својим радом)?! • Без обзира на примања, човек је и даље само ДОДАТАК ОРГАНИЗАЦИЈИ. Резултат – отуђени рад. • Независност, рад за себе, задовољство независне економске егзистенције, које су осећали слободни предузетници,ретко је достижно, али потребно је тежити му. • Важност разликовања техничког од друштвеног аспекта радне ситуације.

6. Интересовање и учестовање као мотивација • Рад који је привлачан (у техничком смислу) увек је условљен и друштвеним аспектом, зато и неинтересантан рад друштвени аспект може учинити садржајним и привлачним. • Истраживања индустријске психологије показују да ниска продуктивност није првенствено проузрокована монотоним радом, већ отуђењем радника од целокупне друштвене ситуације (E.Мајо). • Воља за радом узрокована је и друштвеном атмосфером („психолошка клима“ међу људима). • Заједница рада(комунални покрет) и нужност заједничке основе, заједничке етике (они са одређенијом приватном етиком немају право да наруше слободу других). • У заједници рада акценат није на заједничком стицању, већ на заједничком раду, у амосфери поверења, за колективна и лична достигнућа

7. Императив није ни већа продуктивност, ни веће наднице, већ нови начин живота, изграђен на следећим принципима: • за живот достојан човека, мора се учествовати у целокупном учинку рада; • свако мора бити способан да се образује; • свако мора да улаже заједнички напор у професионалној групи, пропорционално свом узрасту; • свако мора да се односи активно према целом свету. • Генерална скупштина, као везник централизације и децентрализације, једногласно бира шефа заједнице, (извршна власт) и чланове генералног савета (саветодавна функција), у оквиру кога је и савет дирекције. • Циљ заједнице рада: нови начин живота и потпуни развитак човека.

8. Питања?

9. Хвала на пажњи!