Delikti

1. Delikti Kao izvor obligacija (delicta privata)

2. Nedozvoljene radnje • Delicta publica (crimina) • Delicta privata

3. Delicta publica, crimina • U Digestama, knjige 47 (delimično) i 48 – Libri terribiles • parricidium, ambitus, adulterium, stuprum, falsum, repetundae, crimen laesae maiestatis, sacrilegium...... • Regulisani zakonima iz vremena republike i principata ( naročito u vreme Sule i Oktavijana Augusta (npr. lex Cornelia de sicariis et veneficis, Lex Iulia repetundarum, Lex Iulia de ambitu etc.)

4. Zakon XII tablica, osma tablica posvećena deliktima • 1. a. – QUI MALUM CARMEN INCANTASSIT . . – (Plin., N.H., 28, 2, 10-17). • 2. – SI MEMBRUM RUP<S>IT, NI CUM EO PACIT, TALIO ESTO (Fest. L. 363 ; Gell., 20, 1, 14 ; Gaius, 3, 223 ; Paul., Sent., 5, 4, 6 ; Prisc., Inst. gramm., 6, 13, 69). • 10. – Qui aedes acervumve frumenti iuxta domum positum combusserit, vinctus verberatus igni necari (XII tab.)..... • 12. – SI NOX FURTUM FAXSIT, SI IM OCCISIT, IURE CAESUS ESTO (Macr., Sat., 1, 4, 19 ; Gell., 8, 1 ; 20, 1, 7). • 15. a. – Concepti et oblati (furti) poena ex lege XII tab. tripli est  (Gaius, 3, 191 ; Cf. Gaius 3, 186. 187).

5. 21. – PATRONUS SI CLIENTI FRAUDEM FECERIT, SACER ESTO (Serv., ad Aen., 6, 609). • 22. – QUI SE SIERIT TESTARIER LIBRIPENSVE FUERIT, NI TESTIMONIUM FATIATUR. INPROBUS INTESTABILISQUE ESTO (Gell., 15, 13, 10 ; 7, 7, 2. 3). • 23. – ex XII tab. – si nunc quoque – qui falsum testimonium dixisse convictus esset, e saxo Tarpeio deiceretur  (Gell., 20, 1, 53).

6. Javni i privatni delikti nisu jasno razdvojeni • Kazne za delikte: • Smrtna kazna (spaljivanjem, bacanjem s Tarpejske stene.....) • Sakralne kazne (sacer esto) • Proterivanje (aquae et ignis interdictio) • Šibanje (verberatio) • Gubitak časti (Improbatus, intestabilis esto) • Talion • Novčana kazna (dobrovoljna, zakonska kompozicija)

7. Delicta privata • Izvor obligacija (ex contractu, ex delicto) • Civilni delikti (iniuria, furtum, damnum iniuria datum, rapina) • Pretorski delikti (metus, dolus, fraus creditorum) • Privatni postupak (ordo iudiciorum privatorum) • ALI TUŽBE IMAJU PENALNI (KAZNENI) KARAKTER

8. RAZLIKE IZMEĐU KONTRAKTNIH I DELIKTNIH OBLIGACIJA • 1) Za kontrakte odgovorna lica koja imaju poslovnu sposobnost • Za delikte odgovaraju lica koja nemaju poslovnu pa čak ni pravnu sposobnost (robovi, životinje) – noksalna odgovornost • 2) Kod povrede kontrakata nastaje obaveza naknade štete, a kod delikata jeobaveza plaćanje kazne • 3) Tužbe iz kontrakata su reipersekutorne, a tužbe iz delikata su penalne

9. 4) Kontraktne obligacije se ne gase smrću (osim kontakata intuitu personae), a deliktne obligacije se gase (pasivna nenasledivost). • 5) Kontraktne obligacije se gase gubitkom statusa (capitis deminutio), dok se deliktne obligacije ne gase nego se pretvaraju u noksalne (noxa caput sequitur). • 6) Deliktne obligacije se gase neformalnim paktom, dok je za kontraktne obligacije bio neophodan (u načelu) contrarius actus.

10. 7) Kumulativna odgovornost kod deliktnih obligacija, kod kontraktnih obligacija je podeljena ili solidarna odgovornost (elektivna solidarnost). • 8) Kontrakti regulisani dispozitivnim normama, a delikti imperativnim normama (ius cogens). • 9) Odgovornost za treća lica kod kontrakata (culpa in eligendo), kod delikata samo lična odgovornost (ili noksalna odgovornost).

11. INIURIA ZAKONA XII TABLICA • 2. – SI MEMBRUM RUP<S>IT, NI CUM EO PACIT, TALIO ESTO (Fest. L. 363 ; Gell., 20, 1, 14 ; Gaius, 3, 223 ; Paul., Sent., 5, 4, 6 ; Prisc., Inst. gramm., 6, 13, 69). • 3. – MANU FUSTIVE SI OS FREGIT LIBERO, CCC, SI SERVO, CL POENAM SUBITO (Paul., Coll., 2, 5, 5 ; Gaius, 3, 223 ; Gell., 20, 1, 32). • 4. – SI INIURIAM FAXSIT, VIGINTI QUINQUE POENAE SUNTO (Gaius, 3, 220. 223 ; Gell., 20, 1, 12).

12. Pretor • Edikti • Actio iniuriarum aestimatoria

13. Iniuria u klasičnom pravu • D.47.10.1.1-2 (ULPIANUS libro quinquagensimo sexto ad edictum): • Iniuriam autem fieri Labeo ait aut re aut verbis: re, quotiens manus inferuntur: verbis autem, quotiens non manus inferuntur, convicium fit: omnemque iniuriam aut in corpus inferri aut ad dignitatem aut ad infamiam pertinere: in corpus fit, cum quis pulsatur: ad dignitatem, cum comes matronae abducitur: ad infamiam, cum pudicitia adtemptatur. • (Labeon kaže da injurija postoji ili delom ili rečima: delom kada se nanosi rukom, a rečima kada se ne nanosi rukom, već se dovikuju pogrdne reči (convicium). (2) A injurija se ili nanosi telu ili se njome pogađa dostojanstvo ili moral: ona je protiv tela ako nekoga istuku, protiv dostojanstva ako odvedu pratioca matrone, protiv morala, ako se sastoji u napadu na nečiji ugled (poštenje, dobar glas).

14. Krivični zakonik • Teška telesna povreda • Član 121 • (1) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. • Laka telesna povreda • Član 122 • (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. • Krivična dela protiv časti i ugleda • Član 170Uvreda • (1) Ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.

15. ANIMUS INIURIANDI • D.47.10.3.1-2 (ULPIANUS libro quinquagensimo sexto ad edictum): • Jasno je da ima nekih lica koje ne mogu učiniti injuriju, na primer, duševno oboleli i maloletnik koji nije odgovoran za dolus, jer oni mogu pretrpeti injuriju, ali je ne mogu učiniti. Budući da se injurija sastoji u nameri počinioca, treba u skladu s tim reći da se ne može smatrati da su navedeni počinili injuriju, bilo da nekoga udare, bilo da mu nešto uvredljivo kažu. Zbog toga injuriju može pretrpeti i onaj ko je ne oseća (razume), ali je učiniti može samo onaj ko zna da to čini, makar i ne znao kome je čini).

16. Justinianus, Institutiones, 4.4.10: • In summa sciendum est de omni iniuria eum, qui passus est, posse vel criminaliter agere vel civiliter. Et si quidem civiliter agatur, aestimatione facta secundum quod dictum est poena imponitur. Sin autem criminaliter, officio iudicis extraordinaria poena reo irrogatur: • (U celini uzevši, treba onaj ko je pretrpeo injuriju da zna da se za svaku može voditi ili krivični ili građanski postupak. Ako se vodi građanski postupak, pošto se ustanovi visina, kazna se određuje kako je već rečeno. Ako se vodi krivični postupak, po službenoj dužnosti sudije, onda se određuje ekstraordinarna kazna:

17. FURTUM • 12. – SI NOX FURTUM FAXSIT, SI IM OCCISIT, IURE CAESUS ESTO (Macr., Sat., 1, 4, 19 ; Gell., 8, 1 ; 20, 1, 7). • 13. – LUCI . . . SI SE TELO DEFENDIT, . . . ENDOQUE PLORATO (Cic., p. Tull., 20, 47 ; 21, 50 ; Prisc., Inst. gramm., 6, 18, 93 ; Gai., ad ed., D., 47, 2, 55, 2 ; D., 9, 2, 4, 1 ; Gell., 11, 18, 6. 7 ; Cic., p. Mil., 3, 9 ; Ulp., ad ed., Coll., 7, 3, 2). • 14. – Ex ceteris – manifestis furibus liberos verberari addicique iusserunt (Xviri) ei, cui furtum factum esset – ; servos – verberibus affici et e saxo praecipitari ; sed pueros impuberes praetoris arbitratu verberari voluerunt noxiamque – sarciri (Gell., 11, 18, 8 ; Cf. Gaius, 3, 189 ; Gell., 20, 1, 7). • 15. a. – Concepti et oblati (furti) poena ex lege XII tab. tripli est  (Gaius, 3, 191 ; Cf. Gaius 3, 186. 187). • 15. b. – . . . LANCE ET LICIO . . . (Fest., P. 117 ; Gaius, 3, 192 ; Gell., 11, 18, 9 ; 16, 10, 8). • 16. – SI ADORAT FURTO, QUOD NEC MANIFESTUM ERIT – , [DUPLIONE DAMNUM DECIDITO] (Fest. F. 162 ; Gaius, 3, 190 ; Gell., 11, 18, 15 ; Fest., P. 19). • 17. – Furtivam (rem) lex XII tab. usucapi prohibet – (Gaius, 2, 45 ; Cf. Gaius, 2, 49 ; Iust., Inst., 2, 6, 2 ; D., 41, 3, 33 pr.).

18. Furtum - manifestum, nec manifestum, conceptum, oblatum • Gaius, Institutiones, 3.183-192: • Servije Sulpicije i Masurije Sabin pravili su razliku između četiri vrste krađe: uhvaćena na delu (furtum manifestum) i neuhvaćena (furtum nec manifestum), držanje ukradene stvari (furtum conceptum) i podmetanje ukradene stvari (furtum oblatum). Labeon je razlikovao dve vrste: uhvaćenu na delu i neuhvaćenu.....186. Držanje ukradene stvari (furtum conceptum) je slučaj kada se u prisustvu svedoka traži i nađe kod nekoga ukradena stvar. Protiv takvog lica, makar da on nije lopov, daje se posebna tužba koja se zove actio (furti) concepti. 187. Furtum oblatum (podmetanje ukradene stvari) postoji kada ti je neko dao stvar i ona bude kod tebe pronađena, a tebi je data sa željom da kod tebe bude pronađena, a ne kod onoga koji ti je dao. Otuda tebi, kod koga je stvar pronađena, pripada pravo na tužbu protiv onoga koji ti je podmetnuo, makar on i ne bio lopov, i ova tužba se zove oblati. 188. Postoji takođe i actio furti prohibiti protiv lica koje spreči da se kod njega traži ukradena stvar.

19. Kazne • 189. Zakon dvanaest tablica je previđao smrtnu kaznu za krađu uhvaćenu na delu. Slobodan čovek je najpre batinan i zatim dosuđivan onome koga je pokrao. Stari pisci se nisu slagali u tome da li je on postajao rob putem adikcije ili je dedeljivan na osnovu adjudikacije. Rob je takođe bio batinan, a zatim pogubljivan. Međutim, kasnije je ublažena surovost kazne, te je krađa koju izvrši bilo rob bilo slobodan čovek kažnjavana četvorostrukom naknadom putem tužbe koju je ustanovio pretor u svom ediktu. 190. Furtum nec manifestum je Zakon dvanaest tablica kažnjavao dvostrukom naknadom, a istu kaznu je zadržao i pretor. 191. Za nalaz i podmetanje kradene stvari kazna je prema Zakonu dvanaest tablica bila trostruka, istu kaznu i pretor upotrebljava. 192. Actio furti prohibiti kojom se traži četvorostruka vrednost, uveo je pretorov edikt. Zakon dvanaest tablica nije predviđao nikakvu kaznu po ovom osnovu. On je jedino predviđao da onaj koji vrši pretraživanje bude go, opasan pojasom, i da nosi jednu činiju (perquistio lance et lici)o: ako tako nešto pronađe, Zakon dvanaest tablica naređuje da se postupa kao da je to furtum manifestum.)

20. Široka definicija u klasičnom pravu • D.47.2.1.3 (PAULUS libro trigensimo nono ad edictum): • Furtum est contrectatio rei fraudulosa lucri faciendi gratia vel ipsius rei vel etiam usus eius possessionisve. • Krađa je delovanje na stvar sa namerom da se stekne nedozvoljena korist od same stvari, njene upotrebe ili državine.

21. Furtum usus • Gaius, Institutiones, 3.195-198: • Krađa postoji ne samo u slučaju kada neko tuđu stvar odnese sa namerom da je prisvoji, već uopšte kada neko protiv volje vlasnika deluje na tuđu stvar. (196) Tako će izvršiti krađu onaj koji upotrebljava tuđu stvar koja mu je data u ostavu. Odgovara za krađu i onaj koji je stvar uzeo radi jedne svrhe, a upotrebljava je za drugu, npr. ako neko uzme na poslugu srebrno posuđe, jer, tobože, treba da pozove prijatelje na večeru, a posuđe ponese sa sobom na put; ili ako neko uzme na poslugu konja radi šetnje, pa odjaše na njimu daleko, ili što su stari pisci navodili kao primer, ako s njim ode u rat. (197) Ipak, smatra se, da će oni koji stvari date na poslugu upotrebljavaju na drugi način, a ne onako kako su ih uzeli, samo u tom slučaju izvršiti krađu, ako su svesni da to čine protiv volje vlasnika i ako vlasnik, da je znao za takvu upotrebu, ne bi to dozvolio. Ali, ako veruju da bi on to dopustio, ne smatra se da čine delikt krađe.(198) Ali, ako neko uzme stvar verujući da to čini protiv volje vlasnika, a vlasnik je bio saglasan da on to učini, smatra se da nije učinjena krađa.

22. Furtum possessionis • Gaius, Institutiones, 3.200: • Nekada se može ukrasti čak i sopstvena stvar, kao kada dužnik potajno uzme stvar koju je dao poveriocu u zalogu, ili kada savesnom držaocu uzmem svoju stvar nad kojom on ima državinu. Stoga se smatra da je izvršio krađu onaj koji je prikrio da mu se vratio njegov rob od savesnog držaoca.

23. Krivični zakonik • Krađa • Član 203 • (1) Ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

24. Actio furti i condictio furtiva • D.13.1.7.1-2 (Ulpianus libro quadragensimo secundo ad Sabinum): • Na osnovu actio furti traži se (isplata) zakonske kazne, dok se na osnovu condictio furtiva potražuje sama stvar. Taj odnos je takav da kondikcija ne konzumira actio furti, niti tužba iz krađe konzumira kondikciju. Prema tome, onaj kome je stvar ukradena ima pravo na actio furti, na condictio furtiva i na rei vindicatio pa i na actio ad exhibendum. Condictio rei furtivae, budući da ima karakter reipersekutornog sredstva, obavezuje i naslednika lopova, i to ne samo u slučaju ako ukradeni rob još živi, nego i onda ako je umro. Pa i u onom slučaju kada je ukradeni rob umro kod naslednika lopova, a ne kod njega (lopova) samog, ali nakon smrti lopova može se reći da kondikcija važi i dalje protiv naslednika. Ovo što smo rekli o nasledniku, važi i za ostale pravne sledbenike.

25. Zadaci: • Gaj je ukrao Marku srebrni pribor za jelo. • Da li Marko može podići protiv Gaja istovremeno actio furti i condictio? • Šta može zahtevati jednom, a šta drugom tužbom? • Kakva će biti situacija u pogledu ovih tužbi ako Gaj umre?

26. Lex Aquilia • Prvo poglavlje • D. 9-2.2 pr.-l (GAIUS libro septimo ad edictum provinciale): • Lege Aquilia capite primo cavetur: „ut qui servum servamve alienum alienamve quadrupedemve pecudem iniuria occiderit, quanti id in eo anno plurimi fuit, tantum aes dare domino damnas esto“ (1) et infra deinde cavetur ut adversus infitiantem in duplum actio esset. • U prvom poglavlju Akvilijevog zakona propisano je: „ko protivpravno (iniuria) ubije (occiderit) tuđeg roba ili robinju ili četvoronožnu životinju iz reda stoke(quadrupedespecudes), neka bude osuđen da vlasniku plati (kao kaznu) najveću vrednost koju je ta stvar imala u toj godini. (1) I dalje propisuje da će tužba glasiti na dvostruki iznos protiv onoga ko poriče odgovornost.

27. Treće poglavlje • D. 9.2.27.5 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Tertio autem capite ait eadem lex Aquilia: „Ceterarum rerum, praeter hominem et pecudem occisos, si quis alteri damnum faxit, quod usserit fregerit ruperit iniuria, quanti ea res erit in diebus triginta proximis, tantum aes domino dare damnas esto.“ • Akvilijev zakon propisuje u trećoj glavi: „Što se tiče ostalih stvari, izuzev ubijenog roba i stoke, ako neko drugome nanese štetu tako što protivpravno (iniuria) zapali, polomi ili ošteti (stvar), neka bude osuđen da vlasniku plati onoliko koliko će biti vrednost te stvari u sledećih trideset dana (ili kolika je bila vrednost u proteklih trideset dana).

28. ZOO: • Prouzrokovanje štete • Član 154 (Opšta načela /Osnovi odgovornosti) • (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

29. štetna radnja i uzročna veza • D. 9.2.7.6-7 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Celsus autem multum interesse dicit, occiderit an mortis causam praestiterit, ut qui mortis causam praestitit, non Aquilia, sed in factum actione teneatur. • Celz kaže da je velika razlika u tome da li je neko (nekoga) ubio ili je samo prouzrokovao smrt, jer onaj ko je prouzrokovao smrt ne odgovara po Akvilijevom zakonu, nego po actio in factum. To se odnosi na onoga ko je (nekome) umesto leka dao otrov, jer se tu može reći da je posredno prouzrokovao smrt, isto onako kako i u slučaju kada je neko duševno bolesnom čoveku pružio mač: u tim slučajevima se ne odgovara po Akvillijevom zakonu, nego po actio in factum. (7) Ali ako je neko gurnuo nekoga s mosta, Celz kaže da će odgovarati po Akvilijevom zakonu bez obzira na to da li je umro od pada ili se odmah udavio ili je umro boreći se s rečnom strujom, na isti način kao kad neko udari roba o stenu.  

30. Gai Institutiones, 3.219: • Ceterum placuit ita demum ex ista lege actionem esse, si quis corpore suo damnum dederit; ideoque alio modo damno dato utiles actiones dantur...... • Treći odeljak se odnosi na sve druge vrste oštećenja. Tako se na osnovu ovog odeljka može podići tužba za slučaj kada neko rani roba ili četvoronožnu životinju koja se ubraja u stoku ili kada ubije ili rani četvoronožnu životinju koja se ne ubraja u stoku, kao što je pas ili divlja zver, npr. medved, lav. Na osnovu ovoga se može tražiti kazna za protivpravno nanetu štetu ostalim životinjama kao i neživim stvarima, jer je ovim poglavljem predviđena tužba za sve ono što je izgorelo, uništeno ili slomljeno, iako bi sama reč uništeno (ruptum)bila dovoljna, jer se pod uništenjem podrazumeva oštećenje izvršeno na bilo koji način. Prema tome, pod ovim se podrazumeva ne samo ono što je spaljeno, slomljeno ili razbijeno, nego i ono što je sečeno, zgnječeno, prosuto ili što je na bilo koji način uništeno ili mu je smanjena vrednost.

31. Iniuria (akvilijanska) • D.9.2.3 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Si servus servave iniuria occisus occisave fuerit, lex Aquilia locum habet. iniuria occisum esse merito adicitur: non enim sufficit occisum, sed oportet iniuria id esse factum. • (Ako bude rob ili robinja protivpravno ubijen odnosno ubijena, ima mesta za primenu Akvilijevog zakona. Opravdano se ističe „protivpravno“ ubijen, jer nije dovoljno da je ubijen, nego je neophodno da je to učinjeno pritivpravno).

32. Iniuria = dolus, culpa • Gai Institutiones, 3.211: • Iniuria autem occidere intellegitur, cuius dolo aut culpa id accident; nec ulla alia lege damnum quod sine iniuria datur, reprehenditur; itaque inpunitus est, qui sine culpa et dolo malo casu quodam damnum committit. • (Protivpravnim ubistvom se smatra ono koje je izvršeno zlom namerom ili nepažnjom. Nijedan drugi zakon ne kažnjava štetu koja nije protivpravno nanesena (sine iniuria datum). Stoga neće biti kažnjen onaj koji bez krivice odnosno nemara ili zle namere (dolus) slučajem prouzrokuje štetu.

33. Kazuistika • D.9.2.31 (PAULUS libro decimo ad Sabinum): • Ako potkresivač drveća baci granu ili to učini onaj koji radi na skelama, pa ubije čoveka koji je tu prolazio, on će odgovarati ako je tu (granu) bacio na javni put i nije tako objavio da se nesreća može izbeći. Međutim, Mucije kaže da se i u slučaju ako se to dogodi na privatnom (putu) može voditi spor zbog nepažnje (culpa): nemarnost, naime, postoji u slučaju kada nije bilo preduzeto ono što bi pažljiv čovek mogao predvideti ili je bilo objavljeno tek onda kada se opasnost više nije mogla izbeći. Po ovom mišljenju nema velike razlike u tome da li je put bio privatan ili javni, jer put često prolazi preko privatnih zemljišta. Ali ako tu nije postojao nikakav put, onda se odgovara samo za dolus, da se ne bi namerno bacalo na onoga za koga se vidi da prolazi; u ovakvom slučaju učiniocu se ne može pripisati odgovornost za nepažnju (culpa), jer on nije mogao kao prorok predvideti da će preko tog zemljišta neko prelaziti.

34. Infirmitas • D.9.2.8.1 (GAIUS libro septimo ad edictum provinciale): • Ako gonič mazgi nije mogao zbog svog neiskustva zadržati mazge koje su trčale pa one usled toga pregaze tuđeg roba, obično se kaže da on odgovara po osnovu nepažnje (culpa); to se isto kaže i u slučaju ako on trku mazgi nije mogao zadržati zbog svoje slabosti (infirmitas), jer se ne može smatrati nepravičnim ako se slabost ubroji u nemarnost, budući da se niko ne treba prihvatati onoga za što zna ili treba da zna da njegova slabost može biti kasnije drugome opasna. Isto pravilo važi i za onoga ko nije mogao zadržati trku konja koga je jahao, zbog svog neiskustva ili slabosti).

35. Culpa levissima • D.9.2.44 (ULPIANUS libro quadragensimo secundo ad Sabinum): • In lege Aquilia et levissima culpa venit. • (Prema Akvilijevom zakonu odgovara se i za najlakšu nepažnju (nehat).

36. Kada je isključena iniuria (culpa) • Nužna odbrana • Stanje nužde (krajnja nužda) • Pristanak oštećenog

37. Nužna odbrana • D.9.2.45.4 (PAULUS libro decimo ad Sabinum): • (Ako neko, ne mogavši da se na drugi način zaštiti, nanese štetu, smatra se nevinim, jer svi zakoni i sva prava dopuštaju da se silom odbije sila. Ali ako ja, braneći se, bacim kamen na protivnika pa ne udarim njega, nego prolaznika, odgovaraću po Akvilijevom zakonu, jer je dozvoljeno raniti samo onoga ko nasilno postupa, i to samo u slučaju kada je to učinjeno u samoodbrani, a ne i zbog osvete.) • D.9.2.52.1 (ALFENUS libro secundo digestorum): • Trgovac (zanatlija) je stavio noću svoju lampu na kamen pored staze. Neki prolazik ju je odneo. Trgovac ga je sledio tražeći svoju lampu i zadržao begunca. Taj čovek je počeo da tuče trgovca šibom na kojoj je bio šiljak da bi ga on pustio. Kao posledica, tuča se pojačala i trgovac je izbio oko čoveku koji je uzeo lampu. Trgovac je pitao da li se može smatrati da šteta nije nanesena protivpravno s obzirom da je on prvi bio udaren šibom. Odgovorio sam, ne može se smatrati da je naneo štetu protivpravno, osim ako on nije namerno izbio oko, jer je kriv ko je prvio udario. Ali ako imalac radnje nije prvi bio udaren, nego je prvi započeo tuču pokušavajući da uzme lampu, onda se smatra da je do štete došlo krivicom vlasnika radnje).

38. Krajnja nužda • D. 9.2.29.3 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • (Isto tako Labeon piše da, u slučaju kada se zbog jakog vetra brod zapleo u užad sidra drugoga broda, pa su mornari tu užad presekli, ako se ni na kakav drugi način nisu mogli izvući osim sečenjem užeta, ne može se dozvoliti nikakva tužba. To isto misle Labeon i Prokul i u pogledu ribarskih mreža u koje se zaplete brod. Naravno, ako bi to bilo učinjeno krivicom mornara, može se podići tužba na osnovu Akvilijevog zakona). •  D.9.2.49.1 (ULPIANUS libro nono disputationum): • (Kada se kaže da se na osnovu Akvilijevog zakona potražuje šteta koja je naneta protivpravno, treba shvatiti da je šteta učinjena protivpravno ako je učinjena protivpravnom radnjom, izuzev u slučaju kada je to učinjeno u stanju velike nužde, kao što bi bilo, kako piše Celz, onda kada neko, u nastojanju da zaustavi požar, poruši susedne zgrade, jer, on piše, ovde se ne može podići tužba iz Akvilijevog zakona, s obzirom na to da je opravdano vođen strahom da se vatra ne proširi na njegove stvari porušio susedne zgrade, pa bilo da plamen dođe do njegovih (zgrada) ili bude pre ugašen, Celz smatra da se ne može podići actio legis Aquiliae).

39. Pristanak oštećenog • D.9.2.52.4 (ALFENUS libro secundo digestorum): • Dok se njih nekoliko igralo loptom, jedan od njih je gurnuo dečaka roba kada je on pokušao da uhvati loptu, rob je pao i polomio nogu. Postavljeno je pitanje da li vlasnik dečaka roba može da tuži na osnovu Akvilijevog zakona onoga zbog čijeg guranja je pao. Odgovorio sam da ne može jer se može smatrati da je to učinjeno više slučajem nego krivicom. • D.9.2.7.4 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Si quis in colluctatione vel in pancratio, vel pugiles dum inter se exercentur alius alium occiderit, si quidem in publico certamine alius alium occiderit, cessat Aquilia, quia gloriae causa et virtutis, non iniuriae gratia videtur damnum datum, hoc autem in servo non procedit, quoniam ingenui solent certare: in filio familias vulnerato procedit. • Ako u rvanju, ili pankracijumu (rvanje i boks) ili dok su bokseri vežbali između sebe jedan drugoga ubije, ako dakle za vreme javnih takmičenja jedan drugoga ubije, nema mesta za primenu Akvilijevog zakona, jer se uzima da je šteta nastala zbog slave i hrabrosti, a ne protivpravno. To, međutim, ne vredi za roba, jer se samo slobodni takmiče, ali vredi za filiusa u slučaju da bude ranjen.

40. ZOO: • Član 161 (Nužna odbrana, stanje nužde, otklanjanje štete od drugog) • (1) Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je, osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane. • (2) Kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete, ili od lica od kojih je šteta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne više od koristi koju su imala od toga. • (3) Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.  • Član 162 (Dozvoljena samopomoć) • (1) Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan naknaditi je. • (2) Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.  • Član 163 (Pristanak oštećenika) • (1) Ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. • (2) Ništava je izjava oštećenika kojom je pristao da mu se učini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena.

41. Damnum • Gubitak koji je pretrpeo vlasnik usled oštećenja stvari

42. Aestimatio damni • Najveća vrednost u proteklih godinu dana • D.9.2.21.pr.-l (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Zakon kaže. „onoliko koliko je rob vredio u toj godini“. Ova klauzula govori kako da se izračuna šteta koja je nanesena. Godina se računa unazad od momenta od kada je neko ubijen. Ali ako je smrtno ranjen i kasnije umre nakon dugog intervala, onda prema mišljenju Julijana, računamo godinu (unazad) od kada je bio ranjen, iako Celz smatra suprotno (tj. od kada je ubijen).

43. Naknada štete (interesse) • D.9.2.21.2 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Sed utrum corpus eius solum aestimamus, quanti fuerit cum occideretur, an potius quanti interfuit nostra non esse occisum? et hoc iure utimur, ut eius quod interest fiat aestimatio. • Kod utvrđivanja štete za ubijenog roba postavlja se pitanje da li se uzima u obzir samo vrednost ubijenog (roba) u času smrti ili i vrednost svega onoga što smo izgubili zato što je on ubijen. Držimo se prvnog pravila da se uzima vrednost svega što smo izgubili.

44. stvarna šteta (damnum emergens) i izmakla dobit (lucrum cessans) • D. 9.2.23.2 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Isto Julijan piše, ako sam bio imenovan za naslednika pod uslovom da manumitiram Stiha i Stih bi bio ubijen nakon smrti testatora, u proceni vrednosti (Stiha) takođe ću tražiti i vrednost nasleđa, jer se zbog ubistva uslov nije ispunio. Ali ako bi on bio ubijen dok je testator živ, ne bi se uzimala u obzir vrednost nasleđa, jer se najveća vrednost računa unazad. • D. 9.2.22 (PAULUS libro vicensimo secundo ad edictum): • Stoga ako si ubio roba koga sam obećao predati pod pretnjom ugovorne kazne, presuda će voditi računa o njegovoj koristi za mene. (1) Iste okolnosti vezane za telo se procenjuju ako neko ubije jednoga ili jednu iz trupe glumaca ili muzičara ili blizanaca ili iz četvoroprega ili od para mazgi. Ne procenjuje se samo vrednost izgubljenog tela, nego se mora uzeti u obzir kako su ostala tela time izgubila vrednost.

45. ZOO: • Šteta • Član 155 • Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). • Član 189 (Obična šteta i izmakla korist) • (1) Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. • (2) Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo. • (3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

46. Tržišna i afektivna vrednost • D. 9.2.33 pr. (PAULUS libro secundo ad Plautium): • Ako si ubio mog roba, mislim da procena vrednosti ne zavisi od osećanja, kao na primer kada neko ubije tvog prirodnog sina koga bi ti kupio za visoku cenu, nego koliko on vredi za bilo koga (sve). Sekst Pedije takođe kaže da cena predmeta ne proizlazi iz ličnih osećanja ili potreba, nego iz zajedničke upotrebe; stoga onaj ko ima prirodnog sina nije bogatiji zbog toga što bi ga mogao ponovo kupiti za visoku svotu u slučaju da ga drugi poseduje, niti neko ko poseduje nečijeg sina ima toliko za koliko bi ga mogao prodati prirodnom ocu. Dakle, po Akvilijevom zakonu mi nadoknađujemo štetu i smatraće se da smo izgubili onoliko koliko možemo dobiti odnosno onoliko koliko smo dužni platiti.

47. Ranjavanje slobodnog čoveka • D.9.2.7.pr (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Ovom tužbom otac (pater familias) će dobiti naknadu zbog izgubljene zarade njegovog sina (filius familias), bez koje je ostao zbog oštećenja oka, i troškova koji su učinjeni zbog njegovog lečenja. • D.9.2.13.pr (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Liber homo suo nomine utilem Aquiliae habet actionem: directam enim non habet, quoniam dominus membrorum suorum nemo videtur. • Slobodan čovek može koristiti actio legis Aquiliae utilis za povredu koja je njemu nanesna: direktnu tužbu ne može koristiti, jer se niko ne može smatrati vlasnikom svoga tela (udova).

48. ZOO: • Posebno o naknadi materijalne štete u slučaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja • Član 193 (Izgubljena zarada i troškovi lečenja i sahrane) • (1) Ko prouzrokuje nečiju smrt dužan je naknaditi uobičajene troškove njegove sahrane. • (2) On je dužan naknaditi i troškove njegovog lečenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. • Član 195 (Naknada štete u slučaju telesne povrede ili narušenja zdravlja) • (1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.

49. actio legis Aquiliae, actio iniuriarum, actio locati • D.9.2.5.3 (ULPIANUS libro octavo decimo ad edictum): • Ako učitelj za vreme podučavanja rani ili ubije roba, postavlja se pitanje da li on odgovara po Akvilijevom zakonu, kao da je protivpravno učinio štetu. Julijan piše da onaj ko učeniku izbije oko u toku podučavanja odgovara po Akvilijevom zakonu. To više treba reći ako dođe do ubistva. Kod njega je naveden sledeći primer: obućar, kaže on, je dečaka, učenika, slobodnog filius familias-a, koji je loše napravio ono što mu je pokazao, tako udario kalupom po glavi da je učeniku izbio oko. Julijan kaže da tu ne dolazi u obzir primena actio iniuriarum, jer ga on nije udario u nameri da učini iniuriju, nego radi opominjanja i učenja; Julijan sumnja da bi mogla doći u obzir actio locati, jer je učitelju dozvoljen samo lakši oblik kažnjavanja. Ja uopšte ne sumnjam da se u ovom slučaju može voditi spor po osnovu Akvilijevog zakona).

50. actio legis Aquiliae i actio de pauperie • D.9.1.1.4 i 7.(ULPIANUS libro octavo et decimo ad edictum): • Tako, kako piše Servije, ova tužba (actio de pauperie) ima primenu tada kada četvoronožna životinja pričini štetu iznenadnom žestinom, na primer ako konj udari kopitom ili bik ubode rogom ili (štetu) pričine mazge zbog iznenadne divljine: ali ako zbog neravnog terena ili zbog krivice goniča mazgi, ili zato što je bila pretovarena, četvoronožna životinja na nekoga zbaci teret, ova tužba se neće primeniti, nego će se podići tužba zbog protivpravno nanesene štete (tj. actio legis Aquiliae). (7) I uopšteno, ova će tužba (tj. actio de pauperie) imati mesta, kada protivno prirodi (svoje vrste) životinja nanese štetu: na primer ako konj gonjen bolom udari kopitom, ova tužba se neće primeniti, nego će odgovarati onaj ko je konja udario ili ranio, i to pre na temelju actio in factum nego na osnovu (zakonske) tužbe iz Akvilijevog zakona, zbog toga što nije neposredno svojim telom naneo štetu. Ali ako bi neko ko je pomilovao konja bio udaren kopitom, tužba (de pauperie) će se primeniti.