KULOMETRIJA

2. KULOMETRIJA D. Manojlovic, Hemijski fakultet Beograd

3. KULOMETRIJA Kulometrijska određivanajapredstavljaju primenuelektrolize pod posebnim uslovima pri čemu se na jednoj elektrodielektrohemijski generiš supstanca, koja se odmah u rastvoru primenjuje kao titraciono sredstvo. Količina elektrohemijski generisanog titracionog sredstva nalazi se primenom Farday-evih zakona elektrolize. Količina koja reaguje na elektrodama upravo je proporcionalana količini propuštenog naelektrisanja.

4. Da bi na elektrodi izreagovao1 elektrohemijski ekvivalent supstance (količina supstance koja primi ili otpusti 1 mol elektrona), potrebno je da kroz elektrodu bude propuštena količina naelektrisanja od 96500 C (1 faradej F). Kulon pretstavlja onu količinu naelektrisanja koja prođe kroz provodnik pri jačini struje od 1 A u trajanju od 1 sekund.

5. Jedna od najvećih prednosti kulometrijskih titracija je mogućnost primene veoma nestabilnih titracionih sredstava koja se u klasičnoj volumetrijskoj analizi ne mogu primeniti ili su potrebne stalne standardizacije pre upotrebe. Tako napr. natrijum-hipohlorit se kao volumetrijsko titraciono sredstvo priprema uvek sveže, dok kulometrijska metoda određivanja omogućuje veoma jednostavne titracije elektrohemijski generisanim hlorom.

6. Zbog svoje nestabilnosti rastvori Co3+ se uvek moraju pripremati sveži, uz stalnu standardizaciju, dok se kulometrijskom metodom veoma efikasno elektrohemijski generišekobalt(III) koji se koristi za titraciju redukcionih supstanci. Zbog naglog ravoja kulometrijskih tehnika i “titrovanja strujom” predloženo je da se pored miligrama, kao merni etalon uvede i kulon.

7. Kulometrija se danas deli u dva pravca: Kulometrija pri konstantnoj struji(Galvanostatska)(Primenjuje se pri sekundarnim određivanjaima, a zbog generisanja reagensa potreban je odgovarajući generatorski elektrolit) Kulometrija pri konstantnom potencijalu(Potenciostatska)(Primenjuje se pri primarnim određivanjima, a zabog reakcije na elektrodiprisustvo generatorskog elektrolita nije po pravilu obavezno. Osetljivost ovih metoda je do 10-5 mol/dm3.

8. KULOMETRIJA PRI KONSTANTNOJ STRUJI Uslovi koji bezuslovno moraju biti sprovedeni prilikom elektrohemijskog generisanja pri konstantnoj struji: 1. Elektroda na kojoj se izvodi elektrohemijsko generisanje (generatorska elektroda) treba da ima veliku površinu da bi se skratilo vreme određivanja. Velika površina elektrode omogućava primenu manjih gustina struje za isto vreme određivanja.

9. 2.Prinos elektrohemijski generisanog reagensa treba da iznosi najmanje 99,9% u odnosu na količinu propuštenog naelektrisanja, pri čemu deo struje koji se troši na eventualu razgradnju vode ne sme da bude viši od 1/1000 delova ukupne struje. 3.Kad se određivanje završne tačke izvodi elektrohemijski, generatorska elektroda ne može istovremeno da bude i indikatorska.

10. 4.Izbor osnovnog elektrolita kao i njegova koncentracija moraju da zadovoljavaju uslove o kvantitativnom iskorišćenju struje u odnosu na elektrohemijsko generisanje reagensa. 5.Izbor pogodnog vizuelnog ili instrumentalnog indikatora. Pridržavanje ovih uslova omogućava efikasno kulometrijsko određivanje.

11. APARATURA Veoma bitan faktor za sprovođenje elektrolize pri konstantnoj struji je konstantan izvor jednosmerne struje dovoljnog kapaciteta. Obično je za većinu određivanja dovoljno imati izvor od 10 Ah i napon od oko 15 V. Generetorske elektode su obično od platine i mogu imatipovršinu od nekoliko cm2 pa do nekoliko desetina cm2. Ponekad se koriste elektrode površine preko 100 cm2.

12. Kao generatorseke elektrode većih površina mogu da posluže i Fisher-ove i Winkler-ove mrežaste elektrode. Nasuprot ovim elektrodama negeneretorske elektrode su znatno manje površine i mogu biti napravljene od platinske žice. Ćelija sa membranom se koristi da bi se odvojio katodni prostor od anodnog prostora i na taj način sprečila reakcija elektrohemijski generisanog reagensa na negeneratorskoj elektrodi.

13. Membrane koje se danas upotrebljvaju najčešće su od sinterovanog stakla, postavljene između dva kraka H ćelije. Generatorska i negeneratorska elektroda se postavljaju u dva kraka ćelije, a generatorska se postavlja u deo koji se meša. Miliampermetarje merni instrument generatorskog kola koji ima opseg do 500 mA pošto se retkoprimenjuju većiintanziteti struje. Može se koristiti i ručno sastavljena aparatura

14. Ako se određuju niske koncentracije ispitivane supstance onda se zbog preciznosti određivanja koriste ostljiviji instrumenti i duža vremena generisanja reagensa. izvor konstantne struje hronometar miliampernetar Galvanostat titraciona ćelija prekidač Apatarura za galvanostatska određivanja

15. Izvor konstantne struje Izvor konstantne struje miliampermetar Kontra elektroda Hg kontakt Generatorska elektroda Rastvor elektrolita Generatorska elektroda Sinter Kontra elektroda Magnet Magnet Sinter Tipovi ćelija za kulometrijska određivanja

16. REDOKS ODREĐIVANJA Generatorski elektrolit Generatorski elektrolitmora biti takvog sastava i koncentracije da omogući elektrohemijsko generisanje reagensa sa 100% iskorišćenjem struje. Kulometrijska jodometrija Određivanje hidrazina titracijom rastvorom joda u prisustvu natrijum-bikarbonata (pH=9) je bazirano na oksidaciji hidrazina u azot i vodu pri čemu se jod redukuje do jodida.

17. Sredina ne sme da bude alkalnija da ne bi došlo do oksidacije samog joda. 3I- - 2e- I3-Eo = + 0,54 V N2H4 + 4OH- - 4e- N2 + 4H2O Eo = + 0.22 V Očigledno je da će jod lako da oksiduje hidrazin, naročito u prisustvu OH- jona.

18. Potrebno je izračunati minimalnu koncentracijujodidada ne bi došlo do istovremenog izdvajanja kiseonika na anodi, što je olakšano u rastvorima veće pH vrednosti. Na osnovu standardnog redoks-potencijal reakcije 4OH- - 4e- O2 + 2H20 Eo = + 0,40 V Za pH=9 može se izračunati vrdnost anodnog potencijala pri kome može da dođe do oksidacije OH- jona iz rastvora pomenutog alakliteta.

19. Potrebno je napomenuti da će ovaj potencijal biti pozitivniji za iznos viška napona kiseonika na glatkoj platini u alkalnom rastvoru.

20. Ako se računa sa vrednošću od 0,72 V za nadnapon (tablična veličina) dobijase vrednost Eah=+1,42 V koja ne sme da se prekorači. Da bi se bilo sigurno da je potencijal generatorskeeleketrode dovoljno od ove kritične vrednosti, anoda se sme polarizovati najviše do + 1,3 V. Na osnovu ovog potencijala može se izračunati minimalna koncentracija I- (odnosno kalijum-jodida) koja u rastvoru mora da postoji da se oksidacija jodida do joda ne bi dešavala na pozitivnijim potencijalima.

21. Prema Nernst-ovojjednačini dobijamo: Ovo je izrazito mala koncentracija koja ne može da se izmeri. Pored toga jod se ponovo potpuno prevodi u jodid reakcijom sa hidrazinom pa je dovoljno dodati oko 0,1 g kalijum-jodida za zapreminu od 100 cm3 rastvora za 100% iskorišćenje struje.

22. Kulometrijska bromometrija Hidrazin se može uspešno odrediti elektrohemijski generisanim bromom. Određivanje se obično izvodi iz rastvora niske pH vrednosti (pH = 0) Izračunavanjem nasličn način kao i kod jodida dobija se koncentracija kalijum-bromida od 100 mg na 100 cm3 rastvora za 100% iskorišćenje struje. Katolit može biti razblaženi rastvor KBr usumponoj kiselini.

23. Kulometrijska hlorometrija Određivanje hidrazina volumetrijskom tehnikom sa aktivnim hlorom iz narijum-hipohlorita je veoma otežano zbog nestabilnosti reagensa. Elektrohemijski generisanim hlorom može se veoma efikasno određivati hidrazin-sulfat na pH = 0 u sumpornoj kiselini.

24. Potencijal anode ne treba u slučaju hlora da bude pozitivniji od 1,5 V Minimalna koncentracija natrijum-hlorida u 100 cm3 treba da bude oko 0,2 g da bi se ispunio uslov o 100% iskorišćenju struje. Pogodnim izborom osnovnog elektrolita, moguća su elektrohemijska generisanja halogena i u nevodenim sredinama, sa visokim procentom iskorišćenja struje i njihova primena za određivanje redukcionih suptanci. U ovoj sredini stabilnost elektrohemijski generisanih halogenaje neuporedivo većanegu u vodi što omogućava primenu retitracionih postupaka.

25. ACIDO-BAZNA ODREĐIVANJA Natrijum-hidroksid kao najčešće primenjivano sredstvo u acidobaznim titracijama se veoma teško čuva od ugljendioksida iz vazduha. Ovo za posledicu ima pomerenja ztt. i njeno teže određivanje zbog “karbonatne greške”. Ukoliko bi se OH- joni proizvodili na licu mesta i samo u dovoljnoj količini za neutralizaciju, ova greška bi praktično bila izbegnuta.

26. Ako se kao generatorski elektrolit koristi natrijum-sulfat na elektrodama odvojenim membranom dešavaće se razlaganje vode, odnosno elektrohemijsko generisane H+ i OH- jona. katoda: 2 HOH + 2e- 2 OH- + H2 anoda:2 HOH - 2e- 2 H+ + ½ O2 + HOH

27. Ukoliko se određuje kiselina treba je staviti u katolit, a ukoliko se određuje baza treba je staviti u anolit. Koncentracija generatorskog elektrolita (natrijum-sulfata) je 1 mol/dm3i ona obezbeđuje konstanan otpor, odnosno konstantnu struju generatorske elektrode. Pri određivanju kiselinapotpuno je svejedno da li će se na katodi redukovati proton koji potiče od nje (primarno određivanja) ili će redukovani proton oslobađati OH- jon koji će (tirovati) drugi proton (sekundarno određivanje).

28. Određivanje spolja generisanim titracionim sredstvom Pri acido-baznim određivanjima očiogledno je da je potrebno obezbediti odsustvo svih onih elektroaktivnih vrsta koje bi mogle da reaguju sa elektrodama pri nižim vrednostima odgovarajućih potencijala. Azotna kiselinane bi mogla da se određuje katodno generisanim OH- jonima pošto je ona izrazit katodni depolarizator.

29. Ovo se se može izvesti ako se titraciono sredstvo generiše spolja i odmah dodaje u rastvor u kome se nalazi titrovana supstanca. U ovom slučju ne merimo njegovu zapreminu nego količinu naelektrisanja potrebnu da se postigne završna tačka.

30. Rastvor elektrolita iz rezervoara Katodna reakcija Anodna reakcija Anoda Katoda Staklena vuna Izvor H+ jona Izvor OH- jona

31. ODREĐIVANJE ZAVRŠNE TAČKE Vizuelno Potenciometrijski Bipotenciometrijski Amperometrijski Biamperometrijski Konduktometrijski

32. Vizuelno Kulometrijska tehnika uz vizuelno određivanjezavršne tačke, se može uspešno primeniti kod određivanja većih količina ispitivane supstance. Greške koje se dobijaju pri ovim određivanjima suviše su velike da se mogu tolerisati pri semi-mikro i mikro-određivanjima. Određivanje hidrazina i arsena elektrohemijski generisanim bromom (metil oranž) Određivanje hidrazina elektrohemijski generisanim jodom (skrob).

33. Potenciometrijski i bipotenciometrijski Pri određivanju završne tačke kulometrijske titracije potenciometrijskom metodom, koriste se sve tehnike: Jedna indikatorska i jedna referentna elektroda (pri nultoj struji ili polarizovane). Dve indikatorske elektrode (pri nultoj struji ili polarizovane). Kod staklene elektrode se javlja “sona greška”

34. Shema aparature za anodno dobijanje kobalta(III) i za kulometrijske titracije potenciometrijskom detekcijom završne taške

35. Shema aparature za anodno dobijanje kobalta(III) i za kulometrijske titracije bipotenciometrijskom detekcijom završne taške

36. Amperometrijske i Biamperometrijske Koriste se pri određivanju As3+ i Sb3+elektrohemijski generisanim bromom. Konduktometrijska metoda Konduktometrijska tehnika nije našla svoju širu primenu, jer konduktometrijska tehnika prati promenu otpora elektrolita pri dodavanju titracionog sredstva. Kada je otpor elektrolita veliki, teško je primetiti male promene prilikom kulometrijskih titracija.

37. Shema apareture za elektrohemijsko dobijanje kobalta(III) i za kulometrijske titracije sa biamperometrijskom detekcijom završne tačke

38. KULOMETRIJA PRI KONSTANTNOM POTENCIJALU Ovaj tip kulometrijskih određivanja izvodi se pri konstantnom potencijalu generatorske elktrode, pa je razumljivo da struja ne može biti konstantna i da opada sa vremenom. Titracije se izvode na onompotencijalu koji obezbeđuje dostizanje završne tačke titracije. Na početku titracije struja je u oblasti difuzionih struja, avremenom se smanjuje.

39. Kad je izreagovala sva supstanca koja se određuje struja ne pada na nulu, već ima određeni iznos. U slučaju katodnih reakcija ova struja potiče od redukcije H3O+ jona iz samograstvora. Kod kulometrijskih određivanjaprikonstantnompotencijalunemoguće je količinu naelektrisanjaodrediti merenjem jačine struje. Pored toga završna tačka titracije može biti ˝prolongirana˝ zbog problema određivanja minimuma struje.

40. i Rezidualna struja Promena struje sa vremenom kod potenciostatske kulometrije Promena struje sa vremenom kod galvanostatskekulometrije

41. Uređaji zaeksperimentalno određivanje kolčine naelektrisanja nazijvaju se kulometri. Kulometri se vežu uvek redno sageneratorskom elektrodom da bi sva struja koja prođe kroz generatorsku elektrodu prošla i kroz kulometar. U parksi se uglavnom primenjuju bakarni, srebrni, vodonični, gasni i jodni kulometrar. Srebrni kulometar predstavlja ćeliju za elektrolizu, pri čemu se na katodi iz rastvora srebro-nitrata izdvaja srebro, koje se posle ispiranja meri.

42. Na osnovu prirasta mase i elektrohemijskog ekvivalenta određuje se količina naelektrisanja. Rastvor AgNO3 Srebrni kulometar

43. katoda: Cu2+ + 2e-Cu anoda: Cu Cu2+ + 2e-

44. Jodni kulometar 10% rastvor KJ Koncentrovani rastvor KJ Standardni rastvor J2 u KJ anoda: 3I-I3- + 2e- katoda: I3- + 2e-3I-

45. Graduisani deo za merenje zapremine izdvojenog gasa Gasni kulometar Rastvor K2SO4 a: 2H2O  4H+ + O2 + 4e- k:2H+ + 2e-H2

46. KULOMETRIJSKA METALOMETRIJA Izbor supstanci koje se mogu elektrohemijski generisati ne ograničva se na halogenometriju i acido-bazna određivanja. Razvijeni su postupci za kulometrijsku permanganometriju, cerimetriju,argentometriju,ferocijanidometriju, kuprometiju, ferometriju, uranometriju, titanometriju itd.

47. U svim ovim slučajevima primenjuje se odgovarajući generatorski elektrolit iz koga se na anodi odnosno na katodi dobija ogovarajuće titeciono sredstvo. Naročito je pogodna kulometrijska metalometrija od kojih su najrazvijenije argentometrija i merkurometrija. Odgovarajuća metalna elektroda odvojena odgovarajućom membranom od negeneratorske elektrode anodno se polarizuje pri čemu u rastvor prelaze Ag+ i Hg22+ joni koji se kao titraciono sredstvo mogu upotrebiti za taložne reakcije ili reakcije kompleksiranja.

48. Primenjuje se za argentometrijsku titracijuhalogenapojedinačno ili u smeši. Pri ovim titracijama javljaju se greške vezane za koprecipitaciju, ali pošto su količine koje se određuju kulometrijskim titracijam male, mala je i koprecipitacija i ne utiče bitno na tačnost određivanja. halogenidi 2Hg - 2e- Hg22+Eo = + 0,79 V S2-; CN- Hg - 2e- Hg2+Eo = + 0,85 V

49. Lingane-ov tip ćelije za argentometrijske titracijeuzpotenciometrijskudetekciju završne tačke titracije.

50. Cr2+ Cr6+ I-E krive Cr anode u rastvorima HCl u dimetilformamidu:0,1; 1; 2; 3; 4 i 4,5 mol/dm3