270 likes | 522 Views
OSI- REFERENTNI MODEL (Open system Interconnect). Vuka š in Randjelovi ć Aleksandar Vuki ć. OSI referentni model ili referentni model za otvoreno povezivanje sistema je standard koji je 1974. godine definisala ISO (International Standardization Organization).
E N D
OSI- REFERENTNI MODEL(Open system Interconnect) Vukašin Randjelović Aleksandar Vukić
OSI referentni model ili referentni model za otvoreno povezivanje sistema je standard koji je 1974. godine definisala ISO (International Standardization Organization). OSI model je ”školski” i teoretski model. U praksi, komunikacijski sastavi ne moraju imati sve slojeve i istu raspodelu funkcija. OSI referentni model uspostavlja osnovni okvir za usaglašavanje standarda za međusobno povezivanje sistema. On opisuje interakciju uređaja (hardware-a), programa, servisa (software-a) i protokola pri mrežnim komunikacijama.
Većina servisa i protokola, funkcionišu kao jedinstvena celina. Da bi se opisala veza između njih, njihova funkcija u svakom od procesa komunikacije, a isto tako i da bismo razumeli sam proces, uvedena je konceptualna skica, tj. referentni model. • Koriste ga proizvođači pri projektovanju mreža, kao i stručnjaci pri izučavanju mreža. • Još jedan od razloga uvođenja referentnog modela je da se izvrši standardizacija samih protokola. • OSI model deli arhitekturu mreže u sedam logičkih nivoa, daje spisak funkcija, servisa i protokola koji funkcionišu na svakom od nivoa.
LogičkinivoiOSI-referentnogmodela • Prvu grupu sačinjavaju gornja tri sloja, slojevi aplikacije, prezentacije i sesije. Ona ima za ulogu da opiše proces interakcije korisnik-računar, rad korisnika sa aplikacijom i proces komunikacije aplikacija među sobom kao krajnjim tačkama. • Druga grupa je sačinjena od donja četiri sloja koji definišu kako se prenose informacije sa jednog na drugi kraj (od jednog do drugog korisnika).
Kontroliše slanje/primanje nestruktuiranih, neobrađenih podataka u obliku tokova bita preko fizičkog nosioca, prenosi signal na više slojeve. • Njegov je zadatak da osigura da se poslana "1" i primi kao "1", a ne kao "0". Ovaj sloj definiše fizičke medije, napone, modulacije, trajanja signala, broj pinova na konektorima, dakle, mehanička i električna svojstva procedure uspostavljanja i prekidanja veza. • Mrežne kartice, hub-ovi i repeater-i su primeri uređaja na fizičkom sloju OSI modela.
2. DATA LINK SLOJ (SLOJ PODATAKA VEZE)
Kako fizički nivo obezbjeđuje samo prenos toka bita, nivo linka činifizičku vezu pouzdanom (kontrolaprotoka, detekcija greške,retransmisija oštećenih paketa). • Daje mogućnosti za uspostavljanje,nadgledanje i deaktiviranje veze(kontrola pristupa), kombinujući bite u bajte, bajte u frejmove (formiranje frejmova i sinhronizacija). • Obezbeđuje prenos okvira podataka bez greške sa jednog računara do drugog kroz fizički sloj. Slojevi iznad mogu “smatrati” da prenos preko mreže ide bez greške.
Sloj veze uveden je kao spoj između softverskih i hardverskih procesa, slojeva iznad i sloja ispod. U tom smislu ovaj sloj je podeljen na dva podnivoa: • LLC ( Logical Link Control) podsloj - Logika (software) • MAC ( Media Access Control) podsloj - Medijum (hardware) • Komutatori (Switchevi) su uređaji koji "rade" na sloju podataka, jer oni čuvaju u memoriji MAC adrese svih mrežnih uređaja koji su spojeni na njih, i kad do njih dođe paket, oni pročitaju adresu polaznog i odredišnog uređaja iz zaglavlja, te ostvaruju električnu vezu između ta dva uređaja.
Obezbeđuje prenos informacije u vidu paketa preko različitih vrsta mreža izborom primarnog i sekundarnog (alternativnog) puta ili uspostavljanjem virtuelnog kola, na taj način slojevima iznad transportnog mreža je transparentna, odnosno oni ne moraju da imaju uvid u tehnologije prenosa i komutacije koje su primenjene u mreži. • Ali mrežne kartice u računarima nemaju IP adrese, nego MAC adrese. To znači da je potreban još jedan sloj, koji će pretvoriti IP adrese u MAC adrese.
Na svakom segmentu mreže (subnetu) postoji usmerenik (ruter), koji poseduje tabelu usmeravanja. Pakete koji dođu do njega, a cilj im nije na lokalnom mrežnom segmentu on prosleđuje dalje, a pakete koji su namenjeni lokalnoj mreži, prosleđuju se na lokalnu mrežu. To se izvodi tako što dok ostali uređaji na mreži imaju jedan mrežni adapter, usmerenik ima dva. Jedan je povezan na lokalnu mrežu, a drugi na spoljašnju.
Transportni sloj osigurava prenos poruka redosledom kojim se šalju, da ne bude gubitaka ili dupliranja. • Obezbjeđuje sledeće funkcije: • Prihvatanje poruka iz gornjih slojeva i segmentacija ako je potrebna • Obezbjeđivanje pouzdanog prenosa od polazišta do odredišta sa potvrdom prijema • Zaustavljanje slanja ako nisu spremni prijemni baferi • Multipleksiranje tokova ili sesija poruka na jednoj logičkoj adresi između dva procesa i sinhronizacija sesija i poruka • Zaglavlje mora imati informaciju o redosledu podataka • Primeri protokola ovog sloja su: TCP (Transmission Control Protocol) ili UDP (User Datagram Protocol).
Sloj sesije uspostavlja komunikacionu sesiju između procesa koji se odvijaju na različitim računarima i može da podrži prenos podatak u režimu poruka. • Obezbjeđuje sledeće funkcije: • Omogućuje procesima aplikacije da registruje jedinstvene adrese procesa • Uspostavljanje, nadgledanje i prekidanje sesije preko virtualnog kola između dva procesa iidentifikovana pomoću jedinstvenih adresa procesa • Razdvajanje poruka i u zaglavlju stoji informacije o kraju i početku poruke • Sinhronizacija porukaizmeđu pošiljaoca i primaoca • Funkcije koje omugućavaju da procesi komuniciraju preko mreže; identifikacija korisnika, pristup resursima.
Sloj prezentacije služi kao prevodilac podataka čitljivih za aplikaciju i za mrežu (opšti format). • Obezbjeđuje sledeće funkcije: • Prevođenje znakovnih kodova (ASCII, EBCDIC, ...) • Konverzija podataka (celi brojevi u brojeve sa pokretnim zarezom, ...) • Kompresija podataka • Šifrovanje i dešifrovanje podataka
Na Internetu u okviru njega su integrisani nivoi sesije i prezentacije. • Sloj aplikacija služi kao prozor za korisnika i procese aplikacija preko kojeg pristupaju mrežnim servisima • Obezbeđuje pristup udaljenim fajlovima i štampačima, mrežno upravljanje, razmenu elektronskih poruka (e-mail), simulaciju virtualnih terminala… • Primeri protokola na ovom sloju su HTTP, FTP, telnet, SMTP, NNTP i mnogi drugi.