НАБАВНА ВРИЈЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ

1. НАБАВНА ВРИЈЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ • Рачун набавна вриједност продате робе припада класи 5 – Расходи. У оквиру синтетичког конта 501 – Набавна вриједност продате робе отварају се два аналитичка рачуна и то: • рачун 5010 – Набавна вриједност продате робе на мало и • рачун 5011 – Набавна вриједност продате робе на велико. • По правилу, књижење трошкова набавне вриједности продате робе требало би да се врши ‘’у моменту’’ кад се роба прода. Међутим, у пракси се врло често обрачун набавне вриједности продате робе врши периодично, понекад само приликом обрачуна финансијског резултата. • Кад се залихе робе прате по набавној вриједности, обрачун набавне вриједности продате робе врши се примјеном једне од метода које су појашњене код обрачуна трошкова материјала: FIFO, LIFO или метода пондерисане просјечне цијене. Међутим, у домаћим условима, залихе робе се обично прате, или по велепродајним, или по малопродајним цијенама, па се обрачун НВ продате робе обично врши, или тзв. ‘’методом бруто марже’’ или ‘’малопродајном методом’’

2. КЊИЖЕЊЕ НВ ПРОДАТЕ РОБЕ • НВ се књижи једним у оквиру следећих ставова за књижење: • ако се залихе прате по набавним цијенама: • Д 5011 – НВ продате робе • П 1310 – Робау складишту • ако се залихе прате по велепродајним цијенама: • Д 5011 – НВ продате робе на велико • Д 1329 – Разлика у цијени робе у стоваришту • П 1320 – Роба у стоваришту • ако се залихе прате по малопродајним цијенама: • Д 5010 – НВ продате робе на мало • Д 1339 – Разлика у цијени робе у продавници • Д 1335 – Укалкулисани порез на додату вриједност • П 1330 – Роба у малопродајним објектима

3. КАД СЕ РОБА ПРАТИ И У ОКВИРУ КЛАСЕ 9 • У овом случају, на одговарајућем конту групе 13 – Залихе робе, у финансијском рачуноводству, евидентирају се почетно стање и промјене крајњих у односу на почетне залихе. Набавна вриједност набављене и продате робе евидентира се на дуговној, односно потражној страни конта 510 – Набавка робе. Укалкулисана разлика у цијени и укалкулисани порез на додату вриједност се евидентирају у оквиру класе 9. Конта робе у класи 9 су: • 9110 – Роба у складишту, • 9111 – Роба у стоваришту, • 91119 – Разлика у цијени робе у складишту, • 9112 – Роба у продавници, • 91125 – Укалкулисани порез на додату вриједност, • 91129 – Укалкулисана разлика у цијени робе у продавници.

4. ПРИМЈЕР 1 Стање на конту 132 – Роба у стоваришту, код предузећа ‘’АБЦ’’ д.о.о. износи 20.000 а на конту 1329 2.000. Предузеће је продало 20% залиха трговачке робе. Обрачунати и књижити НВ продате робе. % укалкулисане РУЦ = 2.000 / 20.000 x 100 = 10% Остварена разлика у цијени = 4.000 x 10% = 400

5. ПРИМЈЕР 2 Стање на контима залиха робе у малопродаји је следеће: 1330 – Роба у продавници 23.400, 1335 – Укалкулисани ПДВ 3.400 а 1339 – Укалкулисана разлика у цијени 2.000. Продато је 50% залиха робе.

6. ОБРАЧУН РЕАЛИЗОВАНОГ ПДВ-а И ОСТВАРЕНЕ РУЦ Прописана стопа ПДВ-а у БиХ тренутно је 17% за све производе. Кад се прави калкулација малопродајне цијене, та стопа се додаје на продајну вриједност робе без пореза, коју чине набавна вриједност и планирана – укалкулисана трговачка маржа, тј. разлика у цијени. Међутим, кад се износ пореза жели израчунати на основу малопродајне вриједности (дакле, вриједности која у себи садржи ПДВ), користи се тзв. прерачуната пореска стопа (p’), која се може израчунати помоћу формуле: p’ = (px 100) / (p + 100) = 1700 / 117 = 14,529 % Износ реализованог ПДВ-а у примјеру бр.2 = 11.700 x 14,529% = 1.700 Просјечна % РУЦ-а = [2.000 / (23.400 – 3.400)]x 100 = 10% Остварена РУЦ = (11.700 – 1.700) x 10% = 1.000.

7. ПРИМЈЕР 3 Предузеће на залихама робе у стоваришту има робу чија је велепродајна вриједност 50.000 КМ. Укалкулисана РУЦ износи 3.000. У продавницу истог предузећа, по основу интерне доставнице, пренесено је 10.000 КМ робе. Треба прокњижити пренос.

8. РОБА У КОНСИГНАЦИЈИ Консигнациона продаја робе представља вид трговачких услуга. Консигнатер (предузеће са чијег складиштa се продаје роба) туђу робу продаје у туђе име и за туђи рачун, тј. у име и за рачун власника робе – консигнанта. Залихе туђе робе консигнатер води у оквиру класе 8, тј. на контима ванбилансне евиденције. Код продаје робе у консигнацији, обрачун набавне вриједности продате робе врши власник, као да робу продаје сам, преко свог складишта, док консигнатер врши корекцију залиха туђе робе (у класи 8). Фактура купцу робе требала би бити издата од стране власника робе, док консигнатер власнику испоставља фактуру за извршене услуге. ПДВ по основу промета робе на својој фактури зарачунава власник робе, а консигнатер рачуна ПДВ по основу промета услуга.

9. ПРИМЈЕР 4 Предузеће А, власник робе, склопило је са предузећем Б уговор о консигнационој продаји. Предузећу Б је испоручена роба у укупној вриједности од 50.000. Након 15 дана предузеће Б је обавијестило предузеће А да је извршило продају робе у вриједности од 10.000. Услуга консигнатера износи 200 КМ, нето (без ПДВ-а).

10. ПРИМЈЕР 4 – НАСТАВАК За разлику од консигнационе, комисиона продаја робе представља продају у своје име а за туђи рачун. Комисионар је лице које продаје туђу робу преко свог, обично малопродајног, објекта. Лице чија се роба продаје назива се комитентом (комитент може бити и правно и физичко лице). Код комисионе продаје робе, ПДВ се рачуна и на промет робе између комисионара и купца и на промет између комитента и комисионара, осим у случају кад комитент није ПДВ обвезник.

11. РОБА У ТРАНЗИТУ И РЕЕКСПОРТУ Трговачко предузеће које робу продаје у транзиту или реекспорту, не обавља промет преко складишта, стоваришта или неког другог продајног објекта, већ ју директно испоручује купцу. Примјер: набавна вриједност робе продате у транзиту износи 30.000 а продајна вриједност, без ПДВ-а, 35.000. Књижења су следећа:

12. ПРИМЈЕР 5: ОБРАЧУН НВ ПРОДАТЕ РОБЕ FIFO МЕТОДОМ Трговачко предузеће ’’САНА’’ АД је у току фебруара 2009.год.евидентирало следеће промјене на залихама робе АБЦ: 01.02. Стање 1000 кг по 10 КМ 02.02. Набавка 1000 кг по 11 КМ 03.02. Продаја 500 кг по 15 КМ 04.02. Продаја 600 кг по 15 КМ 10.02. Набавка 2000 кг по 12,00 КМ 11.02. Продаја 500 кг по 15 КМ 15.02. Набавка 1000 м по 13 КМ 20.02. Продаја 1000 кг по 15 КМ 25.02. Набавка 500 кг по 14 КМ 28.02. Продаја 500 по 15 КМ

13. ЕВИДЕНЦИЈА У РОБНОМ КЊИГОВОДСТВУ

14. АНАЛИЗА УТИЦАЈА НА ФР ПЕРИОДА Приход остварен продајом робе = 3.100 кг x 15 = 46.500 Набавна вриједност продате робе = 34.200 Бруто добитак остварен продајом = 46.500 – 34.200 = 12.300 Да је кориштена LIFO метода крајње залихе од 2.400 кг чинило би 900 кг из почетног стања (9.000 КМ) и 1.500 кг чија је набавна цијена била 12 КМ по кг, односно укупно 27.000 КМ. НВ продате робе износила би: 65.000 – 27.000 = 38.000. Бруто добитак = 8.500. Према методи пондерисане просјечне цијене, уз претпоставку периодичног система праћења залиха (метода уметнутог инвентара), вриједност крајњих залиха износи: 2.400 x (65.000 КМ / 5.500 кг) ≈ 28.364, НВ продате робе = 65.000 – 28.364 = 36.636, а бруто добитак: 46.500 – 36.636 = 9.864. Према методи бруто марже: РУЦ = (5.500 x 15) – 65.000 = 17.500 Просјечна стопа РУЦ-а = (17.500 / 82.500) x 100 = 21,21% Остварена РУЦ = 46.500 x 21,21% = 9.864, итд.