Библиотеке, књиге и писменост

1. Библиотеке, књиге и писменост Библиотеке дозвољавају деци да постављају питања о свету и пронађу одговоре. Дивно је, што кад једном науче да користе библиотеку, врата учења су им увек отворена. Лаура Буш

2. Библиотеке Библиотека бира, чува и испоручује информације у различитим изворима, документима. Пре више од 5000 година први библиотекари у Месопотамији почели су да сакупљају глинене плочице. Краљеви из династије Птоломеја направили су Александријску библиотеку 300. године п.н.е. у којој су биле копије свих познатих књига на свету у 500000 свитака. Кад је Би Ченг измислио штампу 1041. године у Кини и Гутемберг у Немачкој 1440. године, милиони књига су постале доступне читаоцима – створено је најефикасније средство за ширење научних и других информација. Књиге су се нашле у различитим библиотекама: манастирским, дворским, приватним, националним, јавним, универзитетским, школским... Долазак дигиталног доба донео је глобалну информациону револуцију. Интернет је донео неочекивано богатство. Сада имамо више врста информација и више приступа информацијама него икада пре у историји. Упркос томе циљ прикупљања коришћења информација остао је исти од античких времена до данас: да пружи људима одговарајуће изворе информација који су им потребни да би разумели свет и преиспитивали своја веровања и ставове.

3. Дигитална библиотека Значење библиотеке током векова прешло је дуг пут, од њеног оригиналног етимолошког значења „колекције књига”, до њеног данашњег значења колекције врло разноврсних информационих ресурса у савременом смислу речи, на пример чак и колекције софтверских пакета. Мајкл Харт се сматра зачетником појаве књига у електронском облику. Он је 1971. године у електронски облик пребацио америчку Деклерацију независности и тиме започео Пројекат Гутемберг, који се сматра првом дигиталном библиотеком. Данас се у тој збирци/библиотеци налази 36000 књига. Циљеви пројекта су да се сачувају књиге од пропадања и да буду доступне преко Интернета свима који су жељни знања. Е-књига је електронски, дигитализовани, облик књиге, али може садржавати, осим текста, звук, слике, и видео запис. Е-књиге се производе након штампања неке књиге, обично скенирањем, а све више у исто време кад и штампана књига. Могу се читати на наменским уређајима, е-читачима, али се могу наћи и на веб странама, у дигиталним библиотекама и другим збиркама е-књига.

4. Дигитална библиотека Дигитална библиотека је организована колекција информација која се чува у дигиталним форматима и која је доступна путем мреже. Појмови електронска библиотека, виртуелна библиотека и хибридна библиотека користе се као синоними за дигиталну библиотеку, али ипак постоје и неке разлике. Електронска библиотека указује на медиј који се користи за смештање, дистрибуцији и пренос информација. Виртуелна библиотека указује на неодређеност простора у коме је могуће приступити информацијама, за разлику од традиционалне библиотеке којој је потребна зграда у реалном простору, виртуелна библиотека се налази у виртуелном простору. Хибридна библиотека указује на постојање различитих типова документа у библиотеци. Може се казати да су и традиционалне библиотеке хибридне, јер су одувек сакупљале различите типове докумената.

5. Дигитална библиотека Важне дигиталне библиотеке: Антологија српске књижевности http://www.ask.rs/ Дигитална Народна библиотека Србије http://scc.digital.nb.rs/ Пројекат Растко -библиотека српске културе http://www.rastko.rs/ Дигитална колекција Конгресне библиотеке http://www.loc.gov/library/libarch-digital.html Светска дигитална библиотека http://www.wdl.org/en/ Aнтикварне књиге - бесплатне електронске књиге http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/list- Међународна дечија дигитална библиотека http://en.childrenslibrary.org/ Српска дечја дигитална библиотека http://digital.nb.rs/decije/ Мала библиотека http://www.malabiblioteka.net/

6. Писменост Сврха прикупљених информација, у традиционалној или дигиталној библиотеци, је да подржи учење и истраживање и подстакне развој критичког мишљења. Како се наша способност да сакупљамо и чувамо информације побољшава, тако и наше вештине у налажењу и анализирању информација морају да се развијају. Данас су нам потребне нове вештине, осим читалачке писмености, треба да поседујемо вештине информационе, информатичке, медијске и дигиталне писмености. Информациона писменост је способност да се пронађе, обради, вреднује и корисно употреби информација ради решавања задатка/проблема. Информационо писмена особа: - Зна да јој је потребна информација - Открива изворе информације и успешно их претражује - Проналази одговарајуће информације потребне за решавање задатка/проблема - Вреднује информације и зна да су тачне информације основ за доношење одлука - Користи информације за стицање новог знање и решавање задатка/проблема и поштује ауторска права - Огранизује информације ради употребе у свакодневном животу и за презентацију новог знања другима.

7. Информациона писменост Један од модела информационе писмености који може да помогне ученицима да реше проблем или ураде задатак је BIG6 који подразумева шест корака: 1. Одређивање проблема/задатака - Шта значи задатак који је наставник поставио? Ако ниси сигуран шта тачно значи задатак, питај наставника за објашњење. - Које информације су ти потребне да решиш проблем? Ако наставник није навео све потребне информације, напиши питања која треба да разматраш да би урадио задатке. 2. Размишљање о начину тражења информација - Направи листу могућих извора информација који ће ти помоћи да урадиш задатак: књиге, енциклопедије, веб стране (које препоручује наставник и библиотекар), људи који су стручњаци за ту област, посматрање, анкета, истраживање, часописи, веб стране по твом избору... 3. Налажење информација - Ако се ради о веб странама, прво користи препоручене. Ако је извор нека особа, договори разговор. Ако су у питању књиге, потражи их у библиотеци. - Направи листу речи које ће помоћи да нађеш праве информације, то су кључне речи и синоними у односу на тему коју си добио. - За претраживање веб страна одреди кључне речи и фразе за претраживање на Интернету.

8. Информациона писменост • BIG6 • 4. Коришћење и вредновање информација • - Читај, слушај и посматрај. Ако не разумеш неку информацију, питај наставника, библиотекара, родитеље. • - Бележи важне информације и бележи изворе информација. • - Ако користиш информације са веб страна, утврди поузданост сајта и информација. • 5. Синтеза • Организуј информације, осмисли како ће изгледати рад, направи концепт. • - Прати упутства наставника да би урадио коначни рад. • - Наведи изворе информација. • - Договори се са наставником који је најбољи начин за презентацију рада: излагање, ППТ презентација, пано, или нешто друго. • 6. Вредновање • Процени свој рад, колико си био успешан у изради рада/решавању задатка: • а) Да ли си користио све врсте информација и урадио све што је захтевано задатком? • б) Да ли си задовољан коначним изгледом свог рада? • - Процени процес рада на задатку: • а) Која си знања и вештине стекао током рада на задатку? • б) Шта од тога можеш користити у даљем учењу и у свакодневном животу? • в) Који од коришћених извора информација могу бити корисни и за даљи рад?

9. Информатичка, медијска и дигитална писменост Информатичка (рачунарска) писменост подразумева правилну и етичку употребу ИКТ-а (коришћење електронских извора информација и Интернета) за проналажење информација, стицање новог знања, стварање и презентовање нових информација. Медијска писменост је се односи на способност да се приступи, интерпретира, вреднује и пренесе информација добијена из различитих медија (штампани и нештампани материјал који користи слике, текст, звук и видео запис да би се пренела порука), уз коришћење вештина споразумевања и критичког мишљења. Дигитална или интернетска писменост је способност читања и разумевања хипертекста или мултимедијских текстова, а укључује разумевање слика и звукова и односи се на информације доступне путем Интернета, али и на дигитализовану грађу која је доступна у библиотекама.