1 / 12

МЕДИЦИНА ЗАСНОВАНА НА ДОКАЗИМА – ПРОЦЕНА ВАЛИДНОСТИ И ЗНАЧАЈНОСТИ ДИЈАГНОСТИЧКИХ ТЕСТОВА

МЕДИЦИНА ЗАСНОВАНА НА ДОКАЗИМА – ПРОЦЕНА ВАЛИДНОСТИ И ЗНАЧАЈНОСТИ ДИЈАГНОСТИЧКИХ ТЕСТОВА. проф. др Слободан Јанковић. ДЕФИНИЦИЈА.

galeno
Download Presentation

МЕДИЦИНА ЗАСНОВАНА НА ДОКАЗИМА – ПРОЦЕНА ВАЛИДНОСТИ И ЗНАЧАЈНОСТИ ДИЈАГНОСТИЧКИХ ТЕСТОВА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. МЕДИЦИНА ЗАСНОВАНА НА ДОКАЗИМА – ПРОЦЕНА ВАЛИДНОСТИ И ЗНАЧАЈНОСТИ ДИЈАГНОСТИЧКИХ ТЕСТОВА проф. др Слободан Јанковић

  2. ДЕФИНИЦИЈА • Медицина заснована на доказима је “пажљива, промишљена употреба најбољих доказа из медицинске литературе у доношењу одлуке о лечењу конкретног болесника. То значи да се индивидуално клиничко искуство интегрише са најбољим клиничким доказима из систематског истраживања.

  3. Да ли је ова дијагностичка студија валидна? Први критеријум: • Да ли је било независног, слепог упоређења са “ЗЛАТНИМ СТАНДАРДОМ дијагнозе? • На пример, да ли је повишен ниво неког серумског маркера тумора јетре код болесника упоређен са резултатом биопсије јетре тог истог болесника, која треба да потврди или оповргне присуство тумора.

  4. Други критеријум валидности • Да ли је дијагностички тест испитан на одговарајућем спектру пацијената (сличног оном у стварном животу)?

  5. Спектар болесника • Резултати студије о дијагностичком тесту су корисни ако је дијагностички тест примењен на болесницима са благом, али и тешком болешћу, на болесницима у раној и касној фази, на нелеченим и леченим болесницима, као и на здравим особама. Такође, корисно је да тест буде примењен и на болесницима са болестима које су сличне оној која се испитује.

  6. Трећи критеријум валидности • Да ли је златни стандард употребљен независно од резултата дијагностичког теста? • Истраживачи често желе да докажу да је нови тест користан, па могу да пожеле и да потврде позитивне резултате новог теста позитивним резултатима „златног стандарда“. Зато је неопходно да се обезбеди независно упоређење новог теста са „златним стандардом“.

  7. Да ли су докази о дијагностичком тесту клинички значајни? • Дијагностички тестови који стварају велику разлику између вероватноће пре и после теста су значајни. • Сензитивност: проценат болесника код којих је тест позитиван • Специфичност: проценат здравих особа код којих је тест негативан

  8. Начин израчунавања параметара клиничког значаја се може видети на примеру студије која се бавила клиничком значајношћу компјутеризоване томографије (ЦТ) у дијагностици дисекције аорте. У следећој табели наведени су резултати ЦТ-прегледа код пацијената са сумњом на дисекцију аорте.

  9. Значајност дијагностичког теста • Сензитивност (проценат болесника код којих је тест позитиван) се израчунава на следећи начин: а/(а+ц) = 45/48 = 0,94 = 94 % • Специфичност (проценат здравих особа код којих је тест негативан): д/(б+д) = 27/31 = 0,87 = 87 % • Однос могућности за позитиван исход теста (тј. способност разликовања стварно позитивног резултата од лажно позитивног резултата) = сензитивност/(100-специфичност) = 94/(100-87) = 7,2 • Однос могућности за негативан исход теста (тј. способност разликовања лажно негативног од стварно негативног резултата) = (100-сензитивност)/специфичност = (100-94)/87 = 0,07

  10. Значајност дијагностичког теста • Позитивна вредност предвиђања (тј. у којој мери је позитиван резултат заиста тачан) = а/(а+б) = 45/49 = 92 % • Негативна вредност предвиђања (тј. у којој мери је негативан резултат теста заиста тачан) = д/(ц+д) = 27/30 = 90% • Преваленца обољења у групи пацијената са сумњом на дисекцију аорте се може грубо проценити на основу података из саме студије = (а+ц)/(а+б+ц+д) = 48/79 = 0,61= 61% • Однос пре теста (енглески pre-test odds) = преваленца/(100-преваленца) = 61/39 = 1,56 • Однос после теста (енглески post-test odds) = однос пре теста * однос могућности = 1,56 * 7,2 = 11,2 • Вероватноћа после теста = однос после теста/(однос после теста + 1) = 11,2/12,2 = 0,92 (92 %). • Дакле, вероватноћа да ће позитиван налаз дисекције аорте на ЦТ-прегледу значити да болесник ЗАИСТА има дисекцију аорте је 92%. Ако је претходно вероватноћа да болесник има дисекцију аорте на основу само анамнезе и физикалног прегледа била, рецимо, 50%, онда је примена ЦТ-а клинички оправдана, јер значајно повећава вероватноћу дијагнозе.

  11. Однос могућности (ОМ) већиод 10 или мањи од 0.1 Јако утиче на дијагнозу ОМ 5 - 10 или 0.1 - 0.2 Умерено утиче на дијагнозу ОМ 2 - 5 или 0.2 - 0.5 Мало утиче на дијагнозу ОМмањи од 2 или већи од 0.5 Веома мало утиче на дијагнозу ОМ = 1.0 Не утиче на дијагнозу уопште. Колико утиче однос могућности?

  12. Да ли валидни, значајни дијагностички тест може да се примени код нашег пацијента? • Да ли је тест доступан, да ли болесник може да га плати, да ли је тачан и прецизан у нашим условима? • Да ли можете имати прихватљиву процену вероватноће пре теста за вашег болесника? • Из ваше праксе • Из личног искуства • Из литературе • Из клиничке спекулације • Да ли ће вероватноћа после теста утицати на лечење вашег болесника? • Да ли ће утицати на одлуку о врсти третмана? • Да ли ће пацијент прихватити третмане који долазе у обзир?

More Related