Аристотел је живео после Зенона, био Платонов млађи саврменик, и живео пре Еуклида

1. Аристотел Простор Аристотел је живео после Зенона, био Платонов млађи саврменик, и живео пре Еуклида У поређењу са Платоновим дијалозима, Аристотелова дела су много мање дотерана и изгледају као скице за потпуније списе (рани коментатори су помињали такве списе, али нама данас ти списи нису доступни). Оно што је преживело од Аристотелових списа многи историчари сматрају белешкама које је он користио за своја предавања, које би се током дискусије на часу допуниле. Није тешко замислити да су те белешке бивале прерађиване током времена, и ‘исправљане’ током преписивања, што би објаснило повремена понављања и натегнутости. Ово све чини Аристотелова дела тешким за читање, али са друге стране нам пружа увид у то како је Аристотел размишљао и радио.

2. Аристотел Простор У Аристотеловој космологији свет је сфера коначне величине

3. Аристотел Простор У Аристотеловој космологији свет је сфера коначне величине У центру мирује округла планета Земља

4. Аристотел Простор У Аристотеловој космологији свет је сфера коначне величине У центру мирује округла планета Земља Састављена је од елемента земље окруженим редом елементима вода, ваздух и ватра

5. Аристотел Простор У Аристотеловој космологији свет је сфера коначне величине У центру мирује округла планета Земља Састављена је од елемента земље окруженим редом елементима вода, ваздух и ватра Њу садржи област планета и звезда коју чини пети елемент - етар

6. Аристотел Простор У Аристотеловој космологији свет је сфера коначне величине У центру мирује округла планета Земља Састављена је од елемента земље окруженим редом елементима вода, ваздух и ватра Њу садржи област планета и звезда коју чини пети елемент – етар У идеалном стању, Земља би била правилна сфера окружена статичним покривачима воде ваздуха и ватре, око којих би етар ротирао

7. Аристотел Простор У Аристотеловој космологији свет је сфера коначне величине У центру мирује округла планета Земља Састављена је од елемента земље окруженим редом елементима вода, ваздух и ватра Њу садржи област планета и звезда коју чини пети елемент – етар У идеалном стању, Земља би била правилна сфера окружена статичним покривачима воде ваздуха и ватре, око којих би етар ротирао Спољашњи слој, који се назива небесима, иде од Месечеве орбите до краја света

8. Аристотел Простор У стању које није идеално, које одговара актуелном свету, нису све ствари на свом месту

9. Аристотел Простор У стању које није идеално, које одговара актуелном свету, нису све ствари на свом месту Шта није на свом месту, по природном закону, тежи да се њему креће

10. Аристотел Простор У стању које није идеално, које одговара актуелном свету, нису све ствари на свом месту Шта није на свом месту, по природном закону, тежи да се њему креће Тако вода просута из чаше пада, а ваздух ослобођен под водом иде горе, што је и складу са обичним искуством

11. Аристотел Простор У стању које није идеално, које одговара актуелном свету, нису све ствари на свом месту Шта није на свом месту, по природном закону, тежи да се њему креће Тако вода просута из чаше пада, а ваздух ослобођен под водом иде горе, што је и складу са обичним искуством Наравно, могуће је натерати неке ствари на кретање које им није природно, али да би се такво стање одржало потребно је непрестано дејство силе

12. Аристотел Простор Две ствари су кључне за овакав опис света: Прво, ствари имају своје ‘природно место’.

13. Аристотел Простор Две ствари су кључне за овакав опис света: Прво, ствари имају своје ‘природно место’. Стога Аристотелу треба научно објашњење појма места

14. Аристотел Простор Две ствари су кључне за овакав опис света: Прво, ствари имају своје ‘природно место’. Стога Аристотелу треба научно објашњење појма места Друго, ствари се крећу да би достигле своје природно место – да би постигле известан циљ

15. Аристотел Простор Две ствари су кључне за овакав опис света: Прво, ствари имају своје ‘природно место’. Стога Аристотелу треба научно објашњење појма места Друго, ствари се крећу да би достигле своје природно место – да би постигле известан циљ Дакле, Аристотелова теорија је телеолошка – претпоставља да се природни феномени дешавају из неке сврхе

16. Аристотел Простор Две ствари су кључне за овакав опис света: Прво, ствари имају своје ‘природно место’. Стога Аристотелу треба научно објашњење појма места Друго, ствари се крећу да би достигле своје природно место – да би постигле известан циљ Дакле, Аристотелова теорија је телеолошка – претпоставља да се природни феномени дешавају из неке сврхе Једна од кључних новина модерне науке састоји се у уверењу да телеолошки фактори не треба да буду део неучних објашњења (бар што се тиче физике)

17. Аристотел Простор Две ствари су кључне за овакав опис света: Прво, ствари имају своје ‘природно место’. Стога Аристотелу треба научно објашњење појма места Друго, ствари се крећу да би достигле своје природно место – да би постигле известан циљ Дакле, Аристотелова теорија је телеолошка – претпоставља да се природни феномени дешавају из неке сврхе Једна од кључних новина модерне науке састоји се у уверењу да телеолошки фактори не треба да буду део неучних објашњења (бар што се тиче физике) Нпр, не сматра се да гравитациона сила постоји ‘због сврхе’ да камење спушта на земљу

18. Аристотел Место У четвртој књизи Физике Аристотел набраја уобичајена веровања о месту, представља загонетке у вези са тим појмом, и тестира теорије на њима (дакле, употребљава метод дијалектике)

19. Аристотел Место • Ово су нека од уобичајених веровања о месту које А. помиње • Место је одвојиво од објекта који садржи ‘Што сада садржи ваздух раније је садржавало воду, дакле јасно је да је место ... нешто другачије и од једног и од другог’ (208 б 6)

20. Аристотел Место • Ово су нека од уобичајених веровања о месту које А. помиње • Место је одвојиво од објекта који садржи ‘Што сада садржи ваздух раније је садржавало воду, дакле јасно је да је место ... нешто другачије и од једног и од другог’ (208 б 6) • Места немају места. Ово гледиште је имплицирано Зеноновим парадоксом места: ‘ако све што постоји има место, онда ће и место имати место, и тако даље ad infinitum’ (209 а 24)

21. Аристотел Место • Ово су нека од уобичајених веровања о месту које А. помиње • Место је одвојиво од објекта који садржи ‘Што сада садржи ваздух раније је садржавало воду, дакле јасно је да је место ... нешто другачије и од једног и од другог’ (208 б 6) • Места немају места. Ово гледиште је имплицирано Зеноновим парадоксом места: ‘ако све што постоји има место, онда ће и место имати место, и тако даље ad infinitum’ (209 а 24) • Ако свако место има место, онда западамо у регрес по коме реално (не потенцијално) постоји бесконачно много места, што је за Аристотела немогуће

22. Аристотел Место • Ово су нека од уобичајених веровања о месту које А. помиње • Место је одвојиво од објекта који садржи ‘Што сада садржи ваздух раније је садржавало воду, дакле јасно је да је место ... нешто другачије и од једног и од другог’ (208 б 6) • Места немају места. Ово гледиште је имплицирано Зеноновим парадоксом места: ‘ако све што постоји има место, онда ће и место имати место, и тако даље ad infinitum’ (209 а 24) • Ако свако место има место, онда западамо у регрес по коме реално (не потенцијално) постоји бесконачно много места, што је за Аристотела немогуће • Разлика између горе и доле није само релативна већ и апсолутна

23. Аристотел Место Затим, загонетке. Усредсредићемо се на две које одсликавају два од главних интереса ове књиге

24. Аристотел Место • Затим, загонетке. Усредсредићемо се на две које одсликавају два од главних интереса ове књиге • Која врста ствари је простор? • Како он интерагује са материјом?

25. Аристотел Место • Затим, загонетке. Усредсредићемо се на две које одсликавају два од главних интереса ове књиге • Која врста ствари је простор? • Како он интерагује са материјом? • Најпре, простор се протеже у три димензије као и материја, али сам није материјалан ‘Он има ... дужину ширину и дубину... Али простор не може бити тело’ (209 а 5)

26. Аристотел Место • Затим, загонетке. Усредсредићемо се на две које одсликавају два од главних интереса ове књиге • Која врста ствари је простор? • Како он интерагује са материјом? • Најпре, простор се протеже у три димензије као и материја, али сам није материјалан ‘Он има ... дужину ширину и дубину... Али простор не може бити тело’ (209 а 5) • Друго, како простор утиче на физичке објекте (јер ако не утиче онда изгледа ирелевантан за физику): ‘Чему у стварима је простор узрок?’ (209 а 20)

27. Аристотел Место • Аристотел разматра 4 теорије места. Место је или • облик, или • материја, или • нека врста протежности између крајности, или • саме крајности

28. Аристотел Место • Аристотел разматра 4 теорије места. Место је или • облик, или • материја, или • нека врста протежности између крајности, или • саме крајности • Видећемо најпре шта ово значи, затим како Аристотел одбацује прве три теорије тестирајући их на уобичајеним схватањима и загонеткама

29. Аристотел Место Под обликом Аристотел подразумева спољашњу површину објекта

30. Аристотел Место Под обликом Аристотел подразумева спољашњу површину објекта Али простор не може бити облик јер површина неког објекта не може да се од њега одвоји (упореди 1 горе стр 22) (211б10-14)

31. Аристотел Место Под обликом Аристотел подразумева спољашњу површину објекта Али простор не може бити облик јер површина неког објекта не може да се од њега одвоји (упореди 1 горе стр 22) (211б10-14) (Наравно известан поједини облик може бити ‘одвојен’ од тела ако ово промени облик; можда је Аристотел требао да каже да се понекад објекти крећу, мењајући место, и не мењају при том облик)

32. Аристотел Место Одбацујући теорију да је простор материја, Аристотел се супротставља Платоновом гледишту

33. Аристотел Место Одбацујући теорију да је простор материја, Аристотел се супротставља Платоновом гледишту Ова теорија се одбацује из истих разлога као и претходна – материја није одвојива од објекта који је од ње састављен (211б30-212а2)

34. Аристотел Место Трећа теорија каже да је место нека врста ‘екстензије између крајности’

35. Аристотел Место Трећа теорија каже да је место нека врста ‘екстензије између крајности’ Под ‘крајностима’Аристотел не подразумева спољашњу површину објекта, већ унутрашњу површину онога што садржи објекат, шта год то било (нпр унутрашњу површину флаше пуне воде)

36. Аристотел Место Трећа теорија каже да је место нека врста ‘екстензије између крајности’ Под ‘крајностима’Аристотел не подразумева спољашњу површину објекта, већ унутрашњу површину онога што садржи објекат, шта год то било (нпр унутрашњу површину флаше пуне воде) ‘Екстензија између’ те површине је затворена запремина

37. Аристотел Место Трећа теорија каже да је место нека врста ‘екстензије између крајности’ Под ‘крајностима’Аристотел не подразумева спољашњу површину објекта, већ унутрашњу површину онога што садржи објекат, шта год то било (нпр унутрашњу површину флаше пуне воде) ‘Екстензија између’ те површине је затворена запремина Али та ‘запремина’ није затворена материја, већ нешто независно од објекта

38. Аристотел Место Трећа теорија каже да је место нека врста ‘екстензије између крајности’ Под ‘крајностима’Аристотел не подразумева спољашњу површину објекта, већ унутрашњу површину онога што садржи објекат, шта год то било (нпр унутрашњу површину флаше пуне воде) ‘Екстензија између’ те површине је затворена запремина Али та ‘запремина’ није затворена материја, већ нешто независно од објекта Оваква дефиниција је на први поглед у складу са еуклидском хипотезом (хипотезом да је реални простор описан еуклидском геометријом), у којој простор садржи материју али је одвојен од ње, а место је област или део простора

39. Аристотел Место Трећа теорија каже да је место нека врста ‘екстензије између крајности’ Под ‘крајностима’Аристотел не подразумева спољашњу површину објекта, већ унутрашњу површину онога што садржи објекат, шта год то било (нпр унутрашњу површину флаше пуне воде) ‘Екстензија између’ те површине је затворена запремина Али та ‘запремина’ није затворена материја, већ нешто независно од објекта Оваква дефиниција је на први поглед у складу са еуклидском хипотезом (хипотезом да је реални простор описан еуклидском геометријом), у којој простор садржи материју али је одвојен од ње, а место је област или део простора Али то је само на први поглед, јер Аристотел види ову област као везану за материју која садржи и окружје објекат, и стога та област није потпуно независна од материје

40. Аристотел Место Аристотелов аргумент против овог гледишта није претерано јасан, али можемо узети да се своди на показивање да ово гледиште није у складу са 2 горе (стр 22)

41. Аристотел Место Аристотелов аргумент против овог гледишта није претерано јасан, али можемо узети да се своди на показивање да ово гледиште није у складу са 2 горе (стр 22) Узмимо пример кофе са водом. По теорији коју сада разматрамо, место воде је простор ограничен странама кофе и ваздухом одозго. Како вода цури, горња површина се спушта и место преостале воде се континуирано мења. Заправо, сваког тренутка вода је на ‘другом месту, јер је место одређено ‘крајностима’ а ове се мењају.

42. Аристотел Место Аристотелов аргумент против овог гледишта није претерано јасан, али можемо узети да се своди на показивање да ово гледиште није у складу са 2 горе (стр 22) Узмимо пример кофе са водом. По теорији коју сада разматрамо, место воде је простор ограничен странама кофе и ваздухом одозго. Како вода цури, горња површина се спушта и место преостале воде се континуирано мења. Заправо, сваког тренутка вода је на ‘другом месту, јер је место одређено ‘крајностима’ а ове се мењају. У тој гомили свако од тих места је смештено унутар претходног места, као бабушке, дакле свако од њих ће имати своје место (211 б 23). То није у складу са 2.

43. Аристотел Место Аристотелов аргумент против овог гледишта није претерано јасан, али можемо узети да се своди на показивање да ово гледиште није у складу са 2 горе (стр 22) Узмимо пример кофе са водом. По теорији коју сада разматрамо, место воде је простор ограничен странама кофе и ваздухом одозго. Како вода цури, горња површина се спушта и место преостале воде се континуирано мења. Заправо, сваког тренутка вода је на ‘другом месту, јер је место одређено ‘крајностима’ а ове се мењају. У тој гомили свако од тих места је смештено унутар претходног места, као бабушке, дакле свако од њих ће имати своје место (211 б 23). То није у складу са 2. Ако простор схватимо еуклидски, овај случај можемо приказати овако: Свака коначна област простора је садржана у некој другој коначној области, и тако креће бесконачни регрес који по 2 треба избећи. Али у модерној математици нама бесконачности не сметају, тако да не морамо да прихватимо овај Аристотелов аргумент.

44. Аристотел Место Остала је да се размотри још четврта теорија места, и њу Аристотел прихвата по принципу који је Шерлок Холмс једном формулисао овако: ‘када смо једном елиминисали немогуће, шта год да је остало, ма колико мало вероватно, мора бити случај’

45. Аристотел Место Остала је да се размотри још четврта теорија места, и њу Аристотел прихвата по принципу који је Шерлок Холмс једном формулисао овако: ‘када смо једном елиминисали немогуће, шта год да је остало, ма колико мало вероватно, мора бити случај’ Дакле по Аристотелу место једног објекта су границе тела које га окружују, оне границе којима су та тела у контакту са објектом (212 а 6)

46. Аристотел Место Остала је да се размотри још четврта теорија места, и њу Аристотел прихвата по принципу који је Шерлок Холмс једном формулисао овако: ‘када смо једном елиминисали немогуће, шта год да је остало, ма колико мало вероватно, мора бити случај’ Дакле по Аристотелу место једног објекта су границе тела које га окружују, оне границе којима су та тела у контакту са објектом (212 а 6) Пошто по Аристотелу вакуум не може да постоји, нема размака између површине објекта и тела која га окружују

47. Аристотел Место Овакво схватање места Аристотел назива здраворазумским, јер је уобичајено размишљати о месту као некој посуди, што је случај и у његовој теорији

48. Аристотел Место Овакво схватање места Аристотел назива здраворазумским, јер је уобичајено размишљати о месту као некој посуди, што је случај и у његовој теорији Приметите да је овај основни просторни појам Аристотел дефинисао помоћу појмова материјалних објеката доступних чулном опажању, а не помоћу појмова еуклидског простора

49. Аристотел Место Овакво схватање места Аристотел назива здраворазумским, јер је уобичајено размишљати о месту као некој посуди, што је случај и у његовој теорији Приметите да је овај основни просторни појам Аристотел дефинисао помоћу појмова материјалних објеката доступних чулном опажању, а не помоћу појмова еуклидског простора Питање да ли је простор независан од материје, или се мора схватити путем оваквог или онаквог позивања на материјалне објекте, биће битно и у модерној филозофији природе

50. Аристотел Место Овакво схватање места Аристотел назива здраворазумским, јер је уобичајено размишљати о месту као некој посуди, што је случај и у његовој теорији Приметите да је овај основни просторни појам Аристотел дефинисао помоћу појмова материјалних објеката доступних чулном опажању, а не помоћу појмова еуклидског простора Питање да ли је простор независан од материје, или се мора схватити путем оваквог или онаквог позивања на материјалне објекте, биће битно и у модерној филозофији природе Питање за вежбу: Да ли ова теорија места пролази тест на коме су пале прве три разматране теорије? Тј. да ли је ова теорија у складу са 1 и 2 (са стране 22)?