ВАСПИТАЊЕ И УЗРАСТ

1. ВАСПИТАЊЕ И УЗРАСТ специфичности васпитања предшколског детета условљена његовим узрастом са узрастом је повезан и положај детета у друштву; у процесу васпитања и образовања

2. Законитости развоја у раном узрасту и процес васпитања • развој обухвата промене до којих долази у физичким, интелектуалним и социјалним функцијама • развој – недовршеност: стално реструктурирање постигнућа претходних ступњева, као и диференцирање функција, које је повезано са њиховом интерграцијом на вишем ступњу • у развоју је могуће разликовати стадијуме и промене на сваком од њих • развој има квантитативне и квалитативне аспекте • квалитативне промене у интелектуалном развоју: нове особине памћења, опажања, маште, мишљења.... • функционално и структурално раздвајање функција – оне временом постају самсоталне, добро организоване, средства извођења акција (нпр. памћење и мишљење) • хијерархијска интреграција и централизација – развијенији системи управљају мање развијеним системима

3. Предшколски период: • доба најбурнијег раста и развоја (развој је најбржи до 3.год. али се убрзано одвија све до 6. год.) • квалитативне особености детета предшколског узраста: • унутрашња мотивација детета – биолошке неравнитеже (глад, жеђ, сан...), психолошка неравнотежа (особа измењеног изгледа) • дете=активан чинилац сопственог развоја • дете селективно прима утицаје - пријемчиво је за оне који иду у сусрет његовим потребама • мишљење се мења током развоја→мишљење детета квалитативно се разликује од мишљења одраслог • емпиријски карактер – усредсређено само на непосредну активност којом се бави • нестабилност пажње и неспособност за организовање активности која нема неки непосредан циљ • дечија потреба за активношћу која садржи огромне васпитно-образовне могућности • развој се одвија у социјалном контексту – нпр. за учење говора неопходни су други

4. опште законитости психо-физичког развоја (утврђене у психологији): интермитентност у развоју – дечији развој тече циклично (а не глатко и равномерно) алтернативност у развоју – развој разних функција наизменично се смењује (једна функција се нагло развија, а остале стагнирају, нпр. кретање се брже развија од говора или обрнуто) континуитет у развоју – особине које се успоставе на једној етапи, преносе се и на следеће развојне етапе, утичући на њих константност развојног реда – нпр. прво никну секутићи, па касније кутњаци; дете прво уочава разлике, а затим сличности... Жан Пијаже – константан поредак етапа развоја цефало-каудални правац развоја – од главе ка репу (доњим екстремитетима) проксимо-дистални правац развоја – од делова тела ближих кичменој мождини ка онима који су од ње удаљенији (нпр.шаке) од подједнаке контроле билатералних органа ка бољој контроли унилатералних органа – дете је по рођењу симетрично, а током развоја постаје асиметрично(спретније се служи, најчешће десном, руком, ногом, оком) тенденција елиминисања сувишног ангажовања мишића (да би дохватило играчку дете од годину дана покреће читаво тело, а не само руку)

5. зашто је значајно разумевање општих карактеристика и законитости дечјег развоја? да би поступање са дететом било прилагоћено његовим могућностима (сразмерни захтеви) да би се пружила подршка дечијем развоју у опималним периодима, неопходно је познавати време појаве и редослед развоја функција благовремено припремити дете за промене до којих ће доћи (шта очекујемо на којем узрасту и сл) АЛИ, НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ ДА ЈЕ СВАКО ДЕТЕ ИНДИВИДУА ЗА СЕБЕ, И ПОРЕД УПОТРЕБЕ ПОСТАВЉЕНИХ СТАНДАРДА! динамика развоја зависи и од способности детета, особина, потенцијала, искустава...

6. Критични периоди за васпитање и образовање деце • периоди када је организам посебно осетљив на утицаје из средине и када се јављају оптималне могућности за подстицање одређених функција • Фројд – „периоди осетљивости“ • критични периоди – преломни, кризни треници при преласку из једног периода развоја у други; скоковит прелазак→облици негативног понашања су чести • Виготски – „оптимални рокови обучавања“ • периоди осетљивости за учење матерњег језика, учење читања... • критични периоди→оптимални периоди за учење (читаво предшколско детињство)

7. предшколско детињство: формирају се појмовне структуре, когинитвни стил, интересовања (интелектуалне функције нарочито су подложне утицајима) Каменов: „културна ускраћеност“ – искуства из раног детињства утицала су на слабији школски успех и интелектуални развој Брунер – изузетна пластичност детињства; својства, ставови и склоности са почетка живота битни су за касније уобличавање личности(нпр. страх од неуспеха, отпр према књизи и сл.) ПОВОЉНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ И ПОДРШКА ТОКОМ ПРЕДШКОСЛКОГ ДЕТИЊСТВА СУ ИЗУЗЕТНО ЗНАЧАЈНИ ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ!

8. Карактеристике предшколског узраста и васпитање • биолошки дефицит – човеково младунче је најбеспомоћније када се роди. Али, то је предност – деца напредују спорије од осталих врста, али достижу далеко сложеније стадијуме у развоју. Човек није дат него задат – његове могућности развоја нису ограничене само наслеђем, на њих утиче и средина и лична активност • пластичност – подложност утицајима средине који су тада посебно снажни и остављају трајне последице. Утицаји социјалне средине могу да мењају понашање детета (дечији „упијајући ум“) • емоционалност – дечија осећања преплављују читаво њихово бичће, афекти, честе и брзе промене расположења. Оволика емоционалност деце значи да се мора избегавати изазивање негативних емоција и нарочито манипулисање њима. • чулност – дете у почетку свет доживљава преко чула→зато је битна адекватна прерада чулног искуства

9. практично-опажајно мишљење – повезаност мисаоних процеса са практичним радњама – до 4.г. мисле само о ономе што чују,виде, држе... опажајно-представно – мишљење преображавање ситуација не само на плану спољашње материјалне делатности, већ и на плану представа (ликовно изражавање нпр. појмовно-логичко мишљење егоцентричност мишљења – нема граница између његовог унутрашњег и спољашњег света (о свему суди према себи, неспособно да схвати туђу тачку гледишта) реализам- реч је својство предмета на који се односи анимизам – веровање да су ствари живе и да имају одређене намере, циљеве артифицијелизам – све што постоји у природи створио је човек или је створено за човека