Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju

1. Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju Marko Nikolić Danilo Ranđelović Andrija Jevtić Nenad Krstić

2. Konstantin I Veliki

3. Konstantin I Veliki • Konstantin se rodio između 271. i 273. godine, 27. februara, u rimskom gradu Naisu tj. današnjem Nišu, • u provinciji Gornja Mezija. • Otac mu je bio Konstancije Hlor, u to vreme rimski oficir • visokog ranga, a majka Jelena, žena skromnog porekla, po nekima gostioničareva kći. Pošto su Konstancije i • Jelena pripadali različitim društvenim klasama, najverovatnije je da su živeli u konkubinatu, • jedinoj vrsti braka mogućnoj supružnicima • nepomirljivog društvenog porekla.

4. Konstantin je već 317. i zvanično istakao pretenzije da nasleđivanje prestola obezbedi svojim sinovima. U Serdiki je 317., proglasio za cezare sinove Krispa i Konstantina II, najstarijeg sina iz braka sa Faustom. Fausta mu je rodila još dva sina: Konstancija II i Konstansa I. Međutim, Konstantinove poslednje godine zagorčala je porodična tragedija čiji nam uzroci nisu poznati: 326. po očevom naređenju pogubljen je cezar Krisp, već provereni vojskovođa, i Konstantinova supruga Fausta. Konstantin je pred kraj života razdelio teritorije ozmeđu svojih sinova, ali je zadržao vrhovni autoritet. Konstantin II je dobio na upravu Galiju, Britaniju i Španiju, Konstancije II je poslat u Antiohiju, Konstans I u Milano, odakle je upravljao Italijom i Panonijom, a carev sinovac cezar Dalmacije je iz Niša nadzirao granicu na Dunavu.

5. Konstantin je preminuo u blizini Nikomedije22. maja 337. godine na samom početku planiranog pohoda na Sasanidsku Persiju. Iako je nameravao de se krsti u reci Jordanu, na samrti je, u skladu sa tadašnjim običajima, primio krštenje iz ruku Evsevija Nikomedijskog, jednog od arijanskih prvaka. Konstancije je zatim preneo očevo telo u Konstantinopolj gde je svečano sahranjeno u unapred pripremljenu grobnicu u crkvi sv. Apostola. Naravno, u carstvu čija je hristijanizacija tek započeta, Konstantin je i zvanično deifikovan i uvršten među paganske bogove. Njegova tri sina su uklonili svoje rođake i ostale takmace i 9. septembra 337. godine su se proglasili za avguste.

7. Konstancije III • Flavije Konstancije (umro 2. septembra421. godine), ili Konstancije III, bio je rimski vojskovođa i na kraju rimski car. Tokom druge decenije petog veka je već neformalno držao vlast, a 421. je za kratko postao savladar Honorija, cara Zapadnog rimskog carstva.

8. Konstancije je rođen u Nišu, tadašnjem Naisu. Bio je vojnik od karijere. Kao магистер милитум pod Honorijem, uspešno je branio Zapadno rimsko carstvo. Naročito se istakao u ugušenju pobune uzurpatora Konstantina. Za te zasluge dobio je titulu patricija, i sticao je sve više uticaja nad nesposobnim Honorijem. 417. oženio se Honorijevom polu-sestrom Galom Placidijom, a 8. februara421. postao je Honorijev savladar. U stvari, on je zaista vladao čitavim Zapadom. • Istočno-rimski car Teodosije II nije želeo da prizna Konstancijevo imenovanje za savladara. Navodno je Konstancije rešio da zbog toga zarati sa Istokom, ali pre nego što je išta mogao da uradi, iznenada je umro 2. septembra iste godine.

9. Konstancije je sa Galom Placidijom imao dvoje dece: budućeg cara Valentinijana III i Justu Gratu Honoriju. • Konstancijev uspeh u okviru carske porodice, dao je nadu i drugim vojnim komandantima na Zapadu da će i sami moći postati carevi. Ali, to je samo uspelo Petroniju Maksimu (vladao je doduše još kraće od Konstancija), dok su zaslužni varvarski komandanti bili neuspešni u tome (Aecije i Ricimer).

10. Dragiša Cvetković • Rodio se u Nišu, od oca Jovana, koji je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca i majke Zojice Steriadis koja je bila Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik. • Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.

11. Došavši iz Evrope u tada seljačku Srbiju Dragiša Cvetković bacio se na reforme. O tome svedoče njegovi govori i dokumenta iz skupštine, gde se borio za rešavanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, smanjivanje dažbina, prezaduženosti seljaka. Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćivanje radnog vremena, ograničeno angažovanje dečije radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada. • U tri mandata bio je gradonačelnik Niša. Ministar vera postao je 1928. godine, da bi po uvođenju diktature 6. januar1929. godine ostao bez obe funkcije. U listu „Niška slobodna tribina“, koji je sam pokrenuo, pisao je protiv diktature, zbog čega je hapšen, a list zabranjen.

12. Važan potez povukao je 1934. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalana zajednica (JRZ), koja je pobedila na izborima 1935. godine. • Posle tih izbora, još jednom je bio gradonačelnik Niša, predsednik poslaničkog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministara za fiziko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi Milana Stojadinovića u periodu 1935-1939. godine. Dragiša je živeo u Parizu sve do smrti 1969. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu, kod Pariza, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.

14. Duško Radović Pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, je rođen 29.novembra1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta1984. godine u Beogradu.

16. Živojin Milenković • Rođen je 26. januara 1928., u Nišu, Srbiji, a umro je u Jugoslaviji – 18. marta 2008., u Beogradu, Srbiji.Bio je srpski glumac. Rodio se u Nišu, i tu počeo glumačku karijeru u Niškom narodnom pozorištu. Kasnije prelazi u Beogradsko dramsko pozorište gde je glumio do penzionisanja. Jedno vreme u Nišu je bio profesor književnosti. Glumio je u preko 30 filmova, preko 300 televizijskih emisija (drame i serije) i oko 150 pozorišnih predstava.

18. Branko Miljković • Rođen je 29. januara1934. godine • Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš. Završio je Gimnaziju „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu objavljuje svoje prve pesme. Godine 1953. odlazi u Beograd na studije. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu1957.

19. Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolistaValerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. • Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika.

20. Usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, napušta Beograd, u jesen 1960. godine, i odlazi za urednika kulture u Radio Zagrebu. Ubrzo potom, 12. februara 1961, nalaze ga obešenog o drvetu na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja, no i danas je najverovatnija verzija – samoubistvo.

21. Šaban Bajramović • Šaban Bajramović je po narodnosti bio Rom, a poreklom iz Niša. Mada, nikad se nije libio da za sebe kaže da je - Ciganin (jednom prilikom, posle svog slavnog, prvog koncerta u beogradskom Domu sindikata, krajem sedamdesetih, rekao je izvesnom novinaru: "Četrdeset i kusur godina sam Ciganin, a tek dve-tri Rom, pa piši - Ciganin") U karijeri je snimio 20 albuma i oko pedeset singlova, a napisao je i komponovao više od sedamsto pesama. Njegovi obožavaoci ga opisuju kao izvanrednog pevača vrhunskog kvaliteta, „pevača iz srca i duše“. Nije bez razloga upravo Njnjgovo izvođenje pesme „Đelem, Đelem“ izabrano za himnu svih Roma sveta.

22. U devetnaestoj je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom Otoku. Pevanjem je počeo da se bavi za vreme izdržavanja zatvorske kazne, kada je u apsani osnovao džez orkestar. Po povratku u Niš, pevao je u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu koje je nosilo ime po jedinom Ciganinu narodnom heroju, a kada je ono preimenovano u KUD "Rom", otišao je da peva po krčmama u bosanskom planinskom bespuću. To preimenovanje doživeo je kao ličnu uvredu. Tada za snimanje svoje muzike u Srbiji nije uspeo da nađe izdavačku kuću i zbog toga svoja dela izdaje u Sloveniji, za Produkciju gramofonskih ploča RTV Ljubljana.

23. Ali, ugovor koji je potpisao s njima bio je "samoubilački": od vrtoglavih tiraža dva albuma, koja je snimio za Slovence, nije dobio takoreći ništa. Tek tada, prijatelji i poštovaoci saznali su da je bio - nepismen. Potpisivao bi sve što bi mu poturili. Jer, verovao je ljudima... Kasnije je često nastupao s muzičkim sastavom Crna Mamba. Sa njima je sarađivao gotovo dve decenije. Na lični poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike. Početkom osamdesetih godina ustanovljeno je da ima zlehude polipe na glasnim žicama. Operisan je, a lekari su mu zabranili da se ubuduće bavi pevanjem. Svejedno, samo desetak dana posle vrlo komplikovane operacije, održao je solistički koncert.

24. Bio je dobar čovek. Bolji drug, nego suprug i otac. Pio je klekovaču i kad je bilo viskija. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je živeo u Nišu i imao četiri ćerke. Nedelju dana pred smrt, Bajramović se požalio na slabo zdravlje i težak život, i tom prilikom mu je srpski ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić uručio jednokratnu novčanu pomoć i obećao potrebno lečenje. Bajramović se tada požalio da, nakon 40 godina pevanja, nema poseta niti prijatelja, i priznao da se muči. Preminuo je u 73. godini života u niškom kliničkom centru od posledica infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju.

26. Kornelije Kovač • Rođen je1. januara1942. godine u Nišu. Kornelije je poznati srpski kompozitor, pijanista, aranžer. Njegov otac je bio violinista, a majka pevačica u horu opere. Brat, Mihajlo Kovač, se takođe bavio muzikom kao pevač, ali se kasnije opredelio za novinarstvo i politiku.

27. Svoju prvu kompoziciju "Pusti trotoari" Kovač komponuje već sa četrnaest godina - 1956. godine. Prvi javni nastup mladi Kovač je imao u subotičkoj gimnaziji koju je pohađao na tada popularnim popodnevnim čajankama. Svoju karijeru je započeo 1961 godine. Zahvaljujući odličnom muzičkom obrazovanju, Muzička akademija u Sarajevu, Kornelije je: kompozitor, pijanista, producent i aranžer. • U 1961. godini, on je osnovao svoj prvi bend BKB, koji je u to vreme postao poštovan džez trio. 1963. godine su učestvovali u Ju džez festivalu, koji je bio održan u Bledu u Sloveniji.

28. Kornelije Bata Kovač postaje član Indeksa 1966. godine, i sa njima već sledeće godine svira na turneji po SSSR-u. Za sarajevske Indekse Kovač je napisao pesme "Boj na Mišaru" i "Ako jednom budeš sama". Radeći sa Indeksima, Kovač je stekao ime kompozitora i instrumentaliste, ali po odsluženju vojnog roka donosi odluku da se preseli u Beograd i pokuša nešto svoje. • U Sarajevu, 1967. ,na prvom "plej bek" festivalu "Vaš šlager sezone" osvaja prvo mesto sa pesmom "Moj profesor"

29. Nađa Regin • Nađa Regin je srpska glumica rođena u Nišu 2. decembra 1931. godine, najpoznatija po svojim ulogama u više britanskih filmova i tv serija u šesdesetim.

30. Filmsku karijeru otpočela je u svojoj zemlji pod pravim imenom Nađa Poderegin, a nakon toga je glumila u nekoliko filmova u Zapadnoj Nemačkoj, pre nego što se trajno nastanila u Velikoj Britaniji. Nađa je jedna od retkih glumica koja se može da se pohvali da je glumila u dva filma iz serijala o Džems Bondu, "Iz Rusije s ljubavlju" i "Goldfinger". Od TV serija u kojima je glumila vredi pomenuti "Sveca", "Osvetnike" i "Opasnog čoveka".

31. KRAJ