140 likes | 369 Views
морфологија. Део науке о језику који проучава речи. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ - ДЕФИНИЦИЈА. МОРФОЛОГИЈА ЈЕ ДЕО НАУКЕ О ЈЕЗИКУ КОЈИ ПРОУЧАВА РЕЧИ И ОБЛИКЕ РЕЧИ ОНА ПРОУЧАВА УНУТРАШЊУ СТРУКТУРУ СВАКЕ РЕЧИ РЕЧИ СУ ОСНОВНИ НАЧИН СПОРАЗУМЕВАЊА И НАЈВЕЋИ КОРАК ЕВОЛУЦИЈЕ
E N D
морфологија Део науке о језику који проучава речи
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ- ДЕФИНИЦИЈА • МОРФОЛОГИЈА ЈЕ ДЕО НАУКЕ О ЈЕЗИКУ КОЈИ ПРОУЧАВА РЕЧИ И ОБЛИКЕ РЕЧИ • ОНА ПРОУЧАВА УНУТРАШЊУ СТРУКТУРУ СВАКЕ РЕЧИ • РЕЧИ СУ ОСНОВНИ НАЧИН СПОРАЗУМЕВАЊА И НАЈВЕЋИ КОРАК ЕВОЛУЦИЈЕ • РЕЧИ СУ БИЛЕ УСЛОВ ЗА НАПРЕДАК ЦЕЛЕ ЉУДСКЕ ВРСТЕ • РЕЧИ СУ НЕОПХОДНЕ КАО КОД ИЛИ СИСТЕМ СВАКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, ПА И ЕЛЕКТРОНСКЕ
ПОЈАМ МОРФЕМЕ • МОРФЕМА ЈЕ ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА МОРФОЛОГИЈЕ • САСТОЈИ СЕ ИЗ КОРЕНА РЕЧИ, ОДНОСНО ЊЕНОГ ПРАОБЛИКА ОД КОЈЕГ ОНА ПОТИЧЕ И ОД КОЈЕГ ТВОРИ, ОДНОСНО ПРАВИ ДРУГЕ РЕЧИ И ДРУГЕ СВОЈЕ ОБЛИКЕ • МОРФЕМА ЈЕ ЗА ГРАМАТИКУ БИТНА У СВОЈСТВУ КОРЕНА РЕЧИ, ОДНОСНО ГРАЂЕЊА РЕЧИ
ПОДЕЛА РЕЧИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
РЕЧИ СЕ ДЕЛЕ ПО: ПОСТАНКУ, КАТЕГОРИЈИ ПРОМЕНЉИВОСТИ, ОДНОСНО НЕПРОМЕНЉИ-ВОСТИ, НА КЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ЛОКАЛИЗ- МЕ, НА ДОМАЋЕ РЕЧИ И ПОЗАЈМЉЕ-НИЦЕ, КОМУНИКАЦИЈЕ КЊИГОМ И РАЧУНАРОМ ЗАХТЕВАЈУ РЕЧИ
ПОДЕЛА РЕЧИ ПО МОГУЋНОСТИ ПРОМЕНЕ ОСНОВНОГ ОБЛИКА ПРОМЕНЉИВЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ • ИМЕНСКЕ РЕЧИ • ИМЕНИЦЕ • ЗАМЕНИЦЕ • БРОЈЕВИ • ПРОДЕВИ • ГЛАГОЛСКЕ РЕЧИ • ГЛАГОЛИ • ПРИЛОЗИ • ПРЕДЛОЗИ • УЗВИЦИ • РЕЧЦЕ • ВЕЗНИЦИ
ПОДЕЛА ПО ВРСТИ ТВОРБЕ • РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ НАСТАЈУ КРОЗ ПЕТ ОСНОВНИХ ПРОЦЕСА: • СЛАГАЊЕ • ПРЕФИКСАЦИЈА • ИЗВОЂЕЊЕ • КОМБИНОВАНА ТВОРБА • ПРЕТВАРАЊЕ
ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ - НЕОЛОГИЗМИ • НАЈВИШЕ ИХ ИМА ИЗ ТУРСКОГ – ТУРЦИЗМИ • ИЗ НЕМАЧКОГ – ГЕРМАНИЗМИ • ИЗ ГРЧКОГ – ХЕЛЕНИЗМИ • ИЗ ЕНГЛЕСКОГ – АНГЛИЦИЗМИ • ИЗ ЛАТИНСКОГ – ЛАТИНИЗМИ • ИЗ ИТАЛИЈАНСКОГ – РОМАНИЗМИ • ИЗ МАЂАРСКОГ – ХУНГАРИЗМИ • ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА – РУСИЗМИ
КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК • СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ОВОГ СТАНДАРДА ПОСТАВИО ЈЕ ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ • ЗАСНОВАН ЈЕ НА “НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ” • ИМА ОРТОГРАФСКИ ПРАВОПИС И ЈЕДИНИ ЈЕ ЈЕЗИК КОЈИ ПОШТУЈЕ АДЕЛУНГОВ ПРИНЦИП, КОЈЕМ ТЕЖЕ СВИ ЈЕЗИЦИ СВЕТА, АЛИ ГА ЈОШ НИСУ ПОСТИГЛИ: “ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ, ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО” • ТАКОЂЕ, ЈЕДАН ЈЕ ОД РЕТКИХ ПРИЗНАТИХ СВЕТСКИХ ЈЕЗИКА КОЈИ НЕМА СВОЈ РЕЧНИК
ОСНОВА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА ЈЕ НАРОДНИ ГОВОР ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ И ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ДИЈАЛЕКАТ, ЕКАВСКОГ И (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА ЗВАНИЧНО ПИСМО (УСТАВОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ГАРАНТОВАНО) ЈЕ ЋИРИЛИЦА