Жичане инструменте, код којих се тон добија прелачењем гудала преко жица, називамо

1. Жичане инструменте, код којих се тон добија прелачењем гудала преко жица, називамо ГУДАЧКИ ИНСТРУМЕНТИ

2. Na koncertu orkestra, žice koje trepere, daju zvuk: violini, violi, violončelu, kontrabasu, gitari, harfi, pa čak i klaviru… Po načinudobijanjatonadelimoihna: • Gudačkeinstrumentei • Trzalačkeinstrumente. početak

3. Instrumenti na kojima se ton proizvodi uz pomoć gudala, nazivaju se GUDAČKI INSTRUMENTI • violina • viola • violončelo • kontrabas  početak

4. VIOLINA Romansa za violinu i orkestar • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Šale o violinistima • Najlepša dela Večinu melodija u svim kompozicijama klasične orkestarske muzike, sviraju violine.  početak gudački

5. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi ( viola da gamba; viola da braco), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka. • Poseban značaj u njihovom tehničkom usavršavanju imaju čuvene porodice iz Kremone: • AMATI • GVARNERI* • STRADIVARI* *(njihove violine i danas vrede milione dolara, pa mnogi violinisti moraju da se odluče izmedju kupovine violine ili nove kuće). početak violina

6. Pre svakog sviranja violina se mora naštimovati; • Desna ruka drži gudalo; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( tako dobijamo više tonove) • Sviranje na violini nije nimalo lakoč; • Majstor violinista, može izvesti tri, pa i četiri tona istovremeno; • Postoje razni načini sviranja (npr. vibrato, picikato…) violina

7. Johan Sebastijan Bah Ludvig van Betoven Volfgang Amadeus Mocart Johanes Brams Petar Čajkovski Jan Sibelijus Maks Bruh Antonio Vivaldi Feliks Mendelson Nikolo Paganini i mnogi drugi … Mnogo je kompozitora koji supisali kompozicije za violinu violina  početak

8. Najlepša dela za violinu • “Romansa za violinu i orkestar” - L.V.Betoven • ”Koncert za violinu i orkestar„ - J.Brams • ”Koncert za dve violine i orkestar„- J.S.Bah • ”Koncert za violinu i orkestar„ - J.Sibelijus • ”Koncert za violinu i orkestar„ - P.I.Čajkovski • ”Koncert za violinu i orkestar„ - F.Mendelson • ”Koncert za violinu i orkestar„ - V.A.Mocart • ”Koncert za violinu i orkestar„ - Maks Bruh   početak violina

9. Nikolo Paganini (1782 - 1840) • ”Đavolji violinist„ iz Đenove. • Njegova tehnika zadivila je mnoge muzičare toga vremena (R. Šumana, F. Šopena, F. Lista). • Drugi su mislili da se radi o madjioničarskim trikovima (njegova tehnika sviranja bila je neverovatna za to vreme). VIRTUOZ početak violina 

10. Pitanja: Kakva je razlika između violine i viole? Viola duže gori. • Kakva je razlika između violine i tramboline? Kada skačes na trambolini, izuješ se. • Kakva je razlika između violine i crnog luka? Kada seckate violinu, ne plačete. • Kako postižete da tri violiniste sviraju savršeno usklađeno? Ubijete dvojicu.  početak violina 

11. PROLEĆE Antonio Vivaldi VIOLA Nešto veća od violine, ima duže žice i naravno, daje dublje tonove. • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela gudači  početak

12. Paul Hindemit Georg Filip Teleman Vilijam Volton Johan Huml Petar I. Čajkovski Hektor Betlioz Maks Bruh Rihard Štraus i mnogi drugi … Brojni kompozitori supisali kompozicije za violu:  početak viola 

13. Pre svakog sviranja i viola se mora naštimovati; • Desna ruka drži gudalo, kao kod violine; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( tako dobijamo više tonove); • Sviranje na violi je teže nego na violini, zbog njene veličine; • Violista, mora da izvodi neverovatne pokrete, da bi izveo visoke tonove; • Postoje razni načini sviranja (vibrato, picikato…). viola 

14. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi (viola da bračo; viola da gamba), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka; • Viola da bračo (viola za ruke), nešto veća od violine dobila je značajno mesto u orkestru; • Zbog melanholičnog zvuka, kompozitori je upotrebljavaju u kompozicijama i kao solo instrument, za postizanje odredjenih efekata; • Češće upotpunjuje harmoniju i svira alt violini. viola početak

15. Najlepša dela za violu • ”Orkestarska svita„ - Johan Sebastijan Bah • ”Don Kihot„- Rihard Štraus • “Trauermusik” - Paul Hindemit • ”Pikova dama„ - Petar I. Čajkovski • ”Koncert za violu i orkestar„ - Georg F. Teleman • ”Koncert za violu i orkestar„ - Vilijam Volton • ”Sonata za violu i orkestar„ - Paul Hindemit • ”Sonata u Es-duru„ - Johan Huml viola početak

16. "Labud" Kamij Sen-Sans VIOLONČELO • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela Ovaj instrument ima predivan, bogat, pevajući ton. Pored violine, najznačajniji je instrument orkestarskog, kamernog i solističkog muziciranja. početak gudački 

17. Antonjin Dvoržak Jozef Hajdn Johanes Brams Petar Čajkovski Klod Debisi Đoakino Rosini Rihard Štraus Kamij Sen-Sans i mnogi drugi … Zamnogekompozitoreviolončeloje biloinspiriracija  početak violončelo 

18. Pre svakog sviranja i violončelo se mora naštimovati kao violina ili viola; • Desna ruka drži gudalo; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( ali je sada taj razmak dosta veći, nego kod npr. violine); • Zbog veličine ovog instrumenta, pri sviranju se pridržava kolenima; • Na pod se oslanja specijalnom nožicom, koja je deo instrumenta. violončelo 

19. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi (viola da gamba; viola da bračo), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka. • Viola da gamba (viola za noge), primetno je veća od «viola da bračo« (violine i viole); • Vekovima su kompozitori zapostavljali ovaj instrument, davali mu samo prateće melodije; • Na sreću, kompozitori su vremenom uvideli lepotu zvuka ovog instrumenta; • Zato danas imamo prelepe primere u kojima uživamo slušajuci solo deonice ovog instrumenta. violončelo   početak

20. Najlepša dela za violončelo • “Labud” - Kamij Sen-Sans • ”Koncert za violončelo i orkestar„- Jozef Hajdn • ”Sonata za violončelo„ - Johanes Brams • ”Koncert za violončelo i orkestar„ - A.Dvorzak • ”Varijacije na rokoko temu„ - P.I.Čajkovski • ”Sonata za violiončelo„ - Klod Debisi • Uvertira za operu”Vilijam Tel„ - Dj. Rosini • ”Don Kihot„ - Rihard Štraus  početak violončelo 

21. "Slon" Kamij Sen-Sans KONTRABAS Najdublji od svih gudačkih instrumenata. Ovaj instrument je sposoban da svira mnogo dublje nego što iko može da peva. • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela gudači  početak

22. Gitaru su u Evropu doneli iz Arabije, gde je još u srednjem veku bila poznata; • U Španiji u XVI veku postiže visok umetnički ugled; • Nastala je kombinacijom jednog arapskog i španskog instrumenta; • U XVII i XVIII veku gitara je jedan od najpopularnijih instrumenata i Italiji i Španiji; • Ove zemlje su joj ostale verne do danas. • Intresantno je da je graditelj violina Stradivari, bio i graditelj gitara.  početak gitara

23. Kao i svaki žičani instrument, moramo je naštimovati; • Na ovom instrumentu postije pražići, između kojih se nalazi određeni ton; • Moguće je odsvirati više tonova istovremeno; • Malo je koriste u orkestru, pretežno za postizanje specijalnih efekata, više je srećemo u narodnoj i zabavnoj muzici; • Paganini je osim sviranja na violini bio virtuoz i na gitari.  početak gitara